Koje sve ajkule žive u Jadranskom moru? Neke se mogu videti i u plićim vodama, za napade odgovorna samo jedna vrsta

Jadransko more, smešteno između Italije i Balkanskog poluostrva, nije poznato samo po čistoj vodi, već i po bogatom morskom biodiverzitetu. Iako se ajkule često ne povezuju sa ovim regionom na isti način kao u drugim delovima sveta, određene vrste ipak obitavaju u ovim vodama.

Jedna od mnogobrojnih vrsta ajkula koje žive u Jadranskom moru zalutala je pre nekoliko dana na obalu Pelješca gde je čak i snimljena, te izazvala strah među posetiocima.

Od 33 vrste, tri potencijalno opasne

Verovali ili ne, u Jadranskom moru stalno žive ili "povremeno zalaze" čak 33 vrste morskih pasa, od kojih su potencijalno opasne tri: dugonosa i atlanska koje se uglavnom drže otvorenog mora, kao i velika bela ajkula za koju se smatra da je odgovorna za sve dosadašnje napade u Jadranu.

Osim njih, u Jadranu se može sresti i plava ajkula (prionace glauca), vrsta koja se uglavnom nalazi u dubljim vodama i poznata je po svojoj brzini. Iako mogu biti prilično velike, one se obično ne smatraju pretnjom po ljude, osim ako nisu isprovocirane.

Pixabay

Tu je i carcharhinus plumbeus, odnosno peščana ajkula koja je sklonija susretima sa ribarima i roniocima jer se često nalazi u plićim obalnim vodama. Opšte je poznato pak, da su povučene u prisustvu ljudi. U plitkim vodama često se mogu videti i kosteljci koji nisu opasni po ljude.

U Jadransko more nekada zalutaju i čekićarke (Sphyrna spp.) jer su poznate po svojoj radoznalosti, ali generalno nisu agresivne prema ljudima.

Napadi retki

Istorijski gledano, napadi ajkula u Jadranskom moru su izuzetno retki. Podaci sugerišu da je tokom poslednjeg veka zabeleženo samo nekoliko dokumentovanih incidenata, a većina tih slučajeva nije bila fatalna. Prema izveštaju Međunarodnog registra napada ajkula (ISAF), mediteranska regija, uključujući Jadransko more, doživela je veoma malo neisprovociranih napada u poređenju sa drugim oblastima poput Sjedinjenih Američkih Država ili Australije.

Kada su se napadi dogodili, često su pripisani nesporazumima, kao što je zamena plivača za plen. Faktori kao što su mutna voda, prisustvo ribarskih aktivnosti ili nagli pokreti u vodi mogu izazvati ajkulu da reaguje.

Naširoko je poznata i priča o jednom jedinom napadu ajkule u Crnoj Gori na plaži Mogren, 13. jula 1955. godine kada su tri mladića skakala sa barke kojom su došli iz pravca Jaza. Tada je prvi u vodu uskočio dvadesetjednogodišnji student elektrotehnike iz Čačka Stevan Tomašević i ubrzo nakon toga napala ga je velika bela ajkula.

Prema sećanjima starih Budvana, ajkula je doplivala u Jadransko more za jednim američkim brodom, a ka obali crnogorskog primorja privukla ju je lešina magarca koju je neko bacio nedaleko od uvale, na rubu plaže Mogren gde se i dogodio smrtonosni napad.

Tanjug/Carlos Gauna/CSULB Shark Lab via AP

U susednoj Hrvatskoj, poslednja osoba koja je smrtno stradala od napada morskog psa bio je dvadesetjednogodišnji Nemac Rolf Šnider kog je velika bela ajkula napala 10. oktobra 1974. godine u Lokvi Rogoznici kod Omiša. Prvi u pomoć mu je tada priskočio Italijan Vitorio Solinji koji ga je izvukao na obalu. Nažalost, Nemac je iskrvario na smrt.

Nakon toga je zabeležen samo još jedan napad i to 2008. godine na slovenačkog ribolovca na ostrvu Vis koji je napad preživeo i ostao bez noge. Inače, on je ronio s podvodnom puškom, a ajkulu je verovatno privukla krv ribe koju je imao zakačenu o pojas.

Očuvanje svih vrsta ključno

Ajkule u Jadranskom moru doprinose ekološkoj ravnoteži regiona stoga razumevanje i poštovanje prisustva ovih veličanstvenih stvorenja može dovesti do sigurnijeg suživota i promovisanja očuvanja svih vrsta što je neophodno za njihov opstanak.

Očuvanje je ključno za održavanje zdravih populacija ajkula u Jadranskom moru, budući da su mnoge vrste ugrožene zbog ilegalnog ribolova i degradacije staništa.

Lokalci, uključujući ribare i organizatore tura, sve više prepoznaju ulogu ajkula u biodiverzitetu i zdravlju mora. Tako mnoge priobalne oblasti u Jadranu, posebno u Hrvatskoj, nude obrazovne programe koji naglašavaju značaj ajkula u morskim ekosistemima i uče ljude sigurnim praksama u plivanju, ronjenju i tokom ribolova.