Izveštaj o špijunaži drma Evropu: Danska pomogla Americi da prate komunikacije Angele Merkel

Obaveštajna služba Danske pomogla je Sjedinjenim Američkim Državama da špijuniraju evropske političare, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel od 2012. do 2014. godine, navodi se u izveštaju koji su objavili danski mediji.

Tanjug AP/John Thys

Odbrambena obaveštajna služba (FE) sarađivala je sa američkom Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA) u sakupljanju informacija, objavio je danski javni servis Danmarks Radio (DR), a prenosi BBC.

U izveštaju se navodi da su špijunirani zvaničnici Nemačke, Francuske, Švedske i Norveške. Američki uzbunjivač Edvard Snouden prvi je 2013. godine objavio informaciju da je NSA špijunirala Angelu Merkel.

Bela kuća tada nije porekla ove navode, ali je saopštila da se telefon nemačke kancelarke u tom trenutku ne prisluškuje i da neće biti prisluškivan ni u budućnosti.

Novi izveštaj, koji je podeljen sa više evropskih novinskih agencija, navodi da je NSA imala pristup tekstualnim porukama i razgovorima više istaknutih zvaničnika tako što se priključila na danske internetske kablove u saradnji sa tamošnjom Odbrambenom obaveštajnom službom.

Ovo je navodno omogućilo američkoj službi da sakupi podatke koristeći telefonske brojeve političara kao parametre u pretrazi, objavio je danski javni servis.

"Sistematsko prisluškivanje bliskih savetnika neprihvatljivo"

Osim Angele Merkel, na meti su bili i tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i tadašnji opozicioni lider Per Štajnbrik.

profimedia

Ministarka odbrane Danske Trine Bramsen, koja je navodno ranije bila obaveštena o ovom slučaju, rekla je za Danmarks Radio da je "sistematsko prisluškivanje bliskih savetnika neprihvatljivo".

NSA i danska služba FE nisu do sada komentarisale najnovije medijske izveštaje.

Nakon vesti o izveštaju oglasio je i Snouden, koji je optužio američkog predsednika Džoa Bajdena da je "prvi put duboko umešan u ovaj skandal". Inače, Bajden je bio potpredsednik SAD u vreme kada se navodno špijuniranje dogodilo.

"Trebalo bi da postoji izričit zahtev za potpuno javno otkrivanje ne samo Danske, već i njihovog starijeg partnera", tvitovao je Snouden.

 

 

Snouden, bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije je 2013. godine u medijima objavio detalje opsežnog nadzora interneta i telefona od strane američkih obaveštajnih službi.

SAD su ga potom optužile za krađu vladine imovine, neovlašćeno saopštavanje poverljivih i obaveštajnih podataka. Snouden je kasnije potražio utočište u Rusiji.

Američki obaveštajci zvanično su insistirali na tome da NSA nikada nije svesno prikupljala podatke iz privatnih telefonskih zapisa.

"Ovo je opasan slučaj za Dansku"

Nije nezakonito da FE pomaže poslovnom partneru da špijunira druge zemlje, dodaje se u tekstu Danmarks Radio.

"Ovo je opasan slučaj za Dansku, za Amerikance i sve zvaničnike ostalih zemalja koji su prisluškivani", rekao je profesor Jens Ringsmose sa Fakulteta za društvene nauke na Univerzitetu Južne Danske.

Švedski parlamentarac Jens Holm opisuje kao "krajnje skandalozno i iznenađujuće" to što je FE omogućio NSA pristup špijuniranju švedskih političara.

"To je poništavanje Švedske kao države, jer mi kao političari predstavljamo švedski narod. Zastupamo Švedsku", ukazuje Holm.

Ističe da nije samo komunikacija između političara presretana, već sa svima onima sa kojima su političari komunicirali.

"To su mogli da budu i ljudi koji se ilegalno kriju jer su progonjeni u svojim državama. Možda su novinari ti koji žele da razgovaraju o osetljivim pitanjima. To mogu biti političari, aktivisti opozicije iz drugih zemalja i tako dalje", kaže Holm.

Lider socijalističke levičarske partije u Norveškoj Audun Lisbaken naveo je da je to što se desilo "duboko, ozbiljno i uznemirujuće kršenje poverenja", ako je NSA špijunirala norveške političare preko Danske.

"Apsolutno je neophodno saznati šta se dogodilo", poručuje Lisbaken.

Njegov kolega u Nemačkoj poslanik u Bundestaga Patrik Zensburk nije toliko iznenađen zbog svega što se dogodilo. Zenzburg je od 2014. do 2017. godine bio predsednik istražne komisije koja je istraživala presretanje stranih obaveštajnih podataka u Nemačkoj i opisuje to kao uobičajenu praksu da čak i države EU špijuniraju jedna drugu.

"Pretpostavljam da Danska namerno nije presrela glavne političare, ali to je pitanje koje se sada nameće - koliko se to namerno dogodilo", poručuje nemački poslanik.