Evropa

Sudbonosni izbori u Gruziji: Opasno natezanje NATO-a i Rusije, uz pretnje krvoprolićem uoči glasanja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/10/2024

-

20:30

Sudbonosni izbori u Gruziji: Opasno natezanje NATO-a i Rusije, uz pretnje krvoprolićem uoči glasanja
Sudbonosni izbori u Gruziji: Opasno natezanje NATO-a i Rusije, uz pretnje krvoprolićem uoči glasanja - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Parlamentarni izbori u Gruziji 26. oktobra mogli bi biti presudni za budućnost ove zemlje u kojoj se NATO i Rusija sve oštrije nadmeću za uticaj. Partije se nadmeću za 150 poslaničkih mesta, a cenzus je pet procenata.

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorava da bi pobeda vladajuće partije Gruzijski san predstavljala "najopasniji sled događaja za Gruziju i Zapad", dok iz te partije stižu optužbe protiv neimenovanih zapadnih zvaničnika da su hteli da gurnu državu u novi rat sa Rusijom. U Tbilisiju se održavaju demonstracije protiv ruskog uticaja, a juče je održan veliki miting Gruzijskog sna (zvanog Kocebi u Gruziji). Usred uzavrele atmosfere, ukrajinski mediji javljaju da je organizacija gruzijskih boraca u toj zemlji "Okrugli sto slobodnog Kavkaza" zapretila revolucijom u slučaju pobede vladajuće stranke.

Gruzijski, ali svetski mediji pišu da na izborima 3,5 miliona glasača bira između bližih odnosa sa Rusijom, oličenih u politici premijera Iraklija Kobahidzea, i potpunog okretanja evroatalntskim integracijama, koje zastupaju predsednica Salome Zurabišvili i najveće opozicione partije Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM ili Natsebi) i Koalicija za promene.

AP/Julien de Rosa, Pool Photo via AP

 

Gruzisjki san, koji je na vlasti od 2012. je osnovao Bidzina Ivanišvili, jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, procenjen na sedam milijardi dolara, koji je bio premijer od oktobra 2012. do novembra 2013. Njegova partija napravila je otklon od pro-zapadne politike donošenjem zakona o stranim agentima ove godine, koji je obavezao medijske kuće i druge organizacije da se registruju ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva. Vlada je takođe u septembru usvojila zakon o "porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika", koji između ostalog brani istopolne brakove, usvajanje dece od strane istopolnih parova, operacije promene pola i isticanje simbola LGBTQ zajednice, poput zastava duginih boja, u javnosti.

Kampanja Gruzijskog sna nije odbacila evrointegracije, a jedna od poruka na plakatima sa zastavom EU obećavala je evropski put, "samo uz mir, dostojanstvo i prosperitet". Plakat koji predstavlja drugi stub njihove politike prikazuje razorenu crkvu u Ukrajini sa leve strane i očuvanu gruzijsku crkvu desno, kojom se građanani upozoravaju na opasnost ako Gruzija "krene putem Ukrajine".

UNM je partija bivšeg premijera Mihaila Sakašvilija, koji je sada u zatvoru i koji je, prema izveštaju podržanom od strane EU, započeo rat protiv Rusije 2008. godine napadom na Chinvali, prestonicu ocepljene pokrajine Južna Osetija gde su bili smešteni ruski mirovnjaci. Taj rat je Gruzija izgubila za pet dana i danas nema kontrolu nad Južnom Osetijom i Abhazijom. Partijom trenutno predsedava Tinatin Bokučava.

profimedia

 

Kampanjom UNM je dominirala poruka "prosperitet u Evropi, pre nego siromaštvo u izolaciji" sa pet zacrtanih prioriteta: članstvo u EU, rast primanja, zaštita penzionera, jačanje porodica i okončanje monopola. Plakat Sakašvilija u odelu kako salutira, sa avionom, pasošom, evrima i gruzijskom zastavom u pozadini oslikava politiku partije, obećanjem da će vratiti emigrante u zemlju i podsećanjem na bezvizni režim sa SAD i EU, koji UNM želi da očuva. Drugi crveni poster prosto poručuje "Izaberi jedinstvo - otarasi se Bidzine".

Koalicija za promene je verovatno najživopisnija politička snaga, koju odlikuje poprilično čudna ali jedinstvena kampanja na društvenim mrežama puna skečeva i ljudi koji plešu. Najviše se ističu dva mlada lidera Cotne Koberidze i Boris Čele Kurua, a politička poruka je libertarijanksa, ali i pro-evropska. Platforma se zasniva na četiri prioriteta: momentalno otvaranje pristupnih pregovora sa EU, ukidanje "ruskog" zakona (o stranim agentima) i drugih "antidemokratskih zakona, poreske olakšice za porodice, mala i srednja preduzeća i povećanje ulaganja u obrazovanje kako bi se dostigao EU prosek do 2028.

Prema anketi agencije "Savanta" od 8. oktobra Gruzijski san ima podršku 36 odsto ispitanika, Koalicija za promene 18 odsto, a UNM 14 odsto, dok je prema proceni trendova agregatora istraživanja javnog mnjenja "PolitPro", vladajuća stranka na 41,6 procenata podrške, UNM na 15,3, a Koalicija za promene na 14,5. Sve prozapadne opozicione partije potpisale su Gruzijsku povelju predsednice Zurabišvili, kojom se obavezuju da će formirati jednogodišnju tehnokratsku vladu kako bi se progurale evropske reforme i ukinuli zakoni koje je Gruzijski san usvojio, a koji se smatraju problematičnim.

Iako ove ankete sugerišu da bi široka koalicija protiv Gruzijskog sna mogla da formira vladu, GORBI (Georgian Opinion Research Business International) anketa, naklonjenija vladajućoj stranci, od 14. avgusta kaže da ona ima podršku 59,3 odsto ispitanika.

ISW: Kremlj će pokušati da sabotira evroatlantske integracije Gruzije

ISW u svojoj analizi upozorava da izbori predstavljaju priliku za Kremlj da sabotira dugoročne evroatlantske integracije Gruzije i ponovo uspostavi svoj uticaj nad zemljom i citira Zarubišvili, koja je rekla da su od "egzistencijalnog" značaja. Američki stručnjaci napominju da je taj put Gruzija započela 2003. Ružičastom revolucijom (jednoj od obojenih revolucija u stilu 5. oktobra u SRJ), da bi sledeće godine Sakašvili došao na vlast. NATO je aprila 2008. Deklaracijom iz Bukurešta podržao akcioni plan za pridruživanje Alijansi Gruzije i Ukrajine, da bi Gruzija napala ruske trupe u Južnoj Osetiji već u avgustu iste godine.

Iako je Gruzija dobila status kandidata za EU 2023. Evropski savet je u junu ove godine objavio da su evrointegracije "de fakto stopirane" zbog antizapadnih zakona i pomirljive politike prema Rusiji.

"Kremlj namerava da iskoristi gruzijsku vladu koja je naklonjena Rusiji da unapredi strateške ruske interese i geopolitičke ciljeve Moskve da uspostavi kontrolu nad istočnom Evropom, južnim Kavkazom i centralnom Azijom. Rusija je u više navrata pokušavala da utiče na unutrašnji politički pejzaž susednih država koje su ranije bile deo Ruskog carstva i/ili Sovjetskog Saveza u nastojanju da izvrši uticaj, izgradi koaliciju država koje se suprotstavljaju međunarodnom poretku predvođenom SAD i demonstrira svoj status velike sile. Postsovjetski ruski lideri skovali su izraz "blizu inostranstva“ da opišu bivše sovjetske države kao deo nastojanja da se potvrdi navodno pravo Rusije da te države drži unutar svoje sfere uticaja", piše u analizi ISW-a

Navodi se da je Rusija poslednjih godina sve više gubila svoj uticaj na jugu Kavkaza, što verovatno objašnjava njene "koordinisane napore da ponovo uspostavi ovaj uticaj", posebno preko Gruzije, zbog njene ključne strateške pozicije.

"Južni Kavkaz, koji se sastoji od Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije, postaje sve važniji region za globalne trgovinske rute, posebno nakon zapadnih sankcija u vezi sa ruskim ratom protiv Ukrajine, i postao je prostor geopolitičke konkurencije i čvorište za transport energenata", objašnjava ISW.

Očekuje se da će nekoliko prozapadnih opozicionih partija, uključujući UNM osvojiti dovoljno mesta za većinu u parlamentu, navodi ISW, ali upozorava da bi Gruzijski san mogao da osvoji više glasova nego u anketama zbog razjedinjenosti opozicije.

ISW dodaje da, iako je cilj Moskve da preko Gruzijskog sna ostvari uticaj, nije jasno kakve tačno veze ima sa njenim osnivačem Ivanišvilijem, i do kojeg stepena koordinira svoje poteze sa tom strankom.

Ivanišvili: Gruziji predlagano da uđe u rat sa Rusijom

Sa svoje strane Ivanišvili je nedavno dao intervju za televiziju Imedi, u kojem je optužio neimenovanog visokog zvaničnika jedne zapadne zemlje da je predlagao bivšem premijeru Irakliju Garibašviliju da Gruzija uđe u rat sa Rusijom "na tri-četiri dana", a onda nastavi sa partizanskom borbom iz šuma, zato što u tako kratkom roku Rusija "neće stići da pobije tri miliona Gruzijaca".

"Ponovo ću podsetiti javnost kakve danas izjave dolaze sa Zapada, kako se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti rat NATO-a sa Rusijom. Zato su izostavili i nas i Ukrajinu, ratovali su preko nas i još hoće da ratuju preko nas, mi smo bili spremani za ovo i oni su nas pripremali", rekao je Ivanišvili, dodavši da su članovi UNM-a na studijama u inostranstvu "pretvoreni u robove koji ispunjavaju želje drugih ljudi".

profimedia

 

Predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili je u svom TV gostovanju poručio da bi "bilo koji gruzijski zvaničnik bio dočekan aplauzom i crvenim tepihom na bilo kom forumu, da je Gruzija uvela sankcije Rusiji". Zatim je rekao da vlada nije htela to da uradi, u strahu od strašnih ekonomskih posledica.

"Šta bi onda bilo i šta bi nam ostalo u Gruziji? Ostala bi nam uništena privreda. Procenjuje se da bi došlo do ekonomskog pada i do 18 procenata. To znam, to nije teorija, znamo šta znači odnos sa Rusijom sa nametanjem embarga. Bilo je vrlo lako to izračunati u ekonomskom smislu", rekao je Papuašvili.

profimedia

 

Sa druge strane, liderka UNM Tinatin Bokučava poručila je posle mitinga opozicije da Ivanišvili zna da mu je vreme isteklo i da će mu cela Gruzija to dokazati na izborima.

"Čim dođemo na vlast, otvorićemo pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Gruziji će biti omogućen pristup 14 milijardi evra. Naš program je izgrađen na slobodnom, konkurentnom tržištu, gde vlada igra pomoćnu ulogu, a ne ometa ga, kao što je sada slučaj pod Ivanišvilijevom vladom", poručila je ona.

Gruzijski borci iz Ukrajine prete krvoprolićem

Nekoliko dana pred izbore iz Ukrajine je stigla uznemirujuća objava na društvenim mrežama boraca tzv. "Okruglog stola slobodnog Kavkaza", koji prete krvoprolićem u slučaju da Gruzijski san formira vladu.

"To će biti revolucija. I demokratski svet treba da podrži ovu revoluciju. Ne plašimo se krvi kada se postavlja pitanje života i smrti. Niko neće dati Gruziju Kremlju. I spreman sam na sve metode, ako je potrebno“, poručio je jedan od gruzijskih boraca u Ukrajini Lado Gamsahurdija koji učestvuje u napadu na rusku oblast Kursk.

Ukrajinski portal Strana.ua, koji je preneo objavu podsetio je na izjavu gruzijskog premijera Kobahidzea da je Sakašvilijeva vlada kriva za rat 2008.

"Zašto Rusija nije ušla u Gruziju 2022. Imate li objašnjenje? Mi smo spasili Gruziju, a da smo sledili zahteve koje su postavili najviši zvaničnici ukrajinskog rukovodstva, ruske trupe bi ušle u Gruziju 2022. godine“, rekao je ranije Kobahidze.
 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa