Igre 
Nemačka iskopavanje litijuma u Saksoniji vidi kao projekat najvišeg prioriteta: Koje su sličnosti sa Srbijom?
Komentari14/09/2024
-20:29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nemački kancelar Olaf Šolc nedavno su putem telefona razgovarali o aktuelnoj situaciji u Evropi, a poseban akcenat je stavljen na kritične sirovine, u vezi sa kojima je u julu na Samitu Srbije, Nemačke i Evropske unije u Beogradu potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu u ovoj oblasti.
"Shvatio sam da kancelar pažljivo prati i vodi računa o svemu onome što se zbiva u Evropi, a tiče se kako stabilnosti i bezbednosti i regionalne politike, ali i onoga o čemu smo razgovarali 19. jula u Beogradu, a tiče se mineralnih sirovina. On je nedavno u Saksoniji pokrenuo proizvodnju litijuma u Nemačkoj i ponudio mi je danas da čak odemo i zajedno tamo, da bismo mi mogli da vidimo i da celokupna srpska javnost vidi koliko je Nemačka ozbiljna. Mislim da čovek pokušava da nam pomogne i kaže kako je to moguće", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara o detaljima razgovora sa Šolcom.
Ekonomska korist koju će Srbija da ima od eventualnog iskopavanja litijuma u Jadru nije prva briga institucija države Srbije, prema rečima predsednika Vučića, s obzirom na jasne benefite u tom polju, već je fokus na zaštiti životne sredine, a predsednik je u razgovoru sa kancelarom Šolcom kazao da zna da je moguće da se obezbede najbolji uslovi, ali nije siguran da li oni koji nameravaju da kopaju u Srbiji žele da ih obezbede.
"Jedino što se plašim kod ovih ovde koji to rade, Rio Tinto, da će da manje para ulože u zaštitu životne sredine i naših voda da bi imali mnogo veći profit. To neću da dozvolim. Znam ja da to može sve, nauka je daleko otišla, sve može da bude čisto, sve može da bude sigurno, samo je pitanje da li neko hoće da uloži dovoljno para. E to, da li oni hoće, nisam siguran. Jer po nekim papirima koje smo juče analizirali, to do sada nisu pokazali. Pa ćemo da vidimo", rekao je Vučić.
S druge strane, za litijum u Nemačkoj, kada je pre nekoliko godina u žižu interesovanja došla priča o kritičnim sirovinama ključnim za zelenu tranziciju u okviru "Zelenog dogovra" Evropske unije, koji je pronađen u geotermalnim vodama pisano je kako je "ekološki besprekoran i jeftin".
Nalazište o kojem je tada pisano se tiče geotermalnih voda u dubini zemlje u tzv. Rovu gornje Rajne na jugozapadu Nemačke, na potezu od Bazela do Frankfurta, dužine 300 i širine 30-40 kilometara, te na dubini od tri do pet kilometara.
Međutim, drugo nalazište ovog plemenitog metala je privuklo pažnju evropske i svetske javnosti, a kancelar Šolc ga je apostrofirao kao "projekat najvišeg prioriteta", i po pitanju bogatstva i vrednosti koje nosi, ali i po pitanju očuvanja životne sredine i ekološke besprekornosti.
Povezane vesti
Rudnik Cinvald i pokrajina Saksonija postaju motor nemačke i evropske privrede
Naime, pomenuti projekat pod nazivom "Cinvald litijum" je nalazište ovog plemenitog metala u neposrednoj blizini nemačko-češke granice, na području grada Altenberga u pokrajini Saksoniji.
Rudnik je, kao i samo naselje Cinvald, geološki i geografski deo iste celine kao i češki Činovec u kojem je pronađeno "češko belo zlato", te je u prošlosti, kada nije postojala granica između dve zemlje, ovo bio jedinstven prostor u svakom smislu.
S obzirom da ruda i plemeniti metali ne poznaju međudržavne granice, celina koju čine rudnici Cinvald i Činovec je po svojoj veličini evropska "litijumska prestonica", s obzirom da rudnik Cinvald zauzima drugo mesto, a Činovec prvo po svojoj veličini u Evropi.
O "projektu najvišeg prioriteta", Šolc je prilikom posete Saksoniji govorio kao jednom od mesta u Evropi, jer je slične projekte potrebno pokrenuti širom Evrope.
Euronews
"Treba da budemo spremni da ovako nešto uradimo širom Evrope. To nije tema samo kod nas, na mnogim mestima u Evropi postoje sirovine koje možemo da iskopavamo i koje su nam hitno potrebne", rekao je Šolc i dodao da to zahteva spremnost da se sirovine iskopavaju, i to ne samo u inostranstvu, nego i u Nemačkoj.
Ozbiljnost Nemačke u pristupu ovom projektu Šolc je pokazao i prilikom posete samom rudniku Cinvald u Saksoniji, a njegovu posetu kao posebno važnu video je i pokrajinski ministar ekonomije Martin Dulig, koji je apostrofirao značaj projekta za pokrajinu i državu, ali i za globalni nivo.
"Nije uobičajeno da kancelar posećuje pokrajinsku instituciju sa oko 90 zaposlenih. Ovo pokazuje poštovanje i važnost koju kancelar Šolc pridaje bezbednom iskopavanju sirovina relevantnih za budućnost u Saksoniji. Rudarstvo u pokrajini ima dugu tradiciju i važan je ekonomski faktor i danas i budućnosti", poručio je pokrajinski ministar ekonomije Martin Dulig.
Povezane vesti
Brantner: Da se projekat Jadar sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga
Pitanje bezbednog iskopavanja, pored ekonomske koristi, nemačka vlada je stavila na prvo mesto, a Franciska Brantner, poslanica Zelenih u nemačkom Bundestagu i nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije je u intervjuu za BBC na srpskom uporedila projekte u Saksoniji i Jadru, rekavši da podržava oba projekta.
"Naravno da bih (podržala takav isti projekat u Nemačkoj), pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija nije još spremna", rekla je Brantner o rudnicima u Nemačkoj i kopanju jadarita u Srbiji.
Po pitanju projekta u basenu Rajne, Brantner je istakla ulogu nemačke države u podršci ispitivanju i testiranju.
Povezane vesti
"Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije", rekla je Brantner.
Ime Brantner se često čulo tokom posete Olafa Šolca i Maroša Šefčoviča, sa delegacijama, Beogradu u okviru Samita Srbija-Nemačka-EU kada je potpisan Memorandum o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, baterija i električnim vozilima.
Instagram/buducnostsrbijeav
Srpski predsednik Aleksandar Vučić se upravo Franciski Brantner zahvalio za podršku projektu Jadar koji u Srbiji sprovodi australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.
"Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner", rekao je tom prilikom Vučić o važnosti podrške sekretarke Brantner u procesu primene najviših ekoloških standarda pri kreiranju plana za iskopavanje litijuma.
Nemačka političarka je u intervjuu za BBC istakla da je posebno važno to što su u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazišta litijuma na granici sa Češkom, gde se dva projekta sprovode paralelno u obe zemlje, ali da se insistira na najvišim ekološkim standardima.
Upravo insistiranje na najvišim ekološkim standardima je ono što odlikuje projekat "Cinvald litijum", a u čemu nemački "Zeleni" vide poseban interes društva, ne zaustavljajući ekonomsku šansu koju Nemačka vidi u tom projektu.
Brojke u ovom slučaju idu u korist nemačke ekonomije, ali je u procesu eksploatacije litijuma posebno važna nemačka auto-industrija.
Nemačka ekonomija, tj. auto-industrija ne sme da stane
Sam projekat "Cinvald litijum" će generisati investicije u vrednosti od 500 miliona evra, sa 400 novih radnih mesta, te proizvodnjom litijuma u količinama koje će iznositi oko 15.000 tona litijum hidroksida godišnje, što je tek mali deo potražnje za električnim automobilima, za koju se pretpostavlja da će porasti 35 puta do 2050. godine.
"Energetska i transportna tranzicija, digitalizacija svih oblasti privrede i života kao i zahtevi za klimatski neutralnom i održivom privredom uzrokuju rast tražnje za sirovinama, a posebno za takozvanim visokotehnološkim sirovinama. Odgovorno korišćenje primarnih i sekundarnih sirovina sve je potrebnije i važnije za buduću održivost nemačke i saksonske privrede", istakao je ministar Dulig.
Koliko su sirovine zapravo važne za budućnost nemačke i saksonske privrede najbolji je dokaz nemačka auto-industrija, koja se suočava sa najvećom promenom u svojoj istoriji, kako je pisao DW.
Naime, pitanje prelaska na proizvodnju električnih automobila nije pitanje izbora, nego trenutka, tj. oni koji zakasne sa ovom tranzicijom, mogli bi zauvek da ugase svoje poslovanje, te stoga postoje primeri onih firmi koje su odreagovale na vreme.
profimedia
Primer firme srednje veličine iz severnog Švarcvalda, "Witzenmann", koja je proizvodila komponente za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, i već 2015. godine doživela transformaciju, je jedan od takvih primera.
"Naša kompanija je usred velikog procesa transformacije. Rano smo shvatili da tehnologija motora s unutrašnjim sagorevanjem nema budućnost. Naši proizvodi moraju da nađu mesto u novim primenama. Na primer, u električnim vozilima ili u ekonomiji vodonika", rekao je generalni direktor Pašen, čiji je cilj "postojati u postfosilnom svetu".
Ovo je deviza i nemačke auto-industrije, koja je "vodeća nemačka industrija", smatra Ina Šefer s Tehnološkog Instituta u Karlsrueu.
"Automobilska industrija je važna za Nemačku, jer mnogo radnih mesta ima kod malih i srednjih dobavljača", kaže ona i ističe da se plaši za budućnost jer "to što smo zakasnili u smislu transformacije vidim kao realnu opasnost", a s obzirom na činjenicu da je Nemačka bila pionir razvoja tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem.
"Poslovi sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem poslednjih godina su išli veoma, veoma dobro. A kada tako dobro ide, onda, naravno, firme ne trpe nikakav spoljni pritisak da se transformišu", istakla je ona za DW.
U Srbiji se već proizvode električni automobili
Transformacija nemačke auto-industrije je proces koji njihove vlasti i ekonomski stručnjaci pokušavaju da ubrzaju, a Srbija je u fabrici automobila u Kragujevcu već dobila prve modele Stelantisove električne "Fiat Grande Panda".
Na svečanosti u Kragujevcu krajem jula, najavljeno je da kompanija Stelantis u Kragujevcu pokreće probnu proizvodnju novog električnog modela dok će za dva meseca krenuti i serijska proizvodnja. Svečanosti je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naveo da je to veliki dan za Srbiju.
Njega je dočekao izvršni direktor kompanije "Stelantis" Karlos Tavareš, kao i predstavnici kompanije koji su mu pokazali novi model električnog vozila, a za koje je Vučić rekao da očekuje da će biti veoma uspešan.
"Mi ono što obećamo, ispunimo na vreme. Ovo što sam čuo od Silvije i Karlosa je bilo nešto najbolje što sam mogao u prethodnim godinama da čujem, jer je više govorilo o budućosti nego što sam mogao da čujem u svetu od političara", rekao je Vučić osvrćući se na govore predstavnika Stelantisa.
Promo
A izvršni direktor Stelantisa Tavareš je govorio o istorijatu Fijata u Srbiji i planovima za budućnost.
"Fijat je ovde došao 1950. godine i mi imamo odgovornost da nastavimo sa takvim investicijama, sa takvom tehnologijom, da nastavimo da radimo na poboljšanju svega. Za nas je izvršenje plana suština, način na koji ćemo postići naše ciljeve i zaista mi je drago što se osećamo ovde kao kod kuće", rekao je Tavareš i zahvalio članovima njihovog tima u Kragujevcu.
Tavariš je rekao i da je Fijat broj jedan brend Stelantisa sa preko 1,5 miliona automobila koji se prodaju širom sveta i to je najveći brend Stelantis poslovanja. Podsetio je da imaju više od 13 brendova od ukupno 15 sa takvim motorima koji imaju vodeću ulogu.
"Fijat je prvi među njima. Nije slučajno što 'grande pandu' dovodimo ovde u Kragujevac. Imamo poverenje u ovaj tim, imamo poverenje u ovu zajednicu koja će učiniti da zaista ovaj moment bude uspešan, dalje poslovanje bude uspešno. Broj jedan je kvalitet. Mi želimo da imamo srećne klijente, jer bez klijenata koji su srećni nemamo uspeh", zaključio je on.
Govoreći o projektu "Jadar", na Samitu Srbije i EU u Beogradu, posebno je istaknuta važnost lanca vrednosti, za koji se očekuje da će u Srbiji biti zaokružen, tj. da će uz poštovanje svih ekoloških normi proizvodni lanac od iskopavanja rude, preko njene prerade do konačnog proizvoda, a uz već pokrenutu proizvodnju električnih automobila, čije su baterije osnovna komponenta, činiti okosnicu srpskog ekonomskog rasta, kakav se očekuje i u Nemačkoj u odnosu na projekte na Rajni i u Cinvaldu.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Srdjan Nikolic
14.09.2024 21:33
Objektivno dobar članak, iznete realne činjenice o razmišljanju nemačkih političara i biznismena o značaju i važnosti eksploatacije litijuma. Bez politizacije i bez ostrašćenosti aktivnosti oko litijuma i baterija prihvaćene su kao realnost i potreba. Kod nas je previše neistina i pogrešnih argumenata potegnuto da bi se stvorila negativna slika a kampanja poprimila histerične razmere. Da li je to protiv Rio Tinta ili protiv litijuma uopšte veliko je pitanje. Ako je je protiv Rio Tinta kome je onda po volji i u čije ime se vodi?!