Primirje Rusije i Ukrajine u Crnom moru: Koji su uslovi i šta piše "sitnim slovima"?

Rusija i Ukrajina dogovorile su moratorijum na međusobne napade na brodove u Crnom moru, gde je upotreba morskih bespilotnih letelica i jedinica za specijalne operacije od strane Ukrajine držala Ruse u povećanoj pripravnosti, u velikoj meri zarobivši rusku flotu blizu obale.

Kako je Rusija objavila u utorak, Vašington je pristao da pomogne u ukidanju sankcija za hranu, đubrivo i brodske kompanije u zamenu za sporazum o bezbednoj plovdibi u Crnom moru.

Šta do sada znamo o primirju?

Sjedinjene Države su takođe izjavile da su se dogovorile sa Rusijom i Ukrajinom o prekidu vojnih udara na energetsku infrastrukturu druge strane.

Dogovori između SAD i Rusije, kao i SAD i Ukrajine, navedeni su u dva odvojena dokumenta. Međutim, kako ističe BBC, treći dokument, koji je izdao Kremlj i nametnuo svoje uslove koji nisu postojali u prvom sporazumu između SAD i Rusije, pomrsio je konce.

Na primer, Kremlj je izjavio da bi tridesetodnevni prekid napada na energetske objekte mogao da bude suspendovan ako jedna strana prekrši sporazum.

“Drugim rečima, ono što je dogovoreno je osetljiv korak ka nekoj deeskalaciji borbi u Ukrajini, ali bez ikakve garancije uspeha u atmosferi uzajamnog nepoverenja”, navodi Džejms Landejl za BBC.

“Ovaj sporazum označava sledeći korak u naporima američkog predsednika Donalda Trampa da okonča rat Rusije u Ukrajini, nakon telefonskog razgovora koji je imao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 18. marta. Međutim, značajne razlike između američkog i ruskog tumačenja razgovora - posebno sa Rusijom koja kaže da prekid vatre neće početi dok se ne ukinu određene američke sankcije, možda ukazuju na uzburkane vode pred nama”, navodi američki think thank Atlantic Council.

AP/Khalil Hamra

Vašington kaže da će "pomoći Rusiji u povratku na globalno tržište kada je u pitanju izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva, smanjenju troškova pomorskih osiguranja i da dođe do boljeg pristupa lukama i platnim sistemima za te transakcije".

Rusija je izjavila da se dogovorila sa Vašingtonom da "osigura sprovođenje Inicijative za Crno more, koja uključuje bezbednost plovidbe na Crnom moru, nenasilno korišćenje i sprečavanje upotrebe trgovačkih brodova u vojne svrhe, uz istovremeno preduzimanje odgovarajućih mera kontrole kroz inspekciju tih brodova".

Kremlj je izjavio da će sporazum o pomorskoj bezbednosti stupiti na snagu nakon sprovođenja niza uslova.

Ti uslovi uključuju, između ostalog, ukidanje ograničenja za državnu poljoprivrednu banku Rosselkhozbank i "druge finansijske institucije uključene u obezbeđivanje međunarodne trgovine hranom i đubrivima, njihovo povezivanje sa SWIFT-om i otvaranje potrebnih dopisnih računa".

Drugi uslovi predviđaju ukidanje ograničenja za održavanje brodova u lukama i uvođenje sankcija protiv brodova pod ruskom zastavom koji su uključeni u trgovinu hranom i đubrivima.

Vašington je takođe izjavio da "Sjedinjene Države ostaju posvećene postizanju razmene ratnih zarobljenika, oslobađanja političkih zatvorenika i povratka dece silom odvedene iz Ukrajine".

Kako je došlo do konkretnog sporazuma

profimedia

Sporazum je praktično povratak na Inicijativu Crnog mora sklopljenu 2022. uz pomoć Turske i Ujedinjenih nacija i prati trogodišnji memorandum na osnovu kojeg su se zvaničnici UN-a saglasili da pomognu Rusiji da promoviše svoj izvoz hrane i đubriva na strana tržišta.

Rusija se povukla iz ove konkretne inicijative 2023. godine, žaleći se da je njen izvoz hrane i đubriva bio ozbiljno ometan.

"Sitna slova"

Kako komentariše Endru Rot iz Gardijana, sporazum o primirju "izgleda kao ruski spisak želja povezan sa američkom mašnom". On napominje da ovaj sporazum "prolazi" i kroz Evropu. 

"Bilo kakvo olakšanje sankcija prema Rusiji biće ograničeno spremnošću Evrope da preduzme slične mere. Međutim, sporazum i dalje odražava ozbiljno preusmeravanje diplomatije oko Ukrajine i ostavlja Evropu izolovanu u svom stavu prema Rusiji", kaže on.

Kako procenjuje Džon Herbst, viši direktor Centra za evroazijske studije Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini, "zastrašivanje Rusije suštinski samo ohrabruje Putina da nastavi svoj rat".

"Nažalost, Trampova ekipa, u pokušaju da ubedi Kremlj da prihvati primirje na moru, ponudila je više koncesija. Problem je što velika olakšanja sankcija pružaju impuls truloj ruskoj ekonomiji, olakšavajući Putinu da nastavi rat koji odbija da završi. Mislim da Tramp i dalje želi brzi prekid vatre radi postizanja održivog mira. Da bi to postigao, mora da promeni taktiku i uradi ono što je obećao prve nedelje svog novog mandata: da vrši pritisak na Kremlj".

"Ruska veština pregovaranja je u prodaji zahteva Kremlja kao ruskih ustupaka Amerikancima, a zatim traženju olakšica sankcija", ističe dr Janis Kluge, stručnjak za rusku ekonomiju u Nemačkom institutu za međunarodne poslove i bezbednost. "Zahtev ovde je da se Ukrajini više ne dozvoli da napada ruske ratne brodove i da Rusija pregleda ukrajinske brodove".