Igre 
Gomilanje trupa na istoku Evrope: Diplomatija nije dala odgovor, a kriza se produbljuje – "igra nerava" koja dugo traje
Komentari25/01/2022
-18:43
Stanje pripravnosti za oko 8.500 američkih vojnika ne znači da će oni u slučaju potrebe biti direktno poslati u Ukrajinu, već je reč o snagama koje bi bile raspoređene u NATO članicama na istoku Evrope. Kako je rekao portparol Pentagona Džon Kirbi, iako je diplomatija prioritet, ova zemlja mora da "poveća spremnost" za eventualnu pomoć koju bi NATO mogao da zahteva.
Za sada, NATO ima oko 4.000 vojnika u bataljonima u Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj, uz tenkove, protivavionsku odbranu i obaveštajce.
"Razmatramo da pojačamo prisustvo u istočnoj Evropi. To znači - dodatne borbene jedinice, u skladu sa međunarodnim obavezama, U isto vreme, spremni smo za dijalog sa Rusijom", istakao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Bajdenova administracija juče je poručila članovima porodica osoblja u ambasadi da mogu da napuste Ukrajinu. Iz Kijeva su, međutim, ovu odluku nazvali preuranjenom.
"Ruske snage se kreću po svojoj teritoriji i mi to detektujemo. Ali nas to ne iznenađuje. Možda je iznenadilo naše strane kolege, konačno su videli Ruse kako se kreću na svojoj granici", rekao je Oleksij Danilov, sekretar Ukrajinskog saveta za bezbednost i odbranu.
"Entoni Blinken nam je objasnio da to nije evakuacija. Samo dozvoljavaju ljudima koji nisu neophodni da odu, ako žele. Ne verujemo da ima razloga da učinimo isto", rekao je šef diplomatije EU Đozep Borelj.
Diplomatija još nije dala odgovor, a kriza se produbljuje. Rublja je izgubila na vrednosti, dok Zapad preti sankcijama. Za Kremlj je upravo NATO bezbednosna pretnja.
Povezane vesti
"Eskalaciju izazivaju akcije SAD i NATO - mislim na informacionu histeriju. Vidimo da NATO šalje pojačanja na istok, a to je eskalacija tenzija. Ukrajina zapravo gomila vojsku na granici sa Donbasom i priprema ofanzivu. NATO bi trebalo da skrene pažnju Kijevu da to ne čini. Mi čekamo pisane odgovore na svoje predloge", izjavio je portparol Krelja Dmitrij Peskov.
U ovoj "igri nerava", Francuska je rekla da vidi put ka deeskalaciji, a u sredu bi ruski i ukrajinski zvaničnici trebalo da se sastanu u Parizu.
Radić: Rusiji su potrebni pregovori
Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je za Euronews Srbija da NATO u ovom trenutku želi da pošalje poruku Moskvi kako ne bi trebalo da uđe u rat.
On je istakao da, iako NATO ima samo četiri bataljona na istoku Evrope (tri u baltičkim zemljama i jedan u Poljskoj), ipak ne bi trebalo zanemariti to što su SAD prošle godine proveravale koliko im je potrebno vremena za premeštanje brigada.
On ističe da, isto kao što bi ruska invazija bila neprihvatljiva za Zapad, tako ni Moskva ne bi smela da dozvoli prolećnu ofanzivu Ukrajinaca na Donbas. Upravo zato, i Rusija i SAD ojačavaju snage, ali se rešenje traži za pregovaračkim stolom, istakao je Radić.
Prema njegovom mišljenju, to što je ruska vojska ovoliko "vidljiva" samo je znak da Moskva želi razgovor, a ne sukob po svaku cenu.
"Rusiji su potrebni pregovori, jer je od 2014. pod sankcijama, što je iscrpljuje. Mora da pronađe izlaz iz ove situacije, ali tako da sačuva autoritet i uticaj u onim zemljama gde je dominantna", ističe Radić.
Povezane vesti
Dodaje i da, sa druge strane, NATO mora da pokaže kako je spreman da zaštiti partnerske zemlje.
"Ukrajina nije članica NATO, čak su neke zemlje i bile veoma oštro protiv njenog primanja ranije. Iako nije članica, međutim, ona je partnerska zemlja, i za Amerikance je pitanje globalnog autoriteta da li će podržati Kijev", zaključio je Radić.
Radulović: Situacija nije za šalu
Kako smatra Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, postoji mogućnost vojne invazije. Prema nejgovim rečima, tome u prilog govore dokazi kao što su satelitski snimci i slično.
Povezane vesti
"Posebno zabrinjava i pomeranje određenih sistema poput PVO u Belorusiju, i sve pokazuje da situacija nije za šalu, i da bi se moglo očekivati da svakog trenutka dođe do eskalacije", rekao je Radulović za Euronews Srbija.
Sa druge strane, dodaje Radulović, postoje i dokazi koji govore u prilog tome da do sukoba ipak neće doći - pre svega, to što istorija pokazuje da zima nije dobra otpočinjanje bilo kakvih sukoba, naročito na istoku Evrope.
"Vidimo da nema povlačenja raspoređenih trupa, ali mislim da je ključna stvar u celoj priči to što korak bliže sukobu može biti raspoređivanje nekoliko desetina hiljada vojnika SAD ili NATO na teritoriji Ukrajine", istakao je Radulović.
Prema njegovom mišljenju, cela situacija kojoj svedočimo počela je da se sprema još 2008. godine ruskom invazijom na Gruziju, pa zatim aneksijom Krima, da bi kulminirala sada, raspoređivanjem stotinu hiljada vojnika na granici između Rusije i Ukrajine.
Uprkos tome, Radulović ističe da su u pitanju pritisci Moskve, i da se ključne borbe vode na diplomatskom nivou. Ukazuje na to da postoje izvesne nesuglasice i unutar samog NATO, dok, sa druge strane, Rusija ima sopstvene maksimalističke zahteve da se NATO vrati na granice iz 1997. godine, čime se zalazi u suverene odluke svih onih država koje su se Alijansi od tada priključile.
Bez obzira na sve, rat nije nešto što bi odgovaralo bilo kojoj uključenoj strani, jer koliko god Rusija da raspoređuje tehniku i trupe, njoj u ovom trenutku ne odgovara sukob, zaključuje Radulović.
Preporuka za vas
Komentari (0)