Igre 
Vanredno stanje na Santoriniju: Koliko jak mora da bude zemljotres u Egejskom moru da bi se probudio vulkan?
Komentari06/02/2025
-14:07
Na desetine novih zemljotresa pogodilo je noćas Santorini, dok stručnjaci upozoravaju da je trenutno nemoguće sa sigurnošću predvideti hoće li ti potresi dovesti do erupcije istoimenog vulkana. Na ostrvu je proglašeno i vanredno stanje nakon jučerašnjeg zemljotresa od 5,2 Rihtera.
Na ostrvu Santorini i dalje traju učestali zemljotresi koji su zabeleženi u proteklim danima. Prema podacima dobijenim iz razgovora sa Fei Dulgeri, novinarkom Euronews Greece, juče je registrovano 23 potresa snage 4 Rihtera ili jače, a najjači od njih dostigao je magnitudu od 5,2 Rihtera. Stručnjaci sa Univerziteta u Atini ukazuju na to da je od juna ove godine zabeleženo čak 2.500 potresa u ovom regionu, pri čemu ne isključuju mogućnost da će se ove seizmičke aktivnosti pretvoriti u zemljotres jačih razmera. Ipak, dobra vest je da naučnici ne očekuju zemljotrese jače od 6 Rihtera. Prema mišljenju stručnjaka, da bi se vulkan uopšte aktivirao potreban je zemljotres ne manji od sedam Rihtera.
Potresi se opisuju kao deo takozvanog seizmičkog roja, što predstavlja niz potresa niske do umerene snage, koji mogu trajati nedeljama ili čak mesecima. U poređenju sa situacijom od pre nekoliko meseci na Kritu, gde su slične aktivnosti koje su trajale nedeljama prestale bez značajnijih posledica, stručnjaci se nadaju da će se tako završiti i seizmički roj na Santoriniju.
profimedia
Međutim, brojni građani se iz straha masovno evakuišu sa ostrva. Brodovi su puni putnika koji napuštaju Santorini, dok su uvedeni i vanredni letovi. U ovom periodu godine, ostrvo posećuje par stotina Grka, poslovnih ljudi iz turističkog sektora, ali i turista iz Azije, posebno iz Kine.
Santorini je poznata destinacija koja se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o sigurnosti i daljem privlačenju posetilaca, posebno u vreme rezervacija koje je na proleće. Vlada Grčke je pre nekoliko dana uvela mere koje uključuju zatvaranje škola i vrtića, kao i otkazivanje svih događaja. Vlasti su takođe preporučile građanima da izbegavaju određene lokacije, kao što je Stara luka na Santoriniju, zbog opasnosti od odrona sa strmih litica. Mere su praćene povećanim prisustvom policije, vatrogasaca i medicinskog osoblja koji su u pripravnosti u slučaju većeg zemljotresa.
profimedia
Geolozi su umirili javnost rečima da ova seizmička aktivnost nije povezana sa vulkanom na Santoriniju. Iako su mogući jači zemljotresi koji bi mogli uticati na vulkansku aktivnost, trenutno stanje se ne doživljava kao direktna pretnja. Ipak, zabrinutost ostaje, posebno s obzirom na predstojeću sezonu letnjih rezervacija, koja bi mogla biti značajno pogođena. Turizam predstavlja ključno ekonomsko stablo za Grčku, i lokalne vlasti, kao i stanovnici, prate situaciju s velikom pažnjom.
"Nije isključena mogućnost jačeg zemljotresa"
O ovoj temi razgovarali smo sa Draganom Milovanovićem, geologom i profesorom na Rudarsko-geološkom fakultetu, koji je podelio svoja saznanja i stavove o trenutnoj situaciji.
Povezane vesti
Prema rečima profesora Milovanovića, “neobična pojava” trenutne seizmičke aktivnosti ne isključuje mogućnost jačih zemljotresa u bliskoj budućnosti. On naglašava da podaci o broju i intenzitetu zemljotresa imaju ključnu ulogu za naučnike širom sveta.
"Tako veliki broj zemljotresa velikog intenziteta ukazuje na to da su oni plitki i da je oslobođena velika količina energije", objašnjava Milovanović.
On ukazuje na to da se teritorija na kojoj se događaju potresi nalazi u seizmički aktivnom području.
"U pitanju je prostor koji je seizmički aktivan, ide prema istoku i Turska je jako zabrinuta jer to sve ide do Himalaja", dodaje.
Milovanović takođe ističe važnost preventive i zaštite tokom ovakvih seizmičkih aktivnosti.
"Ostaje pitanje da li ta energija će imati drugih reperkusija na ostale geološke procese. Iako te procese ne možemo kontrolisati, pružena nam je mogućnost da preventivno zaštitimo sve ono što možemo - pre svega ljudske živote, pa i materijalna dobra"
profimedia
Kao profesor, Milovanović naglašava da je geološka struktura složena i da je važno biti svestan svega što se dešava ispod površine.
Povezane vesti
"Mi smo na površini, plivamo sa pločama. Afrika hoće na nas (Evropu), i zbog toga se i u Turskoj javljaju zemljotresi", objašnjava on dodajući da u tom kontekstu uzrok zemljotresa može biti povezan sa pomeranjima tektonskih ploča.
Govoreći o Santoriniju, Milovanović se osvrće na vulkanske aktivnosti.
"Santorini je lepo mesto, pravi vulkan, ali na ivici kratera je celo naselje. Pre oko dvadesetak godina je mereno da li ima tu magmatskih rezervoara koji nama inicira da će tu nešto biti. Nije konstatovano ništa"
Povezane vesti
Iako je značajno postavljanje novih instrumenata za merenje pre nekoliko dana, profesor ističe da je vrlo važno ne paničiti.
"To nije prostor gde se očekuje erupcija. Ali ovakav vulkan je pre izuzetak nego pravilo, to je priroda. Normalno da ima nepoznanica", dodaje on.
"Geološki događaj na drugoj strani sveta, oseti se u celom svetu"
Uprkos tome što trenutni uslovi ne ukazuju na neposrednu vulkansku aktivnost, profesor napominje povezanost između seizmičke i vulkanske aktivnosti. "Svi ti zemljotresi na neki način iniciraju i neku vulkansku aktivnost. Svet čini 12 ploča koje 'drmaju' jedna o drugu kako hoće", kaže on.
profimedia
Pitanje koje se postavlja jeste koliko je aktivnost u nekom drugom delu sveta povezana sa poznatim evropskim vulkanima, kao što su Etna i Vezuv.
"Da li će naša Etna za godinu-dve ili možda vrlo brzo biti aktivna jer su to povezani sistemi? Šta je sa Vezuvom koji ćuti od 45. godine? Ako on 'vrisne', ode Napulj", naglašava Milovanović, ukazujući na mogućnost da će se u budućnosti dogoditi važni geološki događaji i u Evropi. Sada već znamo, dodaje, da za 20 do 30 miliona godina Sredozemnog mora više neće biti.
Milovanović posebno upozorava na područje Srednje Amerike.
"U pitanju je tektonski najktivnije područje na planeti", ističe on i dodaje da se baš u ovom delu sveta vrši svakodnevni monitoring i ne isključuje mogućnost izuzetno jakog potresa.
Ipak, Milovanović zaključuje da bez zemljotresa i vulkana, nema ni života.
"To su procesi koji nam omogućavaju život na planeti. Kada ne bude zemljotresa i vulkana, sve će se zatrpati i svuda će biti Srem i Bačka"
Preporuka za vas
Komentari (0)