Sećanja 94-godišnje Santorinijke na zemljotres iz 1956: “Bilo je to odjednom, poput groma”

Bilo je to 9. jula 1956. godine, nešto posle 5 sati ujutru, kada je tada dvadesetpetogodišnja Flora Karamolengu, koja je sa svojom porodicom živela na Santoriniju, čula “jak udar, poput groma”, koji je zatresao kuću u kojoj su stanovali u selu Mesi Gonja. Čak i sada, u svojoj 94. godini, seća se svih detalja razornog zemljotresa od 7,6 Rihtera koji je pogodio ostrvo.

Čekajući u luci, u pristaništu Atinios da otputuje za Pirej zbog učestale seizmičke aktivnosti na Santoriniju, prepričava te strašne trenutke iz 1956. upoređujući ih sa onim što proživljava danas.

“Zemljotres se tada dogodio naglo, poput groma. Sada je obrnuto, prvo su mali, dok čekamo veliki”, kaže Karamolengu za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju, naglašavajući da ih brine to što ne znaju koliko će snažan biti zemljotres koji se očekuje.

Držeći svoj štap, obučena u crno s maramom na glavi, sa sinom Jorgosom koji je pridržava, seća se odjekujućeg zvuka i onoga što je usledilo nakon zemljotresa maginitude 7,6 Rihtera koji je sravnio Santorini sa zemljom i ostavio 53 mrtvih, stotine povređenih i ruševine.

“Bila sam sa ocem i decom svoje sestre kod kuće kada se čuo jak udar poput groma. Tada mi je tada viknuo da uzmem decu i izađem napolje. Jedno je imalo dve godine i bilo je u krevecu, dok je drugo bilo na kauču sa svojim dedom, mojim ocem. Uzimam jedno dete iz kreveca dok se drugo podiglo na kauču i otišlo u trpezariju”, priča Flora i nastavlja:

“Tata je tada uspeo da otvori vrata trpezarije i izbaci dete napolje, dok se vraćao da uzme mene iz jedne spavaće sobe kako bih mogla da odem u drugu i pređem u trpezariju i izađem napolje iz kuće. Neprestano sam gazila po ruševinama”

AP Photo/Petros Giannakouris

Kako kaže, iznad kuće postojala je jedna šupa koja se odmah urušila.

“Ona je probila u drugu spavaću sobu dok sam držala dete u naručju i pokušavala da nađem izlaz. Tata je uzeo dete iz mojih ruku i pokušavao da otvori vrata trpezarije da izađe napolje, ali nije mogao. Vrata su se pomerala gore-dole. Tada je našao neki predmet koji mu je pomogao da otvori i drži vrata. Uspela sam da pređem iz jedne spavaće sobe u drugu, a zatim u trpezariju”, priča.

Nakon zemljotresa, selo Mesi Gonja proglašeno je neuslovnim za život jer su se sve kuće urušile.

“Došli su i sagradili crkvu Svetog Pankratija na jednom brdu jer je taj dan kada je došlo do zemljotresa bio dan Svetog Pankratija i njega proslavlja ceo Santorini”

Rođena Santorinijka, 1960. godine je otišla za Atinu, udala se, a kada je njen suprug otišao u penziju vratila se nazad na ostrvo, u Kamari. Čekajući da se ukrca na trajekt, zapitala se:

“Mogu li ja kao stara žena da sedim ovde, neispavana, ne znajući koliko će sve ovo trajati? Kako da spavamo? Ne prolazi… Juče sam rekla sinu ‘ti lezi, a ja ću te probuditi ako se nešto desi’. Ovako dugo nikada nije bilo. Nisam uopšte spavala”, kaže devedesetčetvorogodišnja baka.

Juče nešto posle 16 časova, Flora Karamolengu se ukrcala na brod za Pirej gde će boraviti u svom domu u Atini barem 15 dana.