Mračna narko statistika Evrope: Smrtonosni trendovi se šire na severu, Srbija jedna od svetlih tačaka Starog kontinenta

Komentari

Autor: Euronews Srbija, The Economist

12/10/2024

16:01

Mračna narko statistika Evrope: Smrtonosni trendovi se šire na severu, Srbija jedna od svetlih tačaka Starog kontinenta - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Već godinama iz SAD stižu vesti o velikoj krizi sa opijatima i posebno sintetičkom drogom fentanil, koja je 50 puta jača od heroina i godišnje prema procenama usmrti 70.000 Amerikanaca. Međutim, pune razmere te katastrofe još uvek nisu stigle do Evrope, iako je fentanil sve više prisutan.

To se, kako je pisao The Economist, pripisuje državnim programima zdvrastvenog osiguranja zbog čega većina pacijenata može legalno da dođe do analgetika i ublaži bol. To naravno ne znači da na Starom kontinentu nema problema sa narkoticima, pa je prema poslednjim procenama Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) iz 2022. oko 6.400 građana Evropske unije umrlo od posledica korišćenja droge.

Stvarna brojka je verovatno veća, pošto zemlje imaju različitu metodologiju i ponekad godinama ne objavljuju statistiku. Primera radi, Francuska ne broji smrti u kojima su narkotici bili presudan faktor, poput saobraćajnih nesreća pod uticajem droge.

Mapa sajta Landgeist, koji objavljuje razne zanimljive statističke podatke, pokazuje smrti samo od predoziranja u Evropi, a situacija je mahom lošija na severu nego na jugu. Prema podacima iz 2019. u Škotskoj je broj smrti od predoziranja na 100.000 stanovnika bio 9,2, a u Estoniji čak 9,8.

Mapu možete pogledati OVDE.

Prema podacima EMCDDA iz 2022. predoziranja su tri do četiri puta učestalija među muškarcima. Irska se našla na vrhu liste zemalja sa najviše smrti povezanih sa drogom (9,7 na 100.000 stanovnika), ispred Estonije sa 9,5 i Norveške sa 8,6. Irska je čak tri puta lošija od evropskog proseka.

U Srbiji znatno manje smrti povezanih sa drogom u odnosu na 2009. godinu

Najskorije istraživanje u Srbiji objavila je 2022. Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi, a prema njemu je u našoj zemlji 2021. godine 0,76 preminulih od posledica vezanih za korišćenje droge na 100.000 stanovnika. Prema ovom parametru, te godine je Srbija bila na dnu lestvice evrospkih zemalja, sa trendom pada u odnosu na prvu deceniju 21. veka. Poređenja radi 2009. je ta brojka bila više nego dvostruko veća (1,63).

Kada se govori o smrtima povezanim sa narkoticima jako je teško odrediti specifičnu ulogu određenih opijata. Neke novije klase lekova, kao što su nitazeni, mogu da promaknu tokom rutinskih obdukcija u nekim zemljama, upozorava Economist.

Okvirni podaci iz Estonije, na primer, pokazuju da su nitazeni bili prisutni u skoro polovini svih smrtnih slučajeva povezanih sa drogom 2023. godine, u odnosu na 39 odsto u 2022. Ova zemlja je poboljšala svoje metode testiranja poslednjih godina, što verovatno utiče na više pozitivnih rezultata. Međutim, metodologija kojom zemlje proučavaju podatke o drogama može se razlikovati širom Evrpe, što ograničava mogućnost poređenja među zemljama. U julu je počela sa radom Agencija za lekove Evropske unije (EUDA) koja bi trebalo da sve to standardizuje i upravlja borbom protiv farmaceutskih opijata.

Na osnovu trenutno dostupnih informacija, narkotici koji se uzimaju sa drugim supstancama najčešći uzrok smrti izazvanih drogom u EU, a 2022. oni su bili odgovorni za više od tri četvrtine fatalnih predoziranja. U Danskoj, Austriji i Bugarskoj droge, uključujući heroin i sintetičke supstance, čine više od 90 odsto svih smrtnih slučajeva povezanih sa drogom. Tamo gde se podaci mogu raščlaniti prema vrsti opioida koji je korišćen, Nemačka je imala najveći broj smrtnih slučajeva od fentanila i njegovih derivata, dok su iza nje Litvanija i Danska.

Dobra vest je da je situacija za sada stabilna, o čemu svodoči izveštaj EMCDDA da se broj smrtnih slučajeva vezanih za opijate neznatno menja iz godine u godinu. Smrtnost od svih droga se takođe jedva promenila, iako se demografija preminulih menja. Naime, između 2012. i 2022. broj predoziranja među onima od 50-64 godine porastao je za dve trećine. Stariji zavisnici su sada najteže pogođena grupa u Evropi.

Snažni sintetički opioidi, kao što su derivati fentanila, karfentanil i opioidi nitazena, od kojih su neki znatno jači čak i od fentanila, povezani su sa nekim "epidemijama" predozianja sa smrtnim i nesmrtonosnim ishodom, navodi se u izveštaju EUDA iz ove godine. Međutim, sa izuzetkom pojedinih baltičkih zemalja, ove supstance trenutno nisu zastupljene u statističkim podacima na nivou EU. Ipak, agencija upozorava da je razvoj situacije u toj oblasti zabrinjavajuć zbog potencijala ovih opijata da negativno utiču na javno zdravlje u Evropi u budućnosti.

Brine širenje nitazena, koji se u nekim zemljama "podvaljuje" kao heroin

Posebno je alarmantna nedavna pojava pomenutog nitazena, što je uzrokovalo lokalizovane talase predoziranja u Irskoj i Francuskoj tokom 2023. U Irskoj su nitazeni na ulici lažno reklamirani kao heroin, što je rezultiralo nenamernim konzumiranjem preteranih količina i višestrukim predoziranjima.

Zbog njihove velike snage i toga što su novi na tržištu, postoji zabrinutost da nitazeni možda neće biti rutinski otkrivani na obdukcijama, navodi EUDA. Zato postoji mogućnost da bi broj prijavljenih smrtnih slučajeva mogao biti potcenjen.

Nameće se i problem utvrđivanja namere osobe koja se predozirala i umrla je se mnogi slučajevi prijavljuju kao slučajni. Međutim, u nekim zemljama dostupno je više informacija o nameri, a relativno visok procenat prijavljenih smrtnih slučajeva od predoziranja (ukupno 1 od 6) klasifikovan je kao namerni, to jest, kao samoubistvo.

U svim zemljama Evropske unije, Norveškoj i Turskoj, najnoviji dostupni podaci pokazuju da je udeo smrtnih slučajeva od predoziranja sa samoubilačkom namerom veći među ženama. U nekoliko zemalja (Mađarska, Holandija, Slovenija, Švedska), više od trećine prijavljenih smrtnih slučajeva od predoziranja među ženama klasifikovano je kao samoubistvo. U Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj zabeležena je samoubilačka namera za više od četvrtine smrtnih slučajeva od predoziranja među ženama prijavljenih 2022.

EUDA zaključuje da ovi nalazi ukazuju na potrebu za intervencijom kod onih koji su sloni namernom samopovređivanju u imaju od ranije poznate samoubilačke namere, a pritom koriste drogu. Posebno se ističe potreba da se a prepozna nesrazmeran rizik po žene.