Igre 
Izbori u Nemačkoj i kampanja: Zašto stranke sve češće obećavaju "brže deportacije migranata"?
Komentari17/02/2025
-08:03
Dok se Nemačka sprema za parlamentarne izbore, koji se održavaju 23. februara, migracija je postala jedno od glavnih pitanja među biračima. Pre dve nedelje, debata u nemačkom parlamentu izazvala je proteste širom zemlje nakon što je lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc podržao predlog o zaoštravanju migracionih pravila. Prvi put u posleratnoj Nemačkoj prihvatio je glasove desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), što je izazvalo osudu.
Ipak, uprkos kritikama Mercovih predloga i njegove spremnosti na saradnju sa ekstremnom desnicom, i druge političke stranke u Nemačkoj su takođe pozvale na strože migracione zakone, piše Euronews. Aktuelni kancelar Olaf Šolc i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) zajedno sa Zelenima pomerili su se udesno po pitanju migracija, obećavajući ubrzane i pojačane deportacije iz Nemačke.
Euronews je želeo da razjasni zašto i etablirane i populističke stranke koriste deportacije kao rešenje migracione debate i kao metod privlačenja birača.
Situacija koja "ne funkcioniše"?
Poslanik CDU-a Kristof de Vris rekao je za Euronews da trenutni evropski model deportacija nije funkcionalan i da je promena hitno potrebna.
Deportacija je zakonski proces izbacivanja stranaca koji nemaju zakonsko pravo da ostanu – obično se radi o osobama čiji su zahtevi za azil odbijeni, onima koji nemaju važeće boravišne dozvole, ili stranim državljanima koji su osuđeni za ozbiljna krivična dela.
Nemački model deportacija prati nacionalne i zakone EU, pri čemu 27 članica Unije ima fleksibilnost u primeni pravila o deportaciji.
Tokom 2023. godine, Nemačka je deportovala oko 16.430 ljudi – što je značajan porast u odnosu na prethodne godine. U prvih 11 meseci 2024. godine, iz Nemačke je deportovano ukupno 18.384 osoba. Uprkos tome, političari se zalažu za veći broj deportacija.
Povezane vesti
Prema rečima De Vrisa, deportacije se ne sprovode uvek, jer "do 60 odsto" došljaka namerno uništava svoje pasoše pri ulasku u Nemačku, što otežava vlastima da utvrde njihove identitete.
Ostale prepreke uključuju nedostatak saradnje od strane zemalja u koje neko treba da bude vraćen.
"Zemlje porekla često odbijaju da prihvate svoje državljane, iako su to zakonski obavezne prema međunarodnom pravu. I naravno, često imamo situacije u kojima osobe podložne deportaciji izbegavaju to jednostavno skrivanjem ili ne sarađuju kada policija dođe. Ako ljudi steknu utisak da strani državljani koji moraju da napuste zemlju ostaju bez obzira na ishod svojih azilskih procedura, to potkopava poverenje u vladavinu prava. Zato moramo da unapredimo ovu oblast", rekao je De Vris.
Tanjug/AP/Oliver Berg
Stručnjak za migraciono pravo Daniel Thim krivi "spor" rad vlasti za mane u nemačkom sistemu deportacija. Prema njegovim rečima, agencije ne sarađuju efikasno, previše je slučajeva i procedure su bespotrebno složene.
"To stvara opštu situaciju koja jednostavno ne funkcioniše", rekao je Thim.
Azilanti nasuprot kvalifikovanih radnika
Prema rečima De Vrisa, postoji razlika između azilanata i kvalifikovanih radnika — drugo je ono što Nemačka zapravo treba.
De Vris kaže da azilanti dolaze u velikim brojevima i obično opterećuju socijalne sisteme umesto da ulaze na tržište rada, a statistika pokazuje da migranti koji traže azil često više zavise od nemačkog socijalnog sistema.
Povezane vesti
"Ovi ljudi ne govore nemački, inicijalno su nezaposleni, smeštaju ih država, i takođe koriste vrlo velikodušne socijalne beneficije u Nemačkoj. To su dve potpuno različite vrste migracija", rekao je De Vries.
Kvalifikovani radnici koji su potrebni "ne dolaze jer Nemačka nije atraktivna destinacija za njih. Previše je birokratska, a naši administrativni procesi su previše složeni“, rekao je on.
Vlada nije učinila dovoljno da privuče kvalifikovane radnike, smatra De Vris. Pored toga, tvrdi da politička debata često stapa ove dve kategorije.
"Hitno moramo da odvojimo ove dve stvari (azilante i kvalifikovane radnike). Ne smemo ih mešati. Moramo strogo da ograničimo i smanjimo migraciju azilanata, a istovremeno privući više kvalifikovanih radnika", rekao je De Vris.
Nedostatak pritvorskih centara
Prema podacima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 60 odsto deportacija propadne. U međuvremenu, osobe koje nisu deportovane moraju biti smeštene negde, što dodatno komplikuje već složeno pitanje.
I De Vris i šef najveće nemačke policijske sindikalne organizacije Andreas Robkof smatraju da nema dovoljno mesta za pritvor za migrante koji su označeni za deportaciju.
De Vris navodi da je "oko 225.000 ljudi u Nemačkoj koji moraju da napuste zemlju, od kojih je oko 45.000 podložnih obaveznoj deportaciji". Međutim, u stvarnosti postoji samo nekoliko stotina mesta za pritvor za deportaciju.
Tanjug/AP/Hannes P Albert
Još jedan faktor, kako kaže De Vris, jeste nedostatak saradnje između saveznih zemalja, koje su odgovorne za sprovođenje deportacija, i savezne vlade.
Kako vlasti ne mogu da zadrže osobe koje žele da deportuju, Robkof je objasnio, mnogi traže načine da izbegnu deportaciju ili se skriju. On smatra da vlasti moraju značajno da povećaju broj mesta za pritvor kako bi zadržale povratnike i kriminalce i efikasno sprovele deportacije.
"Pored toga, hitno su nam potrebni sporazumi sa zemljama porekla i trećim zemljama kako bi se osiguralo da (ove kategorije deportovanih) mogu da budu vraćene. To znači da ove zemlje moraju takođe da pristanu da ih prihvate", rekao je on.
Pitanje deportacije postalo je vrlo vidljivo u Nemačkoj nakon niza smrtonosnih napada u gradovima Solingen i Ašafenburgu. U oba slučaja, osumnjičeni je bio migrant koji je trebalo da bude deportovan.
Napad u Solingenu, u kojem su tri osobe poginule, a osam je povređeno, navodno je izveo sirijski državljanin čija deportacija u Bugarsku je bila zakazana. Na dan njegove deportacije, vlasti nisu mogle da ga lociraju.
Iako postoji dovoljno osoblja za sprovođenje deportacija, Robkof je rekao da mora biti bolje koordinacije između vlasti.
Mercove mere za zaoštravanje migracionih pravila možda su izazvale reakcije, ali prema Robkofu, mnogi elementi u tim merama nisu bili novi.
Međutim, jedan od Mercovih predloga — konkretno odbijanje osoba bez validnih ulaznih dokumenata na nemačkim granicama — protivreči zakonodavstvu o azilu na nivou Evrope.
"Potrebna nam je pravna sigurnost. Ako to bude obezbeđeno i naše kolege mogu da rade unutar jasnog pravnog okvira, to bi sigurno bila mera za dalje smanjenje migracija", rekao je on.
Elementi Mercovih migracionih predloga uključuju trenutni pritvor za osobe koje su označene za deportaciju, povećanje broja mesta za pritvor i svakodnevne deportacije.
Tanjug/AP/Jens Meyer
Merz je predložio da "opasne osobe" koje moraju da napuste zemlju ostanu u "neodređenom pritvoru" dok se ne vrate u svoju matičnu zemlju dobrovoljno ili budu deportovane. Takođe, Merc je argumentovao da bi policijske ovlašćenja u nemačkim saveznim državama trebalo ojačati kako bi se sprovela deportacija.
Evropski problem?
Diskusija o migracijama i deportacijama nije ograničena samo na Nemačku.
"Mislim da moramo biti vrlo otvoreni i iskreni u ovoj diskusiji: deportacije ne funkcionišu zadovoljavajuće ni u jednoj zemlji članici EU. I to nas u CDU-u dovodi do zaključka da moramo da zaustavimo ilegalnu imigraciju u Nemačku, ali pre svega u celu Evropu, jer vidimo koliko je teško sprovesti deportacije. Jednom kada ljudi uđu, pravne i praktične prepreke za deportaciju su toliko velike da nikada nećemo moći da ih sprovedemo zadovoljavajuće, kako bi to bilo potrebno i poželjno", rekao je De Vris.
CDU se nada da će, ako bude uspešna u zaustavljanju migracija na nemačkim granicama, njihovi planovi stvoriti "domino efekat" na granicama Evropske unije, tako da ljudi "prestanu da putuju kada znaju da nemaju šanse da uđu u Nemačku, Francusku ili Španiju".
Prema De Vrisu, evropske zemlje treba da sarađuju kako bi rešile pitanje azila. Ukoliko mejnstrim stranke ne reše mane u azilskoj politici, desničarske populističke stranke će se predstaviti kao odgovor na problem.
"Treba da postoje isti uslovi za sve koji traže azil i zaštitu širom Evrope", rekao je De Vris.
Potreban nam je jasno podeljen sistem za sve, tvrdi Robkof.
"Moramo bolje da zaštitimo spoljne granice Evrope. To zahteva značajno jačanje Fronteksa, koji mora da sarađuje sa nacionalnim vladama kako bi obezbedio bolju zaštitu granica — inače, slobodno kretanje unutar Evrope je ugroženo", tvrdi on.
Uprkos tome, kritičari smatraju da Mercovi predlozi protivreče zakonodavstvu EU i da rizikuju da naljute druge članice koje se protive promenama zajedničke azilske politike.
Thim kaže da, kako bi zaobišao poteškoće, Merc želi da stvori "vanrednu klauzulu u evropskim ugovorima. Kao što Italija više ne poštuje iste".
"Međutim, da li je ovo u skladu sa zakonom ne može se definitivno predvideti. Postoje neki argumenti u njegovu korist, ali mnogo više protiv", zaključuje on.
Komentari (0)