Kako ključne svetske sile posmatraju oživljeni sukob u Siriji i hoće li biti nove migrantske krize?

Dok pobunjenici nastavljaju da se bore sa vladinim snagama u Siriji, ključne sile pažljivo posmatraju konflikt, pripremajući se za potencijalne efekte kolapsa režima Bašara al Asada.

Sirijski pobunjenici, predvođeni grupom Tahrir al-Šam, krenuli su na jug auto-putem M5. Mogli bi da stignu do provincije Homs pre nego što potencijalno naprave proboj do severne granice s Libanom.

To bi bilo važno vojno dostignuće zato što bi odseklo Damask od velikog dela zemlje koju kontroliše Bašar el Asad, ali i od velikog dela obale Sredozemnog mora, odnosno od ruskih baza Tartus i od vojnog aerodroma Hmejmim, piše Euronews. Na tom mestu je Moskva izgradila infrastrukturu 2015. godine tokom rata sa frakcijama koje se protive Asadu.  

Proboj bi takođe bio i politički šamar za Rusiju koja švrsto podržava dinastiju Asad još od pada Sovjetskog Saveza.  

Turska se distancirala od ofanzive pobunjenika koju tretira kao autonomnu vojnu inicijativu pobunjeničkih grupa. 

Tanjug/AP

"Bilo bi pogrešno posmatrati događaje u Siriji kao bilo kakvu stranu intervenciju", rekao je u ponedeljak ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan posle posete Ankari njegovog iranskog kolege Abasa Arakčija.  

Ta poruka je adresirana direktno na Teheran, a indirektno na Kremlj, koji je partner Irana u Siriji.

Efekat Libana

Događaji u Siriji će neminovno uticati na Liban, gde primirje između Izraela i Hezbolaha visi o koncu. Hezbolah, sa sedištem u Libanu, ima čvrste veze sa Iranom i ključni je deo Asadovog odbrambenog sistema, ali je oslabljen ratom sa Izraelom.

Ukoliko sirijski pobunjenici stignu do Homsa i libanske granice, Hezbolah će biti sateran u ćošak i odsećen od linije ključnog logističkog snabdevanja iz Irana, koja prolazi kroz Irak i Siriju.  

"Jedan od uzroka onoga što se danas dešava u Siriji jeste borba za kontrolu sirijsko-libanske granice, da bi se sprečio prolaz strateškog oružja ka Libanu", rekao je za Euronews Antoan Habči, poslanik u libanskom parlamentu iz doline Beka.  

Dodao je da je Turska pokušala da obezbedi da se preko libanske granice ne prenosi strateško naoružanje kroz Siriju.  

"Čak ni Asad ovde ne kontroliše prolaz kroz sopstvenu teritoriju koju kontrolišu druge frakcije i međunarodne snage, a posebno Iran", naveo je Habči.  

Tanjug/AP

Turski ministar Fidan je u ponedeljak izjavio da poslednji događaji još jednom pokazuju da režim u Damasku treba da se pomiri sa svojim narodom i da legitimnom opozicijom.  

Sve ovo će primorati Iran da deo svojih interesa u Siriji ustupi Turskoj i zalivskim monarhijama tako što će širiti unutrašnju političku platformu režima u Damasku na druge političke aktere bliske Turskoj i Kataru. 

Turska je stalno nastojala da poveća svoj uticaj na Asada da bi ojačala položaj u regionu i da bi održala kontrolu nad kurdskim separatistima, ali i nad autonomnim delovima na severu zemlje koji su bogati naftom.  

Da li će biti nove migrantske krize?

Od kako se obnovio konflikt u Siriji, hiljade izbeglica (UN procenjuje da je reč o 120.000), pobeglo je iz zone sukoba tražeći utočišta na severu.  

Kao i što je to bilo tokom ranijeg rata u Siriji, Liban očekuje novi priliv ljudi. Masovna migracija bi mogla još više da destabilizuje tu malu bliskoistočnu državu, a migranti bi potom mogli da stignu do Evrope, kao i pre deset godina.  

To je jedan od razloga zbog čega su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka izdali zajedničku izjavu u kojoj sve strane pozivaju na hitnu deeskalaciju.  

Tanjug/AP

Habči je predložio da Evropska unija stvori lokalna zaštićena područja.  

"Region Alepa i pogranični region sa Turskom postaće bezbedni i oslobođeni kontrole režima. Zato ne moramo da čekamo da se reši ceo sirijski problem pre nego što se izbeglice vrate na sirijsku teritoriju", naveo je.  

Dodao je da bi ista humanitarna pomoć koju pružaju EU i međunarodna zajednica sirijskim izbeglicama u Libanu, mogla da bude omogućena i izbeglicama u dobro obezbeđenim zonama u Siriji.

Turska, Iran, Rusija i SAD 

Sirijska kriza ne znači samo podizanje uloga za Tursku u regionu. Diplomatski izvori procenjuju da bi Ankara takođe mogla da dobije vetar u leđa u svim potencijalnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini.  

Zbog pada Alepa, Kremlj je izložen rizicima od vojnog preopterećenja i ugrožavanja njegove osovine sa Teheranom iz razloga suprotstavljenih vojnih ciljeva. Rusija želi da smiri situaciju između Ankare i Damaska i preduzela je diplomatske napore da otpočnu trilateralni pregovori.  

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u utorak pozvao ruskog kolegu Vladimira Putina i izrazio je punu podršku teritorijalnom integritetu Sirije.  

U poslednje dve godine Rusija je prerasporedila oružje, uključujući i raketne sisteme Pancir, iz Sirije u Ukrajinu. Razotkrivanje njene vojne i poliitčke Ahilove pete u Siriji moglo bi da smanji uticaj Moskeve u svim potencijalnim pregovorima oko Ukrajine sa SAD i EU.  

S druge strane, borbeni avioni američke vojske A-10 (iz američke baze Al Tanf u Siriji) podržavali su napade kurdskih separatističkih snaga YPG na izolovane jedinice Asadove vojske.  

U međuvremenu su se ruski i američki zvaničnici u utorak uveče sukobili na sednici SB UN optužujući jedni druge da podržavaju teroriste. Zamenik američkog ambasadora u UN Robert Vud je rekao da Rusija podržava režime koji sponzorišu terorizam širom sveta.  

Nedavno oživljeni sukob u Siriji takođe pružia Izraelu priliku da pokuša da napadne ciljeve u Siriji. Izraelska vojska je u utorak saopštila da je visoki zvaničnik Hezbolaha Salman Džuma ubijen u izraelskom napadu u blizini Damaska.