Hristodulidis: Pitanje Kipra je i evropski problem, stanje na Mediteranu utiče na EU

Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis izjavio je da je pitanje Kipra i evropski problem, poručivši da ono što se dešava u regionu Mediterana "direktno i odlučujuće" utiče na celu Evropsku uniju.

On je, na konferenciji za novinare nakon 11. Samita devet mediteranskih država članica EU (MED9), rekao da se ove godine obeležava 50. godišnjica "invazije i nastavka okupacije evropske teritorije od strane Turske na Kipru".

"Svi se slažemo da je pitanje Kipra evropski problem i podvlačimo da je praktični doprinos Turske obnovi i uspešnom završetku pregovora ključna komponenta za unapređenje odnosa EU i Turske, kako je navedeno u zaključcima Evropskog saveta", naveo je kiparski predsednik, prenosi Cyprus News.

Hristodulidis je ocenio da je prisustvo kralja Jordana na Samitu posebno značajno jer Evropska unija mora da igra odlučujuću ulogu u izuzetno važnom regionu Bliskog istoka, kojem je sused i na koji direktno utiče.

"Naš zajednički cilj i težnja ostaje prekid bilo kakvih neprijateljstava i stvaranje uslova za ponovno pokretanje političkog procesa na Bliskom istoku, za rešenje zasnovano na relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao jedini način da se postigne održiv i trajni mir u regionu", podvukao je on.

Predsednik Kipra je rekao da je neophodan hitan prekid vatre i u Gazi i u Libanu, oslobađanje svih talaca i pružanje nesmetane humanitarne pomoći.

"Imperativ je da se obezbedi suverenitet i Izraela i Libana i spremni smo da podržimo i palestinsku vlast i Liban, na nivou institucija i ljudi", naveo je on.

Povodom pitanja imigracije, predsednik je rekao da će se ono ponovo naći na dnevnom redu oktobarskog Evropskog saveta, rekavši da je i to direktno povezano sa situacijom na Bliskom istoku.

"Ovo je evropski izazov koji zahteva zajednički evropski odgovor. Efikasnu primenu Pakta o azilu i migraciji smatramo imperativom", rekao je on.

U vezi sa rusko-ukrajinskim sukobom, predsednik Kipra je kazao da su stavovi zemalja učesnica samita identični i zasnovani na međunarodnom pravu.

"Potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, kao i našu posvećenost pružanju višedimenzionalne podrške Ukrajini i njenom narodu onoliko dugo koliko je potrebno", rekao je on.

Jedno od pitanja o kojima se razgovaralo na Samitu i koje će biti na dnevnom redu Evropskog saveta i u oktobru i novembru u Budimpešti jeste konkurentnost Evrope.

"Odlučili smo da promovišemo akcije za značajno jačanje evropske konkurentnosti, u oblastima kao što je evropska odbrambena industrija - koja će takođe ojačati stratešku autonomiju Unije - zelena i digitalna tranzicija, smanjenje administrativnih opterećenja, produbljivanje jedinstvenog tržišta i druge", rekao je Hristodulides.

Osvrćući se na klimatske promene, on je ukazao da je to podjednako važno pitanje, koje posebno pogađa i zemlje Mediterana.

"Region Mediterana je posebno ranjiv na posledice klimatskih promena, uključujući prirodne katastrofe, ekstremne vremenske prilike, dezertifikaciju. Da bismo odgovorili na ove izazove, mora da postoji pojačana regionalna saradnja između nas i zemalja južnog susedstva, kao i jačanje Mehanizma civilne zaštite EU i relevantnih fondova za reagovanje na krize", zaključio je Hristodulidis.