Ambiciozni plan Makrona da francuski potisne engleski u EU obija se o hridi briselske birokratije
Komentari25/12/2021
-22:17
Francuska se dugo trudi da sačuva svoj jezik i zaustavi "anglizaciju" međunarodnog diskursa. Međutim, postavlja se pitanje da li zaista pokušava da ukine engleski kao jedan od radnih jezika EU?
Nakon što je Politico u junu izneo izjave neimenovanog francuskog diplomate koji kaže da će ova zemlja iskoristiti svoje predsedavanje Unijom u 2022. da nametne sopstveni jezik, sve je više istaknutih ličnosti koje smatraju da francuski zaista treba da postane glavni jezik EU.
Tako je francuski ministar za Evropu Kleman Bon govorio o tome kako bi taj period predstavljao savršenu priliku za promenu radnog jezika. U članku za Le Figaro on je rekao da se upotreba francuskog u Briselu "smanjila u korist engleskog, a češće u globiš", podgrupu engleskog koja umesto standardne gramatike koristi listu od 1.500 reči, koje sužavaju obim misli i ograničavaju nečiju sposobnost da izrazi sebe.
Osim njega, i francuski poslanik Žilijen Ober izneo je predlog u oktobru da francuski postane jedini radni jezik u EU, tvrdeći da je Bregzit "uklonio veliki broj onih koji govore engleski iz EU".
"Povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz EU imalo je brojne posledice na to kako institucije EU organizuju svoj rad i razmenu. Engleski je sada maternji jezik samo jednog procenta stanovništva EU, dok je francuski drugi jezik mnogih članica i najzastupljeniji strani jezik, posle engleskog", rekao je.
Parlez-vous français?
Francuski predsednik Emanuel Makron od 2018. godine izdvaja milione evra za očuvanje francuske kulture i jezika širom sveta, pa tako i na časove francuskog jezika za službenike u EU, naveo je u pomenutom članku neimenovani francuski diplomata i kao centar za učenje naveo školu "Alliance Française Bruxelles-Europe" u Briselu.
Budući da Francuska predsedava Unijom od 2022. godine, nema sumnje da će pokušati da nametne svoj jezik kao glavni. I unutar same EU, Fracnuska je raspodelila zvaničnika koji će nadgledati "francusko prisustvo u evropskim institucijama". Nataša Fikareli, bivša profesorka i stručnjak za evropske poslove, nedavno je angažovana da rukovodi ovim naporima.
Svojevrsan pritisak se ogleda i u tome da Emanuel Makron još od 2018. godine radi na jačanju francuskog jezika, podržavajući frankofone projekte u Africi, na primer. Takođe, s izborima iza ugla 2022. godine, Makron se na ovaj način brani i od krajnje desničarske predsedničke rivalke Marin le Pen, koja sebe predstavlja kao "zaštitnicu francuskog načina života".
Makron: Osećaj evropskog identiteta odumro
Da je osetljiv na menjanje tradicije, pa samim tim i jezik, francuski predsednik pokazao je početkom meseca kada je kritikovao je Evropsku komisiju zbog "gluposti" koje su objavili, odnosno novih pravila internog jezika. Makron je napao izvršnu vlast EU u govoru na Institutu "Žak Delor" u Parizu i pozvao je da se radije fokusira na "oporavak, moć i pripadnost".
Njegov oštar napad usledio je nedelju dana nakon što je Evropska komisija bila prinuđena da se povuče iz internog jezičkog vodiča koji je savetovao zvaničnike da koriste inkluzivni jehzik kao što je "sezona praznika" umesto Božića i koriste rodno neutralne izraze umesto "dame i gospodo".
"Evropa koja dolazi da objasni ljudima koje reči treba ili ne treba da kažu nije Evropa koje se ja potpuno pridržavam. To je, u suštini, glupost", rekao je.
Makron je rekao da je osećaj evropskog identiteta "odumro" u Francuskoj, kao i u evropskim nacijama, te da je neophodno da ljudi "potvrde da je ova Evropa i dalje naša".
Kritikujući ovaj vodič, bivši predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je rekao da "inkluzija ne znači poricanje hrišćanskih korena EU", dodajući da Unija vodi rat protiv "zdravog razuma".
Helena Dali, evropska komesarka zadužena za ravnopravnost i koja je na društvenim mrežama objavila ove smernice, morala je potom da uputi izvinjenje.
Kako funkcioniše EU?
Evropska unija inače ima 24 zvanična radna jezika: bugarski, hrvatski, češki, danski, holandski, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, grčki, mađarski, irski, italijanski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, španski i švedski.
Ipak, tri najčešće korišćena jezika na sastancima su engleski, francuski i nemački, dok Evropska centralna banka radi na engleskom, a Evropski revizorski sud uglavnom na fracnuskom.
U Evropskom parlamentu članovi mogu da govore na bilo kom od 24 radna jezika jer je obezbeđen simultani prevod. Engleski i francuski se obično koriste za male komitete i diskusione grupe, kao i tokom konferencija za štampu.
Međutim, nakon što je Velika Britanija istupila iz Evropske unije, znatno se smanjio procenat stanovništva kojem je engleski prvi jezik, pa tako postoje samo dve zemlje u kojima je engleski i dalje primaran - Irska i Malta.
I pored toga, engleski je i dalje jedan od stranih jezika koji se najčešće uči, što znači da je mnogima drugi jezik i može da bude "most" između zemalja koje ne govore nijedan drugi jezik - na primer, Francuz i Danac bi mogli da komuniciraju na engleskom. Za sada je izvesno da engleski ostaje glavni jezik Unije, a da li će Francuska i na koje načine pokušati da nametne svoj jezik, ostaje da vidimo od 2022. godine.
Komentari (0)