Igre 
Evropa posle Angele Merkel: Neizvesno liderstvo u EU, Makron čeka novog nemačkog kancelara
Komentari24/10/2021
-21:26
Lideri Evropske unije okupljeni na samitu u Briselu 21. i 22. oktobra internom ceremonijom pozdravili su se sa Angelom Merkel. Nemačka kancelarka koja uskoro odlazi sa te funkcije ispraćena je aplauzom, a njen odlazak i promena vlasti u Berlinu neće biti od važnosti samo za tu zemlju, već i za celu EU.
Na tek završenom samitu vrhunac su dostigli problemi Evropske unije sa kojima se suočavala prethonih nekoliko nedelja. Glavna tema bio je sukob Brisela i Varšave, koji je kulminirao odlukom poljskog Ustavnog suda prema kojoj su neki delovi sporazuma Evropske unije nespojivi sa Ustavom Poljske.
Osim toga, dok se još bori sa pandemijom koronavirusa, EU potresa i energetska kriza, a lideri su se dogovorili o nizu akcija koje bi trebalo da na kratki rok ublaže, a dugoročno zaštite, privredu i građane od skoka cena energije.
Među svim tim problemima, provejavalo je to što to bio poslednji samit EU za Angelu Merkel, kancelarku najveće, najbogatije i najuticjanije zemlje Unije koja je važila je i za svojevrsnog lidera bloka. Zbog toga su mnogi analitičari postavili pitanje budućnosti Unije posle Angele Merkel, ali i uloge predsednika francuske Emanuela Makrona.
Politiku EU će kreirati novi francusko nemački par
Na izborima koji su održani 26. septembra u Nemačkoj najviše glasova osvojila je Socijaldemokratska partija (SPD), a sve je izvesnije da će doći do "semafor" koalicije, koju čine SPD, Zeleni i Slobodarska partija (FDP). To ne znači samo odlazak Merkelove, već i demohrišćana sa vlasti.
Upravo ta promena mogla bi da donese promene čitavoj Evropi, a od nove koalicije i kancelara zavisiće i budućnost EU.
Povezane vesti
Nemačka, međutim, nije bila usamljena u svom vođstvu Unijom. Sa druge strane je tu bila Francuska, a poslednjih godina predsednik Emanuel Makron, isticao se sa jasnim težnjama da se izdvoji kao novi predvodnik ove zajednice.
Ipak, iako Francusku čeka predsedavanje Evropskom unijom od januara 2022. godine, Makrona očekuju i predsednički izbori na kojima će se boriti za drugi mandat. Ankete, zasad, ukazuju na njegovu pobedu, ali predsednički izbori u Francuskoj su tradicionalno nepredvidljivi, a spisak kandidata koji će se suprotstaviti Makronu je sve duži, preneo je Euronews.
Da će budućnost EU u mnogome i dalje zavisiti od politika i saradnje Nemačke i Francuske smatra Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
"Budućnost EU zavisi mnogo od buduće nemačke vlade, a onda od izbora u Francuskoj. Taj novi francusko-nemački par će kreirati dalju politiku Evropske unije", rekao je Zečević za Euronews Srbija.
Kada govorimo o konkretnim imenima, izvesna "semafor" koalicija u Nemačkoj odgovarala bi ne samo Makronu, već i dobrom delu evropskih zemalja u kojima su na vlasti socijaldemokrate, što je slučaj i u Švedskoj, Danskoj, Finskoj, Španiji, Portugalu, Malti.
profimedia
Sa druge strane, to bi manje odgovaralo zemljama u kojima su na vlasti konzervativci, kao što su zemlje Višegradske grupe.
"Mnogo zavisi i od toga ko će biti sledeće kancelar, za Makrona bi bilo dobro da to bude Olaf Šolc jer su oni programski dosta slični. Njih dvojica imaju iste stavove o budućnosti EU, tako da bi on sigurno voleo Šolca kao nemačkog kancelara", istakao je Zečević.
Povezane vesti
Kako je ranije za Euronews Srbija rekla profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević, Francuska bi želela da ojača saradnju sa Nemačkom.
"Francuska bi želela svakako u samoj EU da u tandemu sa Nemačkom ostvari vrlo značajnu ulogu", rekla je ona.
Šta će biti za Zapadnim Balkanom?
Ono što je za Srbiju i ovaj reigon važnije je odnos prema proširenju EU i saradnji Unije sa Zapadnim Balkanom, u čemu je takođe Angela Merkel imala veliki uticaj. Kao pokretač Berlinskog procesa ona je inicirala saradnju na Zapadnom Balkanu, a davala je i podršku regionu u procesu EU integracija.
Važnost uloge Angele Merkel bila je vidljiva i tokom jedne od njenih poslednih poseta tokom kancelarskog mandata koju je posvetila upravo Zapadnom Balkanu.
Međutim, iako je upravo Makron bio inicijator nove metodologije za pridruživanje, poslednjih meseci iz Francuske stižu skeptične poruke prema proširenju na Zapadni Balkan. Naime, stručnjaci su ranije ocenili da bi Makron mogao da iskoristi odlazak Angele Merkel i trenutno manju ulogu SAD na ovom prostoru, mada pojedini potezi ukazuju da Zapadni Balkan nije trenutno na kursu francuske politike.
"Interes Francuske u ovom regionu je ono što Makron zove 'usidrenje'. Francuska bi da zemlje u regionu budu čvrsto usidrene u proces EU integracija i vezane za EU, bez obzira na to što nisu članice", rekla je profesorka Maja Kovačević za Euronews Srbija.
Ona je istakla da bi to podrazumevalo podršku Francuske da se nastavi sa usklađivanjem zakonodavstva i drugih pitanja sa EU. Ipak, kako navodi, pitanje je da li Francuska ima resurse i interese da se intenzivno bavi Zapadnim Balkanom.
"Međutim, veliko je pitanje koliko je to realno, kao i koliko imaju vremena, resursa i političkog prostora da se intenzivno bave ovim regionom", istakla je ona ranije za Euronews Srbija.
AP/Michel Euler, profimedia
Sa druge strane, prethodnih godina bila je vidljiva uloga Francuske i Emanuela Makrona u saradnji sa Zapadnim Balkanom, pa i angažovanjem povodom rešavanja pitanja Kosova. Makron je inicirao i sastanke sa predstavnicima Beograda i Prištine, te novu metodologiju pridruživanja EU.
Kako je za Euronews Srbija ranije rekao Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike, Berlinski proces će ostati ključna zaostavština Angele Merkel, ali da Makron svakako pretenduje da bude lider koji bi se angažovao u rešavanje pitanja na Zapadnom Balkanu.
"Francuski predsednik Makron definitivno je počeo da se nameće kao lider koji je spreman da posveti više pažnje Zapadnom Balkanu, što je bilo jasno još od trenutka kada je kancelarka najavila da se povlači 2021. godine", rekao je Subotić.
Komentari (0)