Igre 
Prisluškivanje poljuljalo veze SAD i Nemačke, Bajden će morati da odgovori na mnoga pitanja
Komentari02/06/2021
-14:36
Bliske veze SAD i Nemačke uzdrmane su otkrićem da je Angela Merkel više godina bila meta špijunaže. Danski radio objavio je pre dva dana da je između 2012. i 2014 godine Danska obaveštajna služba pomagala Američkoj agenciji za nacionalnu sigurnost (NSA) da ukrade podatke preko podzemnih internet kablova i prisluškuje nemačku kancelarku.
Prvi naslovi u medijima počeli su da izlaze još 2013. godine uz tvrdnje da SAD špijuniraju svoje saveznike. Međutim, novinari su sada dobili pristup izveštajima koji su otkrili da je i Danska obaveštajna služba sarađivala sa NSA i pružala im podršku što je samo dolilo ulje na vatru.
Informacije o umešanosti Danske stigle su do Danskog radija, i drugih švedskih medija, ali i do Le Monda i Zidojče cajtunga.
Edvard Snouden, bivši analitičar CIA koji je radio kao savetnik za Državnu bezbednosnu agenciju SAD izazvao je veliki skandal kada je 2013. godine obelodanio tajna dokumenta o prisluškivanju u Gardijanu i Vašington postu.
profimedia
U tajnim dokumentima koje je obelodanio pokazalo se postojanje velikog broja tajnih operacija nadziranja i prisluškivanja širom sveta. Otkrio je i da su SAD sprovele hakerski napad tokom sastanka grupe G20 u Londonu 2009. godine.
Skandal u koji je sad uvučena i Danska desio se dve nedelje pred prvu najavljenu posetu predsednika SAD Džozefa Bajdena Evropi, što je situaciju dodatno zateglo.
Snouden je otkrio prisluškivanje evropskih lidera 2013. godine u vreme kada je Barak Obama bio predsednik Amerike, međutim, Bajden, koji je u to vreme bio njegov potpredsednik moraće 11. juna u Kornvolu u Engleskoj , prilikom prve posete Evropi da pokuša da popravi davno poljuljane odnose.
Povezane vesti
Skandal u nezgodno vreme
Bajdenu nikako ne ide u prilog vreme obelodanjivanja skandala u koji je umešana Danska, jer će morati da odgovori na mnoga nezgodna pitanja kada bude stigao u Englesku. Problem je što su Brisel i Vašington u toku pregovora o sklapanju novog dogovora za Transatlantski prenos podataka jer je stari ugovor srušio Evropski vrhovni sud zbog zabrinutosti od špijuniranja koje može da dođe iz SAD.
Izveštaj koji je objavio Danski radio samo će da zaoštri već narušene odnose između EU i SAD dok će tokom sklapanja novog Ugovora Evropa sigurno tražiti dodatne garancije. Predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da, ukoliko su informacije o špijunaži tačne, da je to nedopustivo između saveznika.
"Pogotovo je neprihvatljiva špijunaža među saveznicima i evropskim partnerima, jer naša saradnja mora da se bazira na poverenju i ne sme da bude mesta sumnji u to, istakao je Emanuel Makron na jučerašnjem brifingu.“
Tanjug AP/Thomas Samson
Makron je pozvao vlade SAD i Danske da podele sve informacije koje imaju kako bi moglo da se utvrdi da li je došlo do špijunaže.
Angela Merkel, koja je virtuelno prisustvovala brifingu, istakla je da su oni odavno pričali sa NSA povodom ovog problema kao i da se nadaju da će nastaviti saradnju koju gaje godinama.
Danski ministar odbrane rekao je za Danski radio posle objave skandaloznih podataka, da je sistemsko prisluškivanje saveznika neprihvatljivo, što je Angeli Merkel za sada bilo dovoljno, kao što je rekla juče, “da nastave dalju saradnju“. Čelnici NSA nisu se izjašnjavali o objavi Danskog radija.
Šta će biti sa Sporazumom o zaštiti podataka
Snoudenovo otkriće afere prisluškivanja dovelo je u pitanje sigurnost podataka Evoropljana kao i Sporazum o zaštiti podataka i nastavilo da zateže odnose Evrope i SAD, dok će potencijalna umešanost Danske samo dodatno da pomrsi konce davno poljuljanog prijateljstva EU i SAD.
Povezane vesti
Snouden je na svom Tviter nalogu objavio da će Bajden biti dobro pripremljen prilikom najavljene posete iz razloga što je još za vreme svog potpredsedničkog mandata bio veoma umešan u skandal prisluškivanja pa mu, stoga, "ova situacija nije uopšte strana".
Portparol Vlade Nemačke, Stefan Sajbert je izjavio da je Nemačka u toku sa trenutnim događajima, ali nije hteo da daje detaljnije izjave.
Treba naglasiti da ovo nije prva optužba o međusobnoj špijunaži evropskih zemalja.
Snouden je 2013. obelodanio da je Engleska obaveštajna agencija špijunirala Belgakom, Belgijskog mobilnog operatora. Belgijski mediji su 2018. godine objavili zaključke istrage koji su pokazali da je do špijuniranja ipak došlo.
Međutim, ma kako to zvučalo, pojedini advokati su istakli da ne postoji Međunarodni zakon o zabrani špijuniranja u obaveštajne svrhe. Najveće posledice će da pretrpi potpisivanje novog zakona o bezbednosti prenosa podataka između EU i SAD.
Afera o američkom prisluškivanju iz 2013. godine bila je tada predmet razgovora lidera EU u Briselu jer je zvanični Berlin insistirao na tome. Osim prisluškivanja telefona Angele Merkel, otkriveno da je NSA pratila više od 70 miliona telefonskih razgovora Francuza.
Komentari (0)