Politički ćorsokak u Francuskoj: Može li nova koalicija da spasi zemlju od haosa?

Francka vlada je pala, što je, čini se, bilo pitanje vremena nakon što je stvorena "neprirodna" koalicija posle parlamentarnih izbora koje je Makron sazvao posle evropskih izbora. Sve je "puklo" na predlogu budžeta koji je usvojen po posebnom članu ustava, bez glasanja, jer premijer nije imao poverenja u podršku poslanika. Francuska trenutno nema premijera, nema vladu, a ni budžet, nakon istorijskog glasanja o nepoverenju parlamentu. Neposredan povod je neuspešno usvajanje smanjenja fiskalnog deficita za 60 milijardi evra.

Predsednik Francuske Emanuel Makron se obratio naciji nakon sastanka sa odlazećim premijerom, naglasivši da će "novi premijer formirati još efikasniju vladu nakon konsultacija". Neki analitičari ovu situaciju smatraju posledicom godina zanemarivanja sve većih javnih troškova. Ono što najviše brine francusku javnost jeste politički ćorsokak u kojem se zemlja nalazi. Pronalaženje novog imena koje bi opozicija prihvatila moglo bi potrajati, kao što je bio slučaj sa bivšim premijerom Gabrijelom Matalom, koji je ostao vršilac dužnosti dva meseca.

Deluje da iza kulisa stoji liderka krajnje desnice Marin Le Pen, budući da će svaka nova vlada morati da ima podršku Le Pen i njene nacionalističke antiimigrantske partije. Istovremeno, Le Pen se suočava sa tužbom za navodnu proneveru sredstava Evropskog parlamenta, što bi joj moglo doneti zatvorsku kaznu od pet godina.

Politička nestabilnost u Francuskoj značajno će uticati i na evropske debate. Glas Pariza ima rizik od osipanja u trenutku kada novi institucionalni timovi Unije žele da postignu brze pomake u vezi sa geopolitičkim, industrijskim i klimatskim izazovima sa kojima se susreće blok od 27 država.

Letić: Nezabeležena situacija u istoriji francuske Pete republike

Politikolog Nikola Letić analizirao je u emisiji "Euronews Svet" trenutnu političku situaciju u Francuskoj, te naglasio da je očekivano što različiti akteri prebacuju krivicu jedni na druge. Opozicija jasno okrivljuje Makrona za trenutne poteskoće, dok je on u svom govoru odbacio krivicu, izjavivši da "neće preuzimati odgovornost za postupke drugih". Takođe, optužio je levu koaliciju Novi narodni front i krajnju desnicu Nacionalno okupljanje da su stvorili "antirepublikanski front" koji ima za cilj rušenje, a ne izgradnju.

Letić ukazuje na pravi problem: "Pravo pitanje nije ko je kriv, već kako smo zapravo došli do ovakve situacije koja je nezabeležena u istoriji francuske Pete republike"

Francuski građani su navikli na stabilnost koju im garantuje Ustav Pete republike, uživajući u toj stabilnosti decenijama, u poređenju sa zemljama poput Italije i Nemačke. Prema njegovim rečima, ključni uzroci ove situacije uključuju postepeno slabljenje Makronove moći. Do pre dve godine, on je imao apsolutnu vlast i većinu u parlamentu, dok se sada suočava sa situacijom u kojoj su u francuskom parlamentu prisutna tri bloka približno jednake jačine: krajnja desnica, centar i levica svih boja.

Letić naglašava da je u ovim okolnostima Makron doneo pametnu odluku birajući Mišela Barnijea za premijera, ističući čak da mu je Le Pen priznala da je to bio "promućuran potez". Barnije, prema njegovim rečima, poseduje ogromno političko iskustvo i veštine u pregovorima, što je moglo doprineti pomirenju sukobljenih strana. Međutim, Barnije se suočio sa ozbiljnim izazovima jer Francuska duže vreme zanemaruje svoj deficit i suočava se sa problemima slabog ekonomskog rasta i sve većeg duga.

"U takvoj situaciji, kada je trebalo skrojiti budžet koji bi obezbedio jak ekonomski rast, a istovremeno i uštede, nepostojanje jake političke vlade koja može stati iza vas prilikom donošenja nepopularnih odluka, predstavlja veliki problem", ističe Letić.

On naglašava da je, ukoliko vlast želi da usvoji nov budžet, neophodno formirati novu vladu. Iako se u javnosti spekuliše o imenima koja bi Makron mogao predložiti, Letić smatra da to nije realno dok ne obezbedi jasnu podršku. "Ime pre svega zavisi od toga na kojoj će strani naći podršku", ističe on.

Facebook/Emmanuel Macron/Screenshot

Dodaje da je Makron već signalizirao kome se obraća tražeći podršku, naglasivši da su mu prvi sagovornici bili socijalisti kao koalicioni partneri i republikanci, iz čijih redova dolazi Barnije. Ove stranke bi mogle stvoriti vladu sa potrebnom većinom u parlamentu. Ipak, upozorava da će biti potrebno postići brojne kompromise jer su stavovi ovih partija često veoma udaljeni.

U vezi sa stavovima socijalista, Olivije For je rekao da se "moraju praviti recipročni ustupci po svim pitanjima". To objašnjava Letić kao zanimljiv znak, budući da su socijalisti pristali da dođu na razgovore kao pojedinačna stranka, dok se koalicija Novi narodni front distancira od komunikacije.

Pitanje ostavke Makrona takođe dolazi na dnevni red. Letić smatra da je Makron "u ustavnom smislu u dosta udobnoj poziciji" i teško je zamisliti da će ga neko prisiliti da odstupi, uprkos velikim pritiscima koji dolaze sa raznih strana francuske političke scene.

Javnost, s druge strane, pokazuje visoko nezadovoljstvo, sa približno 60 odsto Francuza koji se izjašnjavaju da žele njegovu ostavku. Ipak, Letić zaključuje da Makron ne treba da odstupi, ne samo zbog interesa svoje partije, nego i zbog stabilnosti Francuske, jer bi njegov ostanak na vlasti bio ključan za održavanje rukovodstva u zemlji. "Ako bi Makron podneo ostavku, to ne bi bilo dobro ni za njega ni za Francusku, jer bi zemlja ostala bez čitavog rukovodstva", naglašava Letić.