Igre 
Socijaldemokrate slave "Pirovu pobedu" u Rumuniji: Desnica ostvarila duplo bolji rezultat, sve ostale partije u padu
Komentari02/12/2024
-18:00
U Rumuniji su završeni parlamentarni izbori na kojima je izlaznost bila oko 52,5 odsto, što je rekord, a na kojima je najviše glasova osvojila vladajuća Socijaldemokratska stranka, 22,32 odsto, a koju u stopu prati krajnje desna Alijansa za rumunsko jedinstvo sa osvojenih 18,28 odsto glasova.
Na trećem mestu je Nacionalna liberalna partija sa osvojenih 14,31 odsto glasova, a koja je i mlađi partner u trenutnoj vladajućoj većini Socijaldemokratske partije premijera Marcela Čolakua.
Nakon nje ide centristička Unija za spas Rumunije predsedničke kandidatkinje Elene Laščoni, koja će se već u nedelju boriti za poziciju predsednika Rumunije sa pobednikom prvog kruga izbora, desničarem Kalinom Đorđeskuom, koji je šokirao Rumuniju i Evropu velikom pobedom nad predstavnicima establišmenta, Čolakuom i Laščoni. Ova partija je uspela da osvoji 12,22 odsto glasova.
Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Osim ove četiri partije, izborni prag od pet odsto prešle su još dve krajnje desne partije, S.O.S. Rumunija sa 7,73 odsto glasova, te Partija mladih (POT) sa 6,36 odsto.
Na kraju, sa 6,40 odsto glasova, manjinska partija Demokratski savez rumunskih Mađara je takođe dobio predstavnike u rumunskom parlamentu, tj. Senatu i Predstavničkom domu.
Desnica kombinovano do rekordnih 33 odsto glasova
Rumunski Senat ima 136 mesta i za većinu je potrebno 69 glasova, dok je od 330 mesta u Predstavničkom domu za većinu potrebno 166.
Trenutni rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da će za sastav vlade biti potreba šira koalicija stranaka, s obzirom da su sve partije koje su prešle cenzus, osim partija političke desnice, zabeležile veliki pad poverenja i podrške.
Povezane vesti
Naime, vladajuća Socijaldemokratska partija (PSD) je za četiri godine, od izbora 2020. do danas zapravo izgubila 6,58 odsto podrške, što je u broju mesta u Senatu 12, odnosno 30 u Predstavničkom domu.
Nacionalna liberalna partija je izgubila čak 10,88 odsto podrške, a uslovno rečeno najmanji pad je doživela partija Elene Laščoni, Unija za spas Rumunije, koja je zabeležila pad od "tek" 3,15 odsto.
Profimedia
Za to vreme, desničarska Alijansa za rumunsko jedinstvo Georga Simiona je osvojila čak 9,20 odsto glasova više, tj. 14 mesta više u Senatu i 32 u Predstavničkom domu.
Novoosnovane desničarske partije SOS Rumunija Dijane Šošoake je prvi put učestvovala na izborima i odmah uspela da ostvari zapažen rezultat, kao i Partija mladih Anamarije Gavrile, koje zajedno sa Alijansom za rumunsko jedinstvo kombinovano u Senatu imaju 50 mesta i 114 mesta u Predstavničkom domu.
Apsolutna pobeda desnice u dijaspori
Na ovim izborima poprilično važan je bio i glas dijaspore, koja je u rumunskom slučaju izuzetno brojna, ali pre svega u zemljama zapadne hemisfere, u kojoj živi više miliona, pretpostavlja se oko četiri miliona registrovanih i neodređen broj neregistrovanih, Rumuna.
Prema dostupnim rezultatima izbora, dijaspora je pokazala da apsolutno nema poverenje u vladajuću Socijaldemokratsku partiju, kojoj je poklonila tek 3,04 odsto podrške.
S druge strane, čak 55 odsto glasova su osvojile partije političke desnice.
Povezane vesti
Zapravo, ponovilo se isto ono što se desilo u prvom krugu predsedničkih izbora, kada je briselski Politico pisao o tome kako su birači, iako žive na Zapadu, ljuti na mejnstrim partije, posebno na vladajuću Socijaldemokratsku partiju, zbog situacije koja ih je i naterala da emigriraju, a da zatim zbog loših uslova života u zemlji ne mogu da se vrate, odlučili da glasaju za desničarskog kandidata Kalina Đorđeskua.
Tanjug/AP
"U Belgiji je 51 odsto Rumuna glasalo za predsedničkog kandidata krajnje desnice na izborima prošle nedelje. Sada tamošnji birači tvrde da će "veoma verovatno" da ga ponovo podrže u drugom krugu koji je zakazan za 8. decembar", rekla je Oana Zamfir, direktorka istraživačkog centra GlobalFocus Center iz Bukurešta.
Rezultat odražava širi obrazac na globalnom nivou. Izvan Rumunije, 43 odsto birača se opredelilo za Đorđeskua, koji je bio na vrhu birališta u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji. Njegova glavna rivalka za predsednika, liberalka Elena Laščoni, u inostranstvu je uzela samo 27 odsto glasova.
Povezane vesti
"Delimično, to je zato što je dijaspora "veoma frustrirana činjenicom da su morali da grade život negde drugde, u velikoj meri idealizujući svoju matičnu zemlju i doživljavajući je kao zarobljenicu političke klase koja je nesposobna i nije bila u stanju da stvori uslove za njih da ostanu kod kuće", rekla je Zamfir.
Rast desnice nije slučajnost
Iako je u svetlu rezultata izbora, posebno za političku elitu šokantnog prvog kruga predsedničkih, povedena široka rasprava o uticaju TikTok-a na izborni proces, pretragom ranijih pisanja medija i političkih tink tenkova širom Evrope, vidimo da je ovakva situacija mogla da se predvidi.
"Tokom poslednjih godinu dana, Rumunija je doživela brz porast popularnosti radikalnih i evroskeptičnih desničarskih partija koje nisu voljne da pruže vojnu ili finansijsku podršku Ukrajini i ponekad se otvoreno zalažu za saradnju sa Rusijom. Prema anketama, političke snage koje zastupaju ove stavove mogle bi ukupno da sakupe preko 25 odsto glasova rumunskog biračkog tela. Najveća stranka na ovom delu političke scene je Alijansa za Uniju Rumuna (AUR), četvrta po snazi snaga u rumunskom parlamentu. Trenutno uživa podršku do 20 odsto i takmiči se za drugu poziciju (posle Socijaldemokratske partije – PSD) sa Nacionalno-liberalnom partijom (PNL), koja je donedavno bila glavni desničarski predstavnik u rumunskoj politici. Istovremeno, popularnost proruskog S.O.S. Rumunija je porasla, pošto je poslednjih meseci dobila oko 6 odsto pristalica", pisao je Kamil Kalus za poljski Centar za istočne studije u aprilu ove godine.
Komentari (0)