Evropa

"Umoran sam od osećaja nevidljivosti": Blokada italijanskog zakona izazvala bes LGBT+ zajednice

Komentari

Autor: Andrea Carlo/Euronews

02/11/2021

-

07:12

"Umoran sam od osećaja nevidljivosti": Blokada italijanskog zakona izazvala bes LGBT+ zajednice
"Umoran sam od osećaja nevidljivosti": Blokada italijanskog zakona izazvala bes LGBT+ zajednice - Copyright AP Photo/Riccardo De Luca

veličina teksta

Aa Aa

Za mnoge u italijanskoj LGBT+ zajednici, odbacivanje zakona koji je trebalo da zabrani diskriminaciju i homofobiju smatra se korakom unazad na ionako teškom putu ka jednakosti.

Fabio Perna, 33-godišnji gej muškarac koji živi u Riminiju, na severu Italije, rekao je da se oseća duboko uznemireno zbog odbijanja tzv. Zanovog zakona od strane italijanskog Senata, u sredu.

"Sedeo sam sa svojim partnerom na sofi kada se to dogodilo i nismo mogli da izgovorimo nijednu reč. Jednostavno me je pogledao i zagrlio. Još jednom su lišili ljude poput mene šanse da budem prepoznat i zaštićen kao jednak drugima", rekao je on u razgovoru za Euronews.

U Perninom slučaju ovakav ishod dolazi kao dvostruki udarac. Nakon što je pre nekoliko godina patio od akutne mijeloidne leukemije (AML), sada je vezan za invalidska kolica i suočava se sa doživotnim invaliditetom - a upravo je to još jedna grupa ljudi koju je italijanski zakon imao za cilj da zaštiti od diskriminacije.

"Zbog toga što sam invalid, ne mogu da uđem na više od 50 odsto mesta kao što su prodavnice, restorani...", rekao je on.

Perna je na društvenim mrežama podelio svoje mišljenje nakon glasanja u italijanskom Senatu, u objavi koja je brzo postala viralna.

"Ja sam gej i invalid, što u mojoj zemlji znači da ne postojim #ZanBill_Law_Straightaway", napisao je.

Perna je rekao za Euronews da mu je važno da se njegova poruka širi što je više moguće, pri čemu društvene mreže predstavljaju jednu od ključnih platformi za postizanje ovog cilja.

"Ovaj zakon je neophodan za nekoga poput mene ko je gej, pored toga što je već invalid", rekao je Perna i dodao:

"Umoran sam od osećaja nevidljivosti u očima svoje zemlje i neću prestati da budem glas za sebe i sve druge kojima je dosta ovoga".

Zašto je ovaj zakon izazvao kontroverze?

Zanov zakon je u javnost uveo njegov imenjak, italijanski poslanik Alesandro Zan iz Demokratske partije levog centra u donjem domu parlamenta u maju 2018. godine, kao reakciju na rastući talas homofobičnih i transfobičnih napada u zemlji.

Trenutno, deo italijanskog krivičnog zakona koji izričito zabranjuje zločine iz mržnje i diskriminaciju, tzv. Mancinov zakon, koji datira iz 1993. godine, samo eksplicitno pominje "rasne, etničke, nacionalne ili verske" motive.

Među brojnim predlozima u Zanovom zakonu, cilj je bila i izmena u italijanskom krivičnom zakonu kojim bi se zabranila diskriminacija na osnovu pola, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i invaliditeta.

Oni koji vrše diskriminaciju po takvim osnovama mogla je da se izrekne kazna od 18 meseci zatvora ili 6.000 evra, a za nasilne zločine bi se dobijale četiri godine zatvora.

Predlog zakona je prošao u donjem domu parlamenta u novembru 2020, ali se tada suočio sa značajnim izazovima u Senatu Italije. U sredu je predlog za blokiranje italijanskog zakona usvojen sa 154 glasa za i 131 protiv, posle tajnog glasanja.

Po proglašenju rezultata brojni senatori su dobili aplauz, u sceni koju su neki političari i komentatori opisali kao "sramnu" i "odvratnu".

Mnogi pripadnici i aktivnisti LGBT+ izašli su na ulice i trgove kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Ali, dok je ogromna većina LGBT udruženja u Italiji žestoko podržavala Zanov zakon, postoje i ona koja nisu.

AP Photo/Riccardo De Luca

 

"Homoseksualci desnice" (Omosessuali di destra), na čelu sa odbornikom i aktivistom Umbertom la Morđom, rekli su za Euronews, na primer, da je zakon "beskoristan". Feministička grupa Arčlezbijan (Arcilesbica), u međuvremenu, kritikovala je pozivanje pozivanje Zanovog zakona na rodni identitet.

Emanuel, 32-godišnji pravnik i gej koji je politički povezan sa desnicom, bio je protiv zakona i odahnuo je nakon što je on odbijen u Senatu.

"Prevazišli smo opasnost od uvođenja krivičnog dela postojanja mišljenja u naš pravni sistem, omogućavajući sudiji da koristi diskreciono pravo", rekao je on.

Protivnici ovo zakona često su kritikovali njegov četvrti član kao napad na slobodu govora, što njegove pristalice negiraju.

Emanuel je dodao da je to "odličan povod za debatu između parlamentarnih frakcija i postizanje uravnotežene sinteze".

"Nastavićemo da se borimo": LGBT aktivisti u ofanzivi

Uznemirena, ali ne i obeshrabrena rezultatom u sredu, Monika Romano, gradska odbornica u Milanu, vidi da je poraz zakona povezan sa prezirom prema transrodnim osobama poput nje.

"Zakon je odbijen prvenstveno (i ne samo) zbog transfobije. Oni nas smatraju inferiornim ljudima i tačka. Ne postoji način da se to zaobiđe i plaše se da će pravo na nečiji rodni identitet postati univerzalno pravo, i da se na njega neće više gledati kao na bolest kojoj je potreban lek", rekla je Romano.

Transfobični zločini iz mržnje i dalje su rasprostranjeni u Italiji, koja je vodeća među evropskim zemljama po ubistvima trans osoba. Za protivnike zakona, referenca na rodni identitet bila je jedna od njegovih najvećih spornih tačaka, ujedinjujući konzervativne kritičare sa radikalnim feministkinjama.

Za aktiviste kao što je Romano, jedino rešenje jeste da javno protestuju.

"Nastavićemo da se borimo, a ima nas više od 400.000. Izaći ćemo na trgove", rekla je.

Od blokade zakona, održano je nekoliko demonstracija širom Italije, tačnije u Rimu i Milanu.

"Nećemo stati", kaže Romano - "Uspeli smo da 'izađemo iz plakara' i jednog dana ćemo srušiti i ova smešna vrata. Istorija se ne zaustavlja pred senatorima koji nisu imali hrabrosti ni za otvoreno glasanje", navodi.

 

Komentari (0)

Evropa