Igre 
Berlin na meti kritika zbog "ugrožavanja" Šengena: Da li je Nemačka opravdala razloge za uvođenje graničnih kontrola
Komentari22/09/2024
-20:37
Odluka Nemačke da pooštri kontrolu na čitavoj kopnenoj granici čini se da je zadala težak udarac toliko cenjenoj slobodi kretanja u Evropi i mogla bi ozbiljno da testira jedinstvo EU. Od 16. septembra Nemačka kontroliše svoje granice, a ova odluka biće na snazi tokom narednih šest meseci. Kao razloge, Berlin je naveo ograničavanje ilegalnih migracija i zaštitu od terorizma.
Nemačka, podsetimo, od 2015. već kontroliše svoju granicu sa Austrijom. Od prošle godine to je slučaj i sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, a sada granični policajci nasumično zaustavljaju putnike i na granici sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom i Danskom.
Država članica šengenskog prostora kontrolu može uvesti samo privremeno i u slučaju izuzetnih okolnosti. Brojni slučajevi su pak pokazali da "privremeno" može da potraje.
U principu, evropska šengenska zona bez pasoša, koja je stvorena 1985. godine i sada uključuje 25 od 27 država planica EU plus četiri druge, uključujući Švajcarsku i Norvešku, omogućava slobodno kretnje između njih svih bez graničnih kontrola. Privremene provere su dozvoljene u hitnim slučajevima i izuzetnim okolnostima kako bi se sprečile specififične pretnje unutrašnjoj bezbednosti ili javnoj politici, a obično se nameću nakon terorističkih napada, za velike sportske događaje i tokom pandemije.
Nemačka nije jedina koja je pooštravala granične kontrole poslednjih godina. Osam drugih članica Šengena trenutno proverava svoje unutrašnje granice, piše DW.
Od 2006. godine bilo je ukupno 441 obaveštenje o kontrolnim merama u državama Šengena, pri čemu je Francuska prednjačila. Od terorističkih napada 2015. i 2016. godine, francuska vlada je zadržala pravo da trajno kontroliše sve kopnene granice. Ove kontrole su više puta proširene, sa promenljivim opravdanjima kao što su pretnja terorizmom, migracioni pritisak, ruska špijunaža ili veliki sportski događaji.
Nemačka takođe od 2015. kontroliše svoju granicu sa južnim susedom Austrijom, rekavši da želi da smanji rizik od terorizma i broj tražilaca azila koji ulaze u zemlju. Austrija koristi ista opravdanja da kontroliše svoje granice sa Slovačkom, Češkom, Mađarskom i Slovenijom.
Tanjug AP/Michael Probst
Povezane vesti
Granične kontrole su dostigle svoj vrhunac tokom pandemije kovida 19 pre četiri godine, kada su skoro sve zemlje Centralne Evrope pokušale da se bore protiv širenja virusa putem pasoških kontrola i delimičnog zatvaranja granica. Ovi napori su stvorili duge saobraćajne gužve i negodovanje među putnicima i teretnim prevoznicima.
Danska, pozivajući se na terorističke pretnje u vezi sa ratom u Gazi i rizike od ruske špijunaže, sprovodi provere kopnenog i morskog tranzita iz Nemačke, piše Guardian.
"Kao da je AfD već na vlasti"
Kao garant Šengenskog sporazuma, Evropska komisija – koja je u ponedeljak obaveštena o planovima Nemačke – generalno je prihvatila opravdanja država članica za ponovno uvođenje privremenih kontrola bez prigovora.
Posmatrači su očekivali da će to učiniti isto za zahtev Berlina, uprkos činjenici da se čini da postoji malo jasnog praktičnog opravdanja za provere za svim granicama.
Tanjug AP/Michael Probst
Najnoviji u nizu smrtonosnih napada nožem u kojima su osumnjičeni bili tražioci azila u Solingenu prošlog meseca desio se nekoliko dana pre kriznih regionalnih izbora u istočnoj Nemačkoj koji su rezultirali istorijskim uspehom desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u dve savezne države.
Ankete pokazuju da je migracija takođe najveća briga birača u Brandenburgu, koji održava uskoro sopstvene izbore, uz prognozu da će Socijaldemokratska partija levog centra kancelara Olafa Šolca završiti iza desnice.
"Izgleda da je namera vlade da simbolično pokaže Nemcima i potencijalnim migrantima da ovi drugi ovde nisu poželjni", rekao je Markus Engler iz Nemačkog centra za integraciju i istraživanje migracija.
Povezane vesti
Privremene nemačke kontrole "predstavljaju očigledno nesrazmerno kršenje principa slobodnog kretanja unutar šengenskog prostora", rekao je Alberto Alemano, profesor evropskog prava na HEC Paris.
"Neće biti u skladu sa zakonima EU – ali da li će ovo odvratiti Šolca da nastavi", rekao je.
Kristofer Vratil sa Univerziteta u Beču bio je još oštriji, optužujući Berlin da "vlada kao da je AfD [već] na vlasti".
Posle današnjeg dana, rekao je Vratil, nemački političari "više ne bi trebalo da mi govore da neko drugi ne poštuje zakone EU... Želeći da izbrišu Šengen jednim potezom pera – i to potpuno bez razmišljanja".
Tanjug AP/Michael Probst
Govoreći za Euronews Srbija, novinar DW-a Srećko Matić kaže da ova odluka može da bude problematična, ne samo zbog činjenice da bi mogla da povuče lančanu reakciju, da i druge zemlje naprave isto, a domino efekat bi se verovatno tako osetio i na takozvanoj balkanskoj ruti.
"Proveravali smo podatke, od 2006. do 2015. do velikog izbegličkog talasa, samo je 35 puta napravljen izuzetak od pravila. Znači samo 35 puta su uvedene u raznim članicama Šengena privremene granične kontrole, 35 puta za devet godina. A u ovih devet godina od 2015. je već više od 400 puta. Znači ono što je bilo definisano kao izuzetak od pravila, postaje zapravo nepisano pravilo koje bi moglo da ima katastrofalne posledice za Šengen, a to vidimo i po dosta burnim reakcijama nemačkih komšija. Poljski premijer Donald Tusk, koji nije bio baš preterano srećan, rekao je da je to neprihvatljivo, očigledno se Nemci baš i nisu preterano konsultovali sa svojim komšijama. Tusk je rekao da je to de facto suspenzija Šengena. Slična reakcija iz Austrije", rekao je Matić.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova rekao da, inače, nema šanse da oni prihvate te ljude koje Nemci budu odvraćali na svojoj granici. Zanimljiva reakcija stiže Budimpešte, mađarski premijer Viktor Orban, koji je preko društvene platforme X čestitao Olafu Šolcu na tom potezu i rekao je da konačno Nemačka prelazi na potpuno striktne granične kontrole.
Nezadovoljni i stanovnici pograničnih mesta
Odluka Nemačke da ponovo uvede kontrolu na svim kopnenim granicama u narednih šest meseci ne zadovoljava one koji često prelaze te granice. Među njima su stanovnici Eupena, belgijskog grada na nemačkom govornom području nekoliko kilometara od granice. Mnogi idu u kupovinu u Nemačku jer su cene jeftinije, a prodavnice bolje snabdevene.
"Ako mi postane problem da idem u kupovinu, onda se ne slažem sa ovom merom. Mislim da je sloboda kretanja važna jer se nalazimo u pograničnom području i svaka država treba nešto da uvozi i izvozi iz inostranstva, i mislim da je važno da mogu da putujem napred-nazad", rekao je Andreas iz Eupena.
Vozači kamiona koji prelaze granicu rezignirani su čekanjem na graničnim prelazima. Neki su već navikli na kontrole na drugim granicama, koje već postoje nekoliko meseci. Naročito oni koji putuju prema istočnoevropskim zemljama ili ka Ujedinjenom Kraljevstvu nakon Bregzita, često su primorani da pokažu svoj teret.
"Od Bregzita smo otkrili da su Nemci prilično dobri u kontroli. Ponekad završe za manje od 15 minuta. Možete da sredite papirologiju i onda ponovo da krenete dalje", rekao je Pol, vozač kamiona.
Ljudi koji su živeli u eri pre šengenskog prostora sećaju se dugih procedura na evropskim granicama.
"Kada sam studirala, otišli smo u Berlin i tamo smo videli podeljeni grad. A sada, kada sam čula vesti, zapitala sam se da li ćemo se vratiti u to vreme jer to je bilo veoma impresivno. Tada smo morali da izađemo iz autobusa, kontrolisali su sve pasoše, autobus i prtljag. Bilo je to 80-ih godina", rekla je Marijke van Cekenberge, državljanka Belgije.
Opširnije o ovoj temi možete pogledati u emisiji Euronews Svet gde je gostovao dopisnik RTS iz Nemačke Nenad Radičević.
"Ne može se reći da postoje neki rezultati ako se izuzmu gužve na pre na glavnm auto-putevima iz Austrije, gde je zbog suženja i tih kontrola usporen saobraćaj. Što se tiče broja ilegalnih imigranata, tu statistika ne postoji. Paradoks, ali u prvoj polovini ove godine je za 20 odsto manje tražilaca azila nego u istom periodu prošle godine iako se mora priznati da je pošle godine došlo do svojevrsnog rekorda u broju novopridošlih tražilaca azila od 2015. i 2016. kada je bila ta čuvena izbeglička kriza i kada su te brojke bile znantno veće. Međutim, prošle godine je u Nemačku došlo oko 350.000 ljudi koji su tražili azil, to je oko tri puta manje nego što je bilo 2015/2016, tako da ne može se reći da je u pitanju neka kriza. Ali, da, jeste to politička tema čak i na pokrajinskim izborima, čak iako pokrajinske vlasti nemaju prevelike nadležnosti po tom pitanju, ali je to tema koja očigledno okreće birače, ali i političke partije", rekao je on.
Komentari (0)