Igre 
Đorđesku osvojio najviše glasova u prvom krugu: Rumunska desnica ostvarila najveći uspeh od uvođenja višestanačja
Komentari25/11/2024
-20:11
Prema podacima Centralne izborne komisije Rumunije, a na osnovu 99,95 odsto prebrojanih glasova, desničarski nezavisni kandidat Kalin Đorđesku je pobednik prvog kruga predsedničkih izbora sa 22,94 odsto osvojenih glasova.
Na drugom mestu se nalazi kandidatkinja liberalne partije "Save Romania Union" (USR) Elena Lasčoni sa 19,17 odsto glasova, a na trećem kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marčel Čolaku, koji je osvojio 19,14 odsto.
Istorijskom rezultatu desnice u Rumuniji je doprineo i Đeorđe Simion iz Saveza za uniju Rumuna (AUR) koji je osvojio je 13,87 odsto glasova.
Od apsolutnog autsajdera do pobednika i favorita u drugom krugu
Kalin Đorđesku je, iako nezavisni kandidat, viđen kao "tvrda desnica", a poznat je kao žestoki kritičar NATO-a, te se tokom predizborne kampanje zakleo da će okončati ono što on naziva podaništvom prema Evropskoj uniji i NATO-u.
To "podaništvo" se posebno, prema njemu, ogleda na podršci Ukrajini, navodi BBC i dodaje da je osudio odbrambeni štit NATO-a od balističkih raketa u Deveseluu u Rumuniji.
Britanski medij je ocenio da je Đorđeskuovo vođstvo "krajnje iznenađujuće, jer se radi o krajnjem desničaru i krajnjem nacionalisti", podsećajući da je on svoju kampanju uglavnom vodio na platformi TikTok.
Potcenjivanje moći modernih medija od strane političkih elita, ali i oslanjanje na ustaljene metode procene rezultata, dovele su do pogrešne procene, pa je tako kandidat koji je, prema predizbornim anketama imao tek oko pet odsto podrške, na korak od pobede na izborima koji mogu da odluče sudbinu zemlje.
Tanjug AP/Alexandru Dobre
Povezane vesti
Premijer Marčel Čolaku je čak u izbornoj noći, opet na osnovu izlaznih anketa, izgledao kao pobednik prvog kruga izbora, pa je bio i spreman da proglasi pobedu slavodobitno, smatrajući da se na taj način potvrđuje podrška i vladi njegove socijaldemokratske opcije.
Ipak, da ne slavi prerano upozorila ga je kandidatkinja Elena Lasčoni, rekavši da su rezultati "vrlo tesni i da još nije vreme za slavlje".
Lasčoni je, na nesreću premijera, bila u pravu, a Đorđesku je na kraju osvojio oko 350.000 glasova više od Lasčoni, dok je Čolaku završio kao treći, sa tek oko 1.500 glasova manje od Lasčoni, i neće se naći u drugom krugu izbora 8. decembra.
Nakon velikog razočaranja i poraza koji je doživeo, premijer Čolaku je odmah jutros izvestio o tome da podnosi ostavku na mesto lidera Socijaldemokratske partije, dok je neizvesno šta će se desiti sa njegovom vladom.
Desnica u Rumuniji ostvarila istorijski rezultata
Inače, nakon rumunske revolucije 1989. godine u kojoj je sa vlasti zbačen lider socijalističke Rumunije Nikolae Čaušesku, do ovogodišnjih izbora, rumunski predsednik je biran ukupno osam puta, a nakon perioda prelazne vlasti početkom 90-ih godina, 1992. godine su održani izbori na kojima je pobedio Jon Ilijesku, nakon čije pobede su predsednički izbori ušli u redovan ritam od četiri, odnosno pet godina.
Osim Ilijeskua, koji je na poziciji šefa države proveo 11 godina, demokratski izabrani predsednici Rumunije su bili i Emil Konstantinesku, Trajan Basesku i Klaus Johanis.
Nijedan od ovih kandidata nije kandidat političke desnice i iz tog razloga je rezultat koji je ostvario Kalin Đorđesku, prema političkim analitičarima u Rumuniji krajnje iznenađujući.
Povezane vesti
"Nikada u naše 34 godine demokratije nismo vidjeli takav skok u odnosu na ankete", rekao je za BBC analitičar Radu Magdin.
Tanjug/AP
Đorđesku je, inače, bio istaknuti član krajnje desničarskog "Saveza za ujedinjene Rumuna" (AUR) Đeorđe Simiona, koja ga je, kako navodi britanski medij, izbacila kao previše radikalnog.
Ipak, nakon nedeljnih rezultata izbora, Simion je odmah podržao Đorđeskua i pozvao 1,3 miliona birača koji su u nedelju glasali za njega, da podrže Đorđeskua u drugom krugu.
Povezane vesti
U zbiru, kandidati desnice, Đorđesku i Simion su osvojili oko 37 odsto glasova, što se desilo prvi put od uvođenja višestranačja i demokratskih promena u Rumuniji 1989. godine.
To je u stanju šoka ostavilo mnoge, među kojima je i bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a i nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Mirčea Đoana, koji je rekao novinarima da će se povući iz aktivne politike nakon "iznenađujućih i razočaravajućih" rezultata u prvom krugu glasanja.
Desnica je ovladala mejnstrimom, ali i društvenim mrežama
A fenomenalan uspeh Đorđeskua, mnogi posmatrači su, kako piše Reuters, pripisali između ostalog i njegovom TikTok nalogu, koji ima 3,7 miliona lajkova i 274.000 pratilaca, a na kojem je poslednjih nedelja stekao veliku pažnju i popularnost.
"Najvidljivija tema koju je Kalin Đorđesku gurnuo na TikTok u poslednja dva meseca je mir, tačnije potreba da Rumunija prestane da podržava Ukrajinu kako ne bi uvukla Rumuniju u rat", navodi se u izveštaju "Expert Foruma", tink tenka iz Bukurešta.
Još jedan TikTok nalog, koji sadrži isključivo objave vezane za Đorđeskua, i koji je kasno u nedelju imao 1,7 miliona lajkova, izgleda da je izbrisan, piše Reuters, a sadržao je objave u kojima Đorđesku ide u crkvu, bavi se džudoom, trči oko ovalne staze i govori na podkastima.
"Potreban nam je TikTok da rasvetlimo i zapravo istražimo šta se dešava u Rumuniji", rekla je za AP Madalina Voinea iz "Expert foruma".
S druge strane, Kristijan Andrej, politički konsultant iz Bukurešta, kaže neočekivani rezultat Đorđeskua ima manje veze sa njegovom privlačnošću, a više zbog toga što su birači umorni od političke elite koja nije u kontaktu sa biračima i realnošću.
Tanjug/AP
"On je samo momak koji je uspeo da iskoristi društvene mreže i da se učini vidljivim u praznom prostoru za mnoge Rumune koji su izgubili kontakt sa političkim partijama, barem sa elitom u Bukureštu", rekao je on i dodao:
"Mejnstrim političke partije su izgubile mogućnost da koriste ove nove platforme".
On je dodao da političarima iz tradicionalnih rumunskih partija nedostaju poruke nade i jasna vizija za budućnost zemlje.
"Debate u ovim kampanjama bile su veoma niskog kvaliteta i ideja", rekao je on.
Rezultati rumunskih izbora na tragu su rezultata izbora u ostatku Evrope, gde su desničarske opcije u porastu, postavši deo mejnstrima čak i u Briselu, pokazavši kolika je njihova moć, pritom pokazavši i to da nemaju nameru da odu, pisao je nedavno Politico.
S druge strane, kada su u pitanju društvene mreže, koje su istaknute kao važan aspekt za rezultat rumunskih izbora, da se ne radi o prevelikom iznenađenju kad je u pitanju korišćenje ovih kanala komunikacije od strane desnice, pokazala je i nemačka AfD na poslednjim pokrajinskim izborima, kada je odnela dominantnu pobedu među biračima od 18-34 godine.
Komentari (0)