Vilders u sukobu sa Briselom oko migracije: Vlada Holandije želi da istupi iz sporazuma o azilu i vodi svoju politiku

Nova holandska koaliciona vlada na čelu sa desnom Slobodarskom partijom (PVV) Gerta Vildersa je izgleda u sukobu sa Evropskom unijom oko imigracije, nakon što je formalno zatražila od Brisela da izuzme ovu zemlju iz pravila o azilu, prenosi Guardian.

"Upravo sam obavestila Evropsku komisiju da hoću da se Holandija isključi po pitanjima migracija u Evropi. Moramo ponovo da vodimo sopstvenu politiku azila”, rekla je ministarka za azil i migracije Marjolein Faber, članica PVV-a, u sredu.

Četvorostranačka koalicija, koja je stupila na dužnost u julu nakon izbora u novembru prošle godine, obećala je da će uvesti "najstrožu ikada” politiku o imigraciji.

Ne očekuje se da će ovaj potez naići na pozitivan prijem u Briselu ili mnogim drugim prestonicama bloka, pošto je svih 27 država članica, uključujući Holandiju, prošlog decembra dogovorilo novi pakt o migraciji i azilu na nivou EU nakon višegodišnjih pregovora.

"Ne odustajete od usvojenog zakonodavstva u EU, to je opšti princip“, rekao je prošle nedelje glavni portparol Evropske komisije Erik Mamer, misleći na namere holandske vlade. 

Stručnjaci u Holandiji takođe su izrazili ozbiljne rezerve.

"Istupanje Holandije može se ostvariti samo izmenama i dopunama ugovora. Ovo nije baš verovatno, jer broj tražilaca azila tada mora da bude raspoređen među manje preostalih država članica“, saopštio je Savetodavni savet za migracije, nezavisno telo koje savetuje holandsku vladu i parlament. 

Danska, Irska i Poljska su ranije obezbedile izuzeće iz sporazuma EU u različitim oblastima politike, uključujući evro, zonu slobode, bezbednosti i pravde bloka, Šengensku zonu i povelju o osnovnim pravima. O svemu se pregovaralo kao deo sporazuma, a ne naknadno. 

Smatra se da holandski zahtev nema skoro nikakve šanse za uspeh, između ostalog u zato što bi mogao da otvori vrata sličnim zahtevima drugih vlada koje se sve više protive imigraciji.

Zahtev za nije povezan sa ciljevima nove vlade da proglasi "nacionalnu krizu azila“, što bi joj omogućilo da sprovede znatno oštrije imigracione mere bez odobrenja holandskog parlamenta.

To uključuje zamrzavanje novih zahteva, ograničavanje izdavanja viza za članove porodica osoba kojima je odobren azil, uvođenje što jednostavnijih uslova života i ubrzavanje procesa deportacije za one koji nemaju pravo na azil.

Predstavljajući politiku prošlog petka, holandski premijer Dik Šuf ​​rekao je da zemlja ne može da "nastavi da trpi veliki priliv migranata". Kralj Vilem-Aleksandar rekao je u govoru na otvaranju parlamenta u utorak da je cilj vlade "brži, stroži i skromniji“ sistem azila.

Pravni stručnjaci dovode u pitanje da li se može reći da je holandski sistem azila u krizi, napominjući da su njegovi problemi uglavnom rezultat vladinih odluka o finansiranju, a ne spoljnih događaja kao što su rat ili prirodna katastrofa.

Prema podacima EU, Holandija je prošle godine primila dva prva zahteva za azil na 1.000 stanovnika, što odgovara proseku u celom bloku, pri čemu je 10 država članica, uključujući Grčku, Nemačku i Španiju, prijavilo veći odnos u korist onih koji po prvi put dolaze.

Međutim, nakon godina smanjenja budžeta, jedini holandski centar za registraciju tražilaca azila, u malom selu Ter Apel na severoistoku zemlje, više puta je bio preopterećen, zbog čega je povremeno stotine tražilaca spavalo na otvorenom.

Vildersov PVV završio je prvi na prošlogodišnjim izborima, ali se desničarska stranka suočila sa poteškoćama oko formiranja vlade i na kraju bila primorana da prizna da nema dovoljno podrške potencijalnih koalicionih partnera za mesto premijera.

Odbijanje koalicionih partnera da prihvate neke od "ekstremnijih" politika PVV-a već je dovelo do toga da je odbačeno nekoliko antiustavnih predloga, uključujući zabranu džamija, Kurana i islamskih marama za pokrivanje glave, kao i "Neksit“ referendum o izlasku iz EU.

Dva meseca nakon formiranja vlade, već se pojavljuju pukotine u koaliciji, koja takođe uključuje populističku Partiju poljoprivrednika (BBB), desničarski liberalni VVD, koji je dugo vodio bivši premijer Mark Rute, i antikorupcijski NSC.