Igre 
Ko bi mogao da nasledi papu Franju? Favorit kladioničara je i te kako poznat u Srbiji, posetio je svetinje na KiM
Komentari22/02/2025
-13:20
Kako se pogoršava zdravstveno stanje pape Franje (88), najstarijeg poglavara Rimokatoličke crkve u više od jednog veka, šire se spekulacije o tome ko bi mogao sledeći da bude izabran na čelo Vatikana.
Franja je tokom prethodnog vikenda razvio upalu pluća u oba plućna i ostaće hospitalizovan dok se bori sa infekcijom, navodi Vatikan.
Tehnički, svaki rimokatolik može biti izabran za naslednika Svetog Petra, ali uvek jedan od 253 kardinala iz celog sveta postaje papa.
Nakon smrti ili ostavke pape, u vatikanskoj Sikstinskoj kapeli saziva se konklava, gde kardinali učestvuju u krugovima glasanja kako bi odredili sledećeg poglavara. Samo 138 od 253 kardinala moći će da budu elektori u sledećoj konklavi i nijedan kardinal stariji od 80 godina ne može da učestvuje u glasanju.
Taj broj je u decembru prošle godine podigao papa Franja sa 120, što je po pravilu Pavla VI bio maksimalan broj kardinala koji učestvuju kao glasači u konklavi.
S obzirom na pogoršanje zdravlja pape Franje, nekoliko istaknutih kardinala se smatra favoritima da ga naslede, piše New York Post.
Kardinal Pjetro Parolin (70), Italija
Državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin, služio je u Vatikanu kod pape Franje 11 godina i favorit je u kladionicama od prošlog novembra, piše portal Week.
Povezane vesti
Parolin je u septembru prošle godine posetio Srbiju povodom obeležavanja 100 godina od uspostavljanja Beogradske nadbiskupuje i sastao se u Beogradu sa predsenikom Aleksandrom Vučićem. Jedna od tema razgovora bila je situacija na Kosovu i Metohiji, zaštita prava srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva, kao i pravoslavnih crkava i manastira.
profimedia
Državni sekretar Vatikana bio je u poseti Kosovu 2019. godine a, kako je tada rečeno, poseta je bila verskog karaktera. On je, osim na službi u katedrali Majke Tereze u Prištini, bio i Prizrenu, gde je posetio katedralu Sveta Marije, a sastao se i sa Ramušom Haradinajem.
Parolin se politički smatra umerenim. Karijeru je proveo u diplomatskom krilu Svete stolice, provodeći delove karijere u Nuncijaturi Nigerije i Meksika. Papa Franja ga je proglasio kardinalom 2014. Parolin bi se smatrao produžetkom zaostavštine Franje.
Kardinal Fridolin Ambongo Besungu (65), Demokratska Republika Kongo
Predsednik Simpozijuma biskupskih konferencija Afrike i Madagaskara Fridolin Ambongo Besungu dospeo je na naslovne strane kada je odbacio kontroverznu deklaraciju pape Franje sa papskim blagoslovom.
profimedia
Konzervativni kapucin proglasio je doktrinu "Fiducia supplicans", koja je dozvoljavala sveštenicima da blagosiljaju nevenčane i istopolne parove, ništavnom i nevažećom na afričkom kontinentu. Besungu je uspeo da dobije izričit blagoslov od pape Franje na hitnom sastanku 2023. ubrzo nakon objavljivanja tog učenja, izvestio je Catholic Herald.
Izbor Besunge bi se smatrao oštrim zaokretom od levičarskih principa pape Franje. Sadašnji pontifik je Besungua proglasio kardinalom 2019.
Kardinal Vim Ejk (71), Holandija
Viljem Jakobus Ejk, bivši lekar, smatra se jednim od najkonzervativnijih favorita.
Povezane vesti
Godine 2015, Ejk je pomogao u pisanju knjige "Jedanaest kardinala govore o braku i porodici: eseji sa pastoralnog gledišta“, koji se odlučno protivio Franjinom odobravanju građanskih brakova u slučaju da prvi brak ne bude poništen. Ejk je napisao da su oni "oblik strukturne i institucionalizovane preljube“.
AP/Alessandra Tarantino
Ejk je takođe bio kritičar nesposobnosti sadašnjeg pape da se izbori protiv predloga Nemačke biskupske konferencije koji je omogućio protestantima da primaju evharistiju u katoličkim crkvama. U uvodniku, Ejk je nazvao papinu odluku o tom pitanju "potpuno neshvatljivom“.
Papa Benedikt XVI je Ejka proglasio kardinalom 2012. godine.
Povezane vesti
Kardinal Peter Erdo (72), Mađarska
Bivši predsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope i pripadnik Marijanskog reda, Peter Erdo dugo je bio značajna figura u politici savremene katoličke crkve.
profimedia
Konzervativac Erdo se ranije protivio praksi da se razvedeni ili ponovo venčani katolici pričešćuju zbog doktrinarnog verovanja u nerešivost braka. Erdo je takođe bio izričit o svom protivljenju evropskim zemljama koje prihvataju izbeglice, navodeći da je to ravno trgovini ljudima.
Erda je 2003. godine proglasio kardinalom papa Jovan Pavle II.
Kardinal Luis Antonio Tagle, 67, Filipini
Luis Antonio Tagle služi kao pro-prefekt za Odsek prve evangelizacije Dikasterije za evangelizaciju i kao predsednik Međudikasterske komisije za posvećene vernike.
AP/Bullit Marquez
Taglea nazvaju "azijski papa Franja”, a smatra se politički vuče na levicu i kritičan je zbog tretmana LGBT osoba, razvedenih i ponovo venčanih katolika od strane crkve. U intervjuu iz 2015. rekao je da je "oštar“ stav Crkve prema homoseksualcima, razvedenima i samohranim majkama naneo štetu njenom cilju evangelizacije.
Tagle je tek sedmi Filipinac koji je proglašen za kardinala i bio bi prvi papa koji dolazi sa azijskog kontinenta ako bude izabran. Papa Benedikt XVI ga je proglasio kardinalom 2012. godine.
Kardinal Rejmond Berk (76), SAD
Rejmond Berk se smatra vodećim "arhikonzervativcem" u crkvi jer je zagovornik latinske mise i javni kritičar liberalnih tendencija pape Franje.
AP/Andrew Medichini
Rođen u Viskonsinu i kao bivši nadbiskup Sent Luisa osporio je Franjinu spremnost da dozvoli razvedenim i ponovo venčanim parovima da prime evharistiju. Berk je takođe osporio novu retoriku crkve o veštačkoj kontracepciji, homoseksualcima i građanskim brakovima kao "neprimernu“.
Burka je papa Benedikt XVI proglasio kardinalom 2010. godine.
Kardinal Mario Greč (67), Malta
Sadašnji generalni sekretar Biskupskog sinoda Mario Greč smatra se potencijalnim umerenim naslednikom pape Franje.
AP/Alessandra Tarantino
On je ranije govorio o neophodnosti da se dopre do onih koji su izopšteni iz crkve zbog svoje seksualnosti ili bračnog statusa. U govoru održanom 2014. na vanrednoj generalnoj skupštini Arhijerejskog sinoda, Greč je istakao potrebu Crkve da održi kontinuitet učenja, istovremeno dozvoljavajući kreativnost u metodologiji obraćanja narodu.
Papa Franja je Greča proglasio kardinalom 2020.
Kardinal Mateo Zupi (69), Italija
Predsednik Italijanske biskupske konferencije, Mateo Zupi je rođen u Rimu i služio je na ključnoj poziciji nadbiskupa Bolonje, što ga čini "insajderom" u Franjinom Vatikanu.
profimedia
On se smatra miljenikom papa, a 2023. godine poslat je u mirovnu misiju visokog profila u Ukrajinu. TOm prilikom sastao se sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Iste godine poslat je u SAD da se sastane sa bivšim predsednikom Džozefom Bajdenom, inače katolikom.
Papa Franja ga je proglasio kardinalom 2019.
Komentari (0)