Igre 
Klimatski samit COP26 u Glazgovu: "Ovo je poziv na zdrav razum"
Komentari01/11/2021
-20:25
Pre i tokom otvaranja klimatskog samita u Glazgovu, sve su oči bile uprte u Rim, gde se završavao samit G20 lidera najbogatijih zemalja, odgovornih za 80 odsto emisija ugljen dioksida na planeti.
"Dok se glečeri tope, nivo mora raste, a ekstremni vremenski događaji su sve češći, suočavamo se sa izborom, da nešto uradimo odmah iil da se kasnije kajemo", rekao je premijer Italije Mario Dragi.
Rezultat je ipak bio kompromis da će se nulta emisija ugljen dioksida postići do ili oko sredine veka i da će se ukinuti finansiranje proizvodnje električne energije koja se dobija iz uglja u inostranstvu, ali ne i unutar zemalja, što je za mnoge jasan signal Kini, Rusiji i Indiji koje troše najviše ovog energenta.
Britanski premijer Boris Džonson, domaćin samita u Glazgovu, smatra ipak da "reči bez dela zvuče šuplje".
"Samo 12 članica G20 obavezale su se na nultu emisiju do 2050. Samo polovina je dostavila planove od Pariza 2015. Nismo obezbedili ni 100 milijardi dolara godišnje za podršku zemljama u razvoju. Najodgovornije zemlje ne rade dovoljno. Mora da bude jasno, ako Glazgov propadne, sve propada", rekao je Džonson.
S druge strane, predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je danas na početku klimatskog samita UN u Glazgovu, da će akcije za obuzdavanje klimatskih promena preduzete u ovoj deceniji biti odlučujuće u sprečavanju patnji budućih generacija. Američki predsednik je upozorio da "niko od nas ne može pobeći od najgoreg koje tek predstoji ako svet ne uspe da iskoristi ovaj trenutak".
"Hoćemo li uraditi ono što je potrebno? Ovo je decenija koja će odrediti kakav odgovor ćemo dobiti na to pitanje", ocenio je predsednik SAD, prenosi AP.
Povezane vesti
Saks za Euronews Srbija: COP26 je pozivanje na zdrav razum
O očekivanjima od klimatskog samita u Glazgovu, za Euronews je govorio Džefri Saks, direktor Centra za održivi razvoj Univerziteta Kolumbija.
"Sunce ne sija uvek, i skupo je čuvati energiju. Ali sada vidimo da su troškovi pohranjivanja energije pali. Tehnologija napreduje kada je reč o fleksibilnosti i otpronosti sistema baziranih na obnovljivim izvorima. Možemo gledati u budućnost zelene energije bez nuklearnih izvora, a možda ćemo u drugom delu ovog veka koristiti fuziju a ne fisiju, što bi bilo drugačije od načina na koji sada proizvodimo nuklearnu energiju", rekao je Saks.
Kako je naveo, možda će nuklearna energija biti drugačija i bezbednija za korišćenje, odnosno bez rizika od nuklearnog naoružavanja ili hemijskih nesreća.
"Sve u svemu, mislim da nam danas ne treba nuklearna energija kako bismo stigli do nulte emisije", dodao je, naglasivši kako smatra da je globalni rast temperatura od 1,2 stepena "šokantan".
"Studije pokazuju da je planeta toplija nego što je ikada bila u poslednjih 100 hiljada godina. Nastavljamo da se zagrevamo jer planeta još nije uspela da primi sve naše emisije gasova staklene bašte. Drugim rečima, planeta se zagreva u odnosu na gasove koje smo do sada emitovali. Ovo je ključna stvar. Moramo da radimo više. COP26 je trenutak u kome zovemo na zdrav razum. Postoje lideri u svetu koji to razumeju i bolje bi im bilo da nešto urade", kaže Saks.
Princ Čarls: Cena za nečinjenje daleko veća od cene prevencije
Britanski prestolonaslednik princ od Velsa Čarls predočio je tokom svog govora na otvaranju klimatskog samita u Glazgovu da je pandemija koronavirusa pokazala "koliko ubojite mogu biti“ prekogranične krize.
On je upozorio da je "vreme isteklo u pravom smislu te reči” i ocenio da "znamo šta moramo da uradimo”, prenosi Rojters.
Povezane vesti
"Moramo hitno da smanjimo ispuštanje štetnih gasova i da preduzmemo mere da se uhvatimo u koštac sa ugljenikom koji je već dospeo u atmosferu“, rekao je princ Čarls i dodao da je uvođenje (restriktivnih) finansijskih mehanizama na emitovanje ugljenika kako bi se finansirale ekonomičnije mere za uklanjanje ugljenika (iz atmosfere) "apsolutno kritično“.
Britanski prestolonaslednik je predložio pokretanje "ogromne kampanje u vojničkom stilu" kako bi se pomoglo zemljama opterećenim sve većim dugovanjima i naglasio da je "cena za nečinjenje daleko veća od cene prevencije”.
"Moja molba danas je da se zemlje udruže kako bi se stvorilo okruženje koje omogućava svakom sektoru industrije da preduzme neophodne mere. Znamo da će za ovo biti potrebne milijarde, a ne milioni dolara", poručio je princ Čarls.
Povezane vesti
Ne idu svi lideri u Glazgov
Osim Saksa, i mnogi drugi stručnjaci su, uoči samita u Glazgovu, insistirali da je neophodno rešenje kako klimatske promene u budućnosti ne bi imale još veće posledice po čovečanstvo. Tako, očigledno, misle i demonstranti, koji su marširali i u Italiji i u Škotskoj, tražeći da se svetski lideri obavežu na rešavanje ovog problema. Neki od njih, međutim, neće učestvovati na samitu u Glazgovu.
Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, propustiće ovaj samit zbog, kako je navedeno, "spora oko bezbednosnih protokola".
"Postojali su standardi bezbednosnih protokola koje smo tražili...To su bili standardi protokola koji su se uvek primenjivali za nas tokom svih naših međunarodnih poseta. Međutim, u poslednjem trenutku nam je rečeno da se to ne može ispuniti", rekao je Erdogan grupi novinara po povratku iz Rima u Istanbul, prenela je agencija AP.
Erdogan je tvrdio kako su standardi protokola koje je Turska tražila, zapravo omogućeni "drugoj zemlji", ali nije dalje precizirao o kome je reč.
Takođe, samitu neće prisustvovati ni predsednik Kine Si Đinping. On neće doći u Glazgov niti se uključiti video-pozivom, već će se okupljenima obratiti pismom.
Prilika za novo definisanje obaveza
Pariski sporazum je došao dvadesetak godina od onih prvih sporazuma, Rima i Kjota, kada su klimatske promene prvi put postale tema i kada je počeo razgovor u ovom pravcu, ocenio je za Euronews Srbija pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Mihajlović.
"Ono što je dobro, jeste da je tada postignut sporazum koji podrazumeva niz aktivnosti, a sada dolazi do jednog redefinisanja, s obzirom na to da stvari nisu u potpunosti ispoštovane - ni ulaganja, ni tempo, odnosno da se do polovine veka na nulu smanji emisija ugljen-dioksida", dodao je.
Napominje da je samit grupe G20 pokazao da ipak ima napretka, jer je ovoj temi dat veliki značaj, i najveći svetski lideri su učestvuju u ovim razgovorima.
Najpoželjniji ishod samita u Glazgovu, jeste da obaveze budu potvrđene, rekao je, naglasivši da su procesi višedecenijski, ali da je potrebno definisati akcione planove kako bi se u narednih pet godina dostigao željeni cilj od zadržavalja globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.
"Kada govorimo o klimatskim promenama i mogućim posledicama, to je nešto što nas čeka u narednim decenijama. Važno je reći da, kao jednu od posledica, klimatske promene imaju češće ekstremno vreme, i to je ono što danas utiče na nas. U narednim godinama ćemo češće imati poplave, šumske požare, suše i tople talase tokom leta. Ova četiri aspekta globalnog porasta temperature su najvažnija, i to je nešto što je direktan uticaj u sadašnjosti", rekao je Mihajlović.
Kada je Srbija u pitanju, napominje, uticaj Srbije je mali, ali je i dalje neophodno da se priključi konsenzusu o preduzimanju neophodnih akcija za smanjenje štetnih gasova.
Komentari (0)