Igre 
Berluskoni odustao od trke za predsednika dva dana pred glasanje, mnogi tvrde da nije ni imao šanse
Komentari23/01/2022
-21:21
Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni (86) odlučio je da se ne kandiduje za predsednika te zemlje, a njegova odluka saopštena je u subotu samo dva dana uoči početka glasanja u parlamentu. Iako postoje tek neke naznake ko bi mogao da nasledi Serđa Matarelu koji odlazi sa funkcije, mnogi analitičari su ocenili da Berluskoni zapravo nije imao nikakve šanse.
Iz Berluskovnijeve stranke Forca Italija saopšteno je da se on neće kandidovati, a odluku je saopšio i na sastanku italijanskih partija desnog centra. Kako je preneo AFP, nekadašnji premijer je institirao na tome da "ima brojeve", ali je u duhu "nacionalne odgovornosti" rekao da je zamolio one koji su napisali njegovo ime da ga povuku.
"Danas je Italiji potrebno jedinstvo. Nastaviću da služim zemlji na druge načine", naveo je Berluskoni.
Podsetimo, reč je o medijskom magnatu i biznismenu koji je veteran italijanske politike, ali ne bez kontroverzi. Političar stare škole, Berluskoni je bio premijer u četiri italijanske vlade od devedesetih, prebrodivši brojne seksualne i finansijske skandale tokom godina, kao i političke oluje koje su u Italiji česte, piše CNBC.
Mario Dragi favorit?
Italijanski parlament će se sastati u ponedeljak, 24. januara, kako bi počeo glasanje za novog šefa države, koji bi zamenio odlazećeg predsednika Serđa Matarelu.
Izbor novog predsednika Italije mogao bi da ima velike posledice po budućnost vlade premijera Marija Dragija, koja pokušava da obuzda talas zaraze kovidom 19, ocenjuje agencija.
Dragi je jasno stavio do znanja da bi želeo da postane predsednik, čime bi okončao svoju jedanaestomesečnu vladu. To znači da bi morao biti postavljen novi premijer ili održani izbori godinu dana pre roka.
Povezane vesti
Međutim, nema garancije da će 74-godišnji bivši šef Evropske centralne banke dobiti taj posao, navodi Rojters.
Berluskoni, čija je partija Forca Italija u vladi, ponovio je želju da Dragi ostane tamo gde je bio do opštih izbora zakazanih za 2023. godinu.
"Smatram da je neophodno da Dragijeva vlada završi svoj rad do kraja saziva", napisao je on u saopštenju.
Na taj način bi mogao da sprovede reforme poreskog i pravosudnog sistema i javne uprave obećane u zamenu za milijardu evra iz fondova EU za oporavak posle virusa, rekao je on.
Umesto toga, Berluskoni je rekao da će sarađivati sa Mateom Salvinijem iz stranke Liga i Đorđom Meloni iz krajnje desničarske "Braća Italije" kako bi se dogovorili oko imena koje može da postigne "široki konsenzus".
Sa druge strane, mnogi smatraju da Berluskoni zapravo nije ni imao nikakve šanse i da većinu ne bi mogao da dobije.
Mateo Renci, lider partije Italija Viva i nekadašnji premijer rekao je nedavno za CNBC za postoji "nula šansi" da Berluskoni postane sledeći predsednik.
Povezane vesti
"Nema šansi za Silvija Berluskonija da postane predsednik republike. Znam da je hipoteza bila veoma interesantna za novine iz mnogo razloga, ali po mom mišljenju postoji nula, nula šansi da Berluskoni postane predsednik", rekao je on.
Kako je rekao, postoji mogućnost da Mario Dragi postane predsednik, ali je to težak izbor.
"Mario Dragi je sjajan premijer. Spasao je Italiju prošle godine kada smo promenili vladu... tako da je on odličan da bude premijer, istovremeno bio bi sjajan predsednik. Debata oko Dragija je prava debata, debata oko Berluskonija nije", dodao je Renci.
Druge ličnosti koje se smatraju kandidatima su bivši predsednik donjeg doma parlamenta Pjer Ferdinando Kasini, bivši premijer Ðulijano Amato i aktuelna ministarka pravde Marta Kartabija.
Kako se u Italiji bira predsednik?
Predsednik, koji se bira na sedmogodisnji mandat, uglavnom ima ceremonijalnu ulogu, ali uživa široka ovlašćenja nakon izbora ili kada vlada padne.
On ima poslednju reč kada imenuje premijera i druge članove kabineta.
Izbori, sprovedeni tajnim glasanjem među više od 1.000 parlamentaraca i regionalnih predstavnika, predstavljaju nepredvidiv proces koji često traje nekoliko dana.
Zvaničnih kandidata nema, a svaki poslanik na parčetu papira napiše ime po svom izboru.
U prva tri kruga glasanja, za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina. Od četvrtog glasanja pa nadalje, cenzus se spušta na prostu većinu.
Parlamentarci glasaju jedan za drugim i svaki krug glasanja obično traje duže od četiri sata.
Komentari (0)