Makron, Košta, Meloni: Ko bi trebalo da predstavlja Evropu za pregovaračkim stolom o Ukrajini?

Evropske zemlje insistiraju na tome da ne može biti razgovora o miru u Ukrajini bez direktnog uključivanja Ukrajine i Evrope, s obzirom na to da su započeli pregovori između Vašingtona i Moskve.

Evropski lideri koji traže mesto u pregovorima sa Ukrajinom, Rusijom i SAD-om još nisu počeli da raspravljaju o tome ko bi mogao da ih predstavlja, rekli su diplomatski izvori za Euronews.

Ipak, izvor iz EU potvrdio je za Euronews da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta “započeo proces bilateralnih konsultacija” s liderima 27 članica kako bi utvrdili šta su spremni da učine u vezi sa pomoći Ukrajini i svojim stavovima o bezbednosnim garancijama.

“Komitet stalnih predstavnika je u utorak obavešten o inicijativi”, rekao je izvor za Euronews govoreći o forumu za diplomate bloka sa sedištem u Briselu.

Euronews saznaje da bi pitanje imenovanja evropskog specijalnog izaslanika, kako je tražila Ukrajina, moglo biti razmatrano tokom razgovora koje Košta ima sa liderima.

Prvi razgovori između Vašingtona i Moskve održani su u Rijadu u utorak, 18. februara, šest dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio početak dijaloga odmah nakon “dugog i veoma produktivnog” razgovora sa Vladimirom Putinom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i lideri EU, koji su do sada bili isključeni iz procesa, većinom su osudili bilateralne pregovore i zahtevali da i Ukrajina i Evropa budu uključene.

"Nijedno ime nije u trci"

Kijev je pozvao EU da imenuje specijalnog izaslanika, kao što je to učinio SAD sa generalom Kitom Kelogom, kao hitnu meru.

“Ta odluka bi brzo trebalo da bude donesena”, rekao je Ihor Žovkva, zamenik šefa kancelarije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za Bloomberg ranije ove nedelje. “Nadam se odmah nakon sastanka u Parizu. Trebalo bi da delujemo, a ne da reagujemo”.

Međutim, uprkos dva brzo organizovana sastanka u Minhenu i Parizu između ministara spoljnih poslova i lidera, ta tema nije pokrenuta, potvrdilo je troje diplomata za Euronews.

“Nemamo nikakva imena u trci. Ovo nije relevantno pitanje. Nije reč o sujetama pojedinaca, već o interesima. Dakle, prvo treba da radimo na zajedničkoj poziciji onoga što želimo, a ne da raspravljamo o tome ko bi predstavljao tu poziciju”, rekao je jedan od trojice diplomata, govoreći pod uslovom anonimnosti za Euronews.

Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP

Neformalni sastanak održan u Parizu u ponedeljak, koji je predvodio predsednik Emanuel Makron i na kom su se okupili lideri Nemačke, Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije, Danske, kao i šefovi Evropskog saveta, Evropske komisije i NATO-a, nije uspeo da pruži bolji uvid u to ko je zajedničke bezbednosne garancije su evropske nacije spremne da ponude kao deo mirovnog procesa.

Pitanje ko bi trebalo da predstavlja Evropu tokom pregovora takođe nije pomenuto, potvrdile su tri osobe upućene u temu za Euronews.

Da nije kasno?

Premda će predsednik SAD Tramp sledeće nedelje ugostiti francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera, stručnjaci smatraju da se, Evropa više ili manje isključila sama time što se mnogo ranije nije pripremala za razgovore, uključujući i tokom Bajdenove administracije - kada su odnosi sa Vašingtonom bili manje sukobljeni - ili u tromesečnom periodu između Trampove nove pobede i inauguracije.

“Mislim da je EU ili neke evropske države trebalo da predlože razgovore pre nego što je Tramp pokrenuo svoju inicijativu, možda sa drugim, ne-EU državama”, rekla je Klod-Frans Arnold, bivša francuska diplomatkinja i specijalna savetnica predsednika za evropska pitanja sa Instituta Français des Relations Internationales (IFRI).

“Ne bismo bili u situaciji da pokušavamo da kupimo mesto tako što pružamo raspoređivanje trupa ili novac u kontekstu o kojem ne odlučujemo”, dodala je ona.

Kada je Euronews istraživao mišljenja o tome ko bi trebalo da dobije pozivnicu ako se otvori mesto za pregovaračkim stolom, Košta i visoka predstavnica Bloka, Kaja Kalas našli su se na vrhu zbog odgovornosti koje su u opisu posla njihovih uloga.

Tanjug/European council/Sierakowski Frederic

Armida van Ridž, šefica programa za Evropu u Četam Hausu, favorizovala je Koštu navodeći da je “možda bolje pozicioniran da predstavlja države članice u ovom pitanju”, s obzirom na to da je njegova uloga u Evropskom savetu da pomogne u izgradnji koncenzusa među evropskim prestonicama.

Košta, kao i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, takođe su pomenuti kao potencijalni pregovarači od strane Svena Bišopa, direktora programa “Evropa u svetu” na Egmont institutu.

“Mislim da EU kao takva mora da bude prisutna jer je odluka o nastavku aplikacije Ukrajine za članstvo (ako to odlučimo) strateški ključna”, rekao je on za Euronews.

“Ali samo države mogu pružiti Ukrajini bezbednosnu garanciju, pa možda Starmer i Makron, dve evropske nuklearne sile, i/ili Tusk, pošto Poljska sada ima najveću vojsku u Evropi i trenutno obavlja predsedavanje Savetom EU”, dodao je.

Loš tajming

Ipak, prema Van Ridž, liderima EU će biti teško da imenuju jednog od svojih, strahujući da će favorizovati svoje sopstvene nacionalne interese ili pozicije.

Makron je, na primer, ranije izrazio spremnost da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu, što su druge članice odbacile. Njegov uticaj takođe slabi zbog slabe pozicije kod kuće.

Pored toga, ranije je pokušao, ali nije uspeo, da posreduje u pregovorima između Teherana i Vašingtona tokom prve Trampove administracije, i kritikovan je za to od strane američkog lidera.

profimedia

Italijanska predsednica Đorđa Meloni, koju Tramp favorizuje ako je sudeći po tome da ju je pozvao na inauguraciju, mogla bi biti u trci. Iako je pro-Ukrajina, pro-EU i pro-NATO, što bi bilo ključno za sticanje podrške većine članica EU, Italija ima nizak vojni budžet - ne dostiže NATO-ov cilj od dva odsto BDP-a - i činjenica da se ne vidi kao značajan vojni igrač mogla bi je isključiti iz konkurencije.

Tajming ne može biti gori, napomenula je Van Ridž, s obzirom na to da se ovo dešava usred izborne kampanje u Nemačkoj koja će se završiti 23. februara.

Fridrih Merc, lider konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) očekuje da će zameniti Olafa Šolca kao kancelara. Njegovi stavovi o Ukrajini i odbrani čini se da se bolje poklapaju sa stavovima Makrona, što bi moglo dovesti do ponovnog zajedničkog rada ova dva člana, koja se često opisuju kao motor EU, nakon što se odnos između Makrona i Šolca raspao. Međutim, mogli bi proći meseci do formiranja nove nemačke vlade nakon koalicionih pregovora.

Takođe nije jasno da li će Velika Britanija ili druge ne-EU države pristati da podrže izbor Bloka ili zahtevati svoja mesta.

Sve ovo zajedno znači da je “prosto neverovatno da će postojati jedna osoba koja će predstavljati Evropu ili EU u ovim razgovorima”, rekla je Van Ridž.

Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP

Marko Rubio, američki državni sekretar, i Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekli su ove nedelje da ne predviđaju da će Evropa biti uključena, pri čemu je Rubio izjavio da bi EU mogla biti uključena kada se bude raspravljalo o olakšicama za sankcije.

Ambasadori EU su u sredu odobrili 16. paket sankcija Rusiji rata u Ukrajini, usmeravajući se na aluminijum i takozvanu flotu iz senke naftnih tankera Moskve, između ostalog.