Počinje glasanje za novog predsednika Italije: Ko ima najveće šanse i zbog čega su određeni parlamentarci zabrinuti
Komentari24/01/2022
-10:52
Ko će biti sledeći stanar predsedničke palate Kvirinale u Rimu, pitanje je na koje će odgovoriti italijanski parlament. Danas počinje glasanje o tome ko će naslediti sadašnjeg predsednika Serđa Matarelu. Očigledan izbor bio bi sadašnji premijer Mario Dragi, dok se dobro poznato lice italijanske politike, Silvio Berluskoni, ipak povukao.
Više od hiljadu senatora, zamenika, regionalnih predstavnika, biraće osobu sposobnu da spoji različite političke opcije pošto nijedna od partija nema većinu kojom bi izabrala novog predsednika. Prema Ustavu, predsednik Italije se bira tajnim glasanjem. U prva tri kruga traži se dvotrećinska većina. Ako dođe do četvrtog, dovoljna je prosta većina, od 505 glasova.
Novi predsednik imaće ključnu ulogu neutralnog medijaora među partijama dok se Italija bori sa pandemijom i uvodi važne reforme u ekonomiji. Iako elektori mogu da izaberu ne samo političara već bukvalno bilo koga za koga misle da može da obavlja posao, najozbiljniji kandidat je sadašnji premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi. To je paradoksalno i najveći problem.
"Ako bi se Dragi preselio iz palate Kiđi u predsedničku palatu, ne bismo imali premijera. Parlamentarce to brine, jer je Dragi preuzeo posao predsednika vlade kako bi sproveo plan ekonomskog oporavka. Bez njega, kako je koalicija na vlasti veoma raznolika, teško će biti naći nekog novog ko bi mogao da drži sve te političke snage na okupu", rekla je analitičarka za list "Domani" Danijela Preziosi.
Bivši premijer Silvio Berluskoni, ipak se neće kandidovati. Iako mu je zbog presude o utaji poreza 2012. bilo zabranjeno da obavlja javnu funkciju, njegovo ime je dominiralo u predizbornoj trci. Poslednje vesti su da je u bolnici zbog rutinskih pregleda.
"Najbolje rešenje bio bi dosadašnji predsednik Serđo Matarela. Matarelu priželjkuje i Dragi jer ga je on i pozvao i dao mu mandat da sastavi vladu", navela je ona.
Međutim, Matarela smatra da reizbor ne sme da postane navika, a predsednik Italije bira se na sedam godina. Među kandidatima je i nekoliko žena, mada Italija nikada nije imala predsednicu ili premijerku. Najbolje izglede ima Marta Kartabija, sadašnja ministarka pravde i bivša predsednica Ustavnog suda.
Kada glasanje počne, kreću i pregovori. Sam proces izbora umeo je da bude i predug. Na primer, 1971. predsednik je izabran posle 23 kruga glasanja, i trajao je dve nedelje.
Komentari (0)