Igre 
Šta misle građani EU: Veliko istraživanje otkriva stavove o vakcini, trošenju evropskog novca, ali i prioritetima Unije
Komentari22/09/2021
-07:10
Većina građana Evropske unije saglasna je da bi dodela finansijskih sredstva Evropske unije (EU) trebalo da bude uslovljena poštovanjem vladavine prava i demokratskih načela, navodi se u istraživanju Eurobarometra, sprovedenog na zahtev Evropskog parlamenta.
Istraživanje je sprovedeno od 17. do 25. avgusta, a u njemu je učestvovalo 26.459 građana iz 27 zemalja članica EU.
Ispitanicima su postavljena pitanja koja su u fokusu Evropske unije, a koja se tiču oporavka od epidemije koronavirusa, kao i vakcinacije protiv kovida 19.
Naime, predsednica Evropske Komisije, Ursula fon der Lajen, u godišnjem govoru o stanju EU ocenila je da vreme korone još nije gotovo, i da će sledeća godina biti test karaktera Evrope i Evropljana.
"Kada ste testirani vaš duh se pokaže. Znam da će Evropa proći test", poručila je fon der Lajen, te dodala:
"Pandemija je maraton, a ne trka. Zato je naš prvi prioritet ubrzanje vakcinacije širom sveta. EK će podeliti još 200 miliona doza širom sveta".
Drugi prioritet, prema rečima Fon der Lajen, jeste nastavak vakcinacije u Evropi.
Povezane vesti
Ovim istraživanjem, ispitana su mišljenja građana EU o poverenju u svoje vlade i lokalne samouprave kada je u pitanju korišćenje fondova zajednice, kao i stavovi o efikasnosti vakcina i podržavanju vakcinacije protiv kovida 19.
Obezbeđivanje sredstava bi trebalo da zavisi od vladavine prava
Rezultati istraživanja pokazali su da je većina građana saglasna sa time da bi obezbeđivanje sredstava EU trebalo da zavisi od primene vladavine prava i demokratskih principa.
Najveća podrška za takav pristup zabeležena je na Kipru, 92 odsto, Portugalu 91 odsto i Grčkoj 90 odsto, a za njima sledi Hrvatska sa 87 odsto onih koji daju podršku ovom predlogu.
"NextGeneration EU"
Evropska unija pripremila je paket ekonomskog oporavka EU, koji predviđa pomoć državama članicama pogođenim pandemijom kovida 19, pod nazivom "NextGenerationEU".
Istraživanje je pokazalo da 60 odsto anketiranih građana EU smatra da će ovaj plan za oporavak privrede od posledica pandemije pomoći njihovoj zemlji u prevazilaženju privredne i socijalne štete koju je pandemija izazvala.
U tom pogledu su najoptimističniji Maltežani, njih 78 odsto, Kiprani, 76 odsto i Portugalci, 75 odsto.
Povezane vesti
Najmanje optimistični su Šveđani među kojima 49 odsto ispitanih smatra da će plan EU pomoći toj zemlji. To smatra 50 odsto Holanđana, 52 odsto Nemaca i 55 odsto Slovaka.
Zanimljivo je to da manje od polovine anketiranih, njih 44 odsto, smatra da se njihovim vladama ne može verovati da će korektno koristiti sredstva iz plana EU sedeće generacije.
Tu su velike razlike između zemalja srednje, istočne i južne Evrope.
Najmanje poverenja u svoju vladu da će korektno koristiti evopske fondove imaju Slovenci, Slovaci i Mađari, a sa druge strane, najviše poverenja u svoju vladu imaju Luksemburžani, Danci i Finci.
Na pitanje da li bi trebalo konsultovati regionalne vlasti, opštine i civilno društvo o tome kako trošiti sredstva iz Evropske unije, najviše pozitivnih odgovora dali su Portugalci i Maltežani - 59 odsto, slede Bugari sa 87 odsto, pa Hrvati sa 86 odsto.
Sa druge strane, nešto manji procenat podrške tome da se pri dodeli sredstava konsultuju regionalne vlasti dali su Francuzi sa 75, italijani sa 73 i Holanđani sa 72 odsto.
Procenat od 35 odsto anketiranih građana EU, misli da će projekat Evropska unija - Sledeća generacija, imati pozitivan učinak na njihov osobni život, dok podjednak broj ljudi misli da se to neće dogoditi.
Takođe, kada su u pitanju prioriteti EU, za većinu ispitanika smatra da je prvo pitanje kojim bi Evropska unija trebalo da se bavi borba protiv klimatskih promena.
Vakcinacija protiv kovida 19
Kada je reč o vakcinaciji protiv kovida 19, većina građana EU, 65 odsto, smatra da Unija ima ključnu ulogu u osiguravanju vakcine.
Najviše pozitivnih odgovora na pitanje da li je njihova država mogla bolje da organizuje nabavku vakcina bez poomoći EU, dolazi iz Nemačke, 58 odsto, Hrvatske i Francuske - 51 odsto.
Takođe, većina ispitanika, 59 odsto, smatra da vlasti nisu dovoljno transparentne kada je u pitanju nabavka vakcina. Na prvom mestu su Hrvati, njih 73 posto, a slede Kiprani, Rumuni i Slovenci sa 68 odsto.
Ono što jeste važno u borbi protiv koronavirusa, u svim državama članicama većina anketiranih smatra da koristi vakcine prevladavaju nad mogućim rizicima.
Najviše poverenja u vakcine imaju Portugalci, 86 odsto, Maltežani, 85 odsto, i Finci 83 odsto. Na drugoj strani, najmanje poverenja u vakcinu imaju anketirani građani Bugarske, 51 odsto, Slovenije, 53 odsto i Slovačke, 56 odsto.
U 24 države članice većina anketiranih smatra da je vakcinacija protiv kovida 19 civilizacijska dužnost. U tri države članice taj procenat je ipak ispod polovine, što ukazuje na određeni stepen nepoverenja u vakcinu.
Zemlje u kojima je manji procenat uverenja da je vakcinacija civilizacijska dužnost je u Bugarskoj, 39 odsto, Sloveniji 40 odsto i Slovačkoj, 44 odsto.
Komentari (0)