Igre 
Drugi mandat opterećen izazovima: Ursulu fon der Lajen u narednih pet godina čeka "političko minsko polje"
Komentari27/08/2024
-14:00
Ursula fon der Lajen se prošle nedelje vratila sa "letnjeg raspusta" kako bi se pripremila za drugi mandat na čelu Evropske komisije. Odmor joj je bio potreban jer sve ukazuje da će narednih pet godina biti izazovnije od njenog prvog mandata, piše briselski ogranak portala "Politico".
Jer, dok je u prvih prvih pet godina imala pandemiju i rat u Ukrajini, drugom mandatu je očekuje isti rat, Amerika će dobiti novog predsednika (neizvesnost se može povećati do maksimuma ukoliko to bude Donald Tramp), i osnaženu tvrdu desnicu širom Evrope.
"Narednih pet godina biće političko minsko polje", rekao je jedan visoki zvaničnik EU, koji je odlučio da anonimno i slobodno govori o predsednici Evropske komisije.
"U okviru toga, ona će morati da donese ključne odluke o budućnosti Evropske unije i njenog budžeta, dok će se baviti ratom u Ukrajini i izborima u SAD", rekao je on.
Bez obzira u kom pravcu se pogleda, Fon der Lajen ima problema.
Evropski parlament je fragmentiraniji nego ikad. Za stolom u Evropskom savetu je 27 lidera bloka. Među njima je nekoliko desničarskih i/ili otvoreno neprijateljski raspoloženih političara prema fon der Lajen, a taj broj bi mogao da raste ("hallo" Austrija ove godine, a "bonjour" Marin le Pen 2027.).
profimedia
Rat u Ukrajini ne pokazuje znake jenjavanja (a ni sukob na Bliskom istoku), dok Sjedinjene Države oklevaju da nastave da obezbeđuju finansiranje Kijevu. Tramp bi mogao da pobedi na američkim izborima u novembru.
Povezane vesti
U međuvremenu, Brisel se sprema za bitku oko svojih finansija dok se bori da finansira i svoje sve veće izdatke za odbranu i zelenu tranziciju. Tokom narednih pet godina, Fon der Lajen će takođe morati da pripremi blok za buduće proširenje.
Kao deo tog procesa, 449 miliona ljudi koji su trenutno u Evropskoj uniji moraće da ostanu ubeđeni, ili da budu ubeđeni, da budućnost EU ne leži samo u Parizu ili Varšavi, već i u Kijevu, Kišinjevu i Podgorici.
Tokom pandemije i ukrajinske krize, Fon der Lajen je pokazala da može da usmerava blok kroz teška vremena, naglasio je drugi diplomata EU, prenosi "Politico".
Ipak, "očekuje nas težak put", rekao je visoki diplomata EU o sledećem mandatu Fon der Lajen.
Virginijus Sinkevičijus, evropski poslanik koji je bio komesar tokom prvog mandata Fon der Lajen, rekao je da bi "drugi mandat mogao biti mnogo izazovniji od prvog", pošto su pandemija i rat u Ukrajini dali Fon der Lajen prostora za manevrisanje na način na koji nadolazeći izazovi možda neće.
Vakuum moći i izazovi na domaćoj i međunarodnoj sceni
"Međunarodno okruženje za EU postaje sve teže, pa će stoga zahtev za jedinstvom i delovanjem biti barem u sličnim razmerama onoga što smo videli u poslednjih pet godina", rekao je Nikolaj fon Ondarza, politikolog u nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.
U Evropskom savetu, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, inače dvostruki motor koji pokreće blok napred, politički su oslabljeni nakon poraza na izborima za Evropski parlament. Obojica takođe pokušavaju da drže krajnju desnicu na odstojanju u zemlji.
Povezane vesti
Drugi ključni, stabilni lideri, poput holandskog premijera Marka Rutea i belgijskog premijera Aleksandra De Kroa, više neće biti za stolom Evropskog saveta, dok je poljski premijer Donald Tusk previše zaokupljen domaćom situacijom da bi povukao svoju težinu na evropskoj sceni.
Ovo pruža priliku da Fon der Lajen "bude lider", rekao je jedan diplomata EU, dodajući da ona ima političke instinkte da sasluša druge, a zatim da iznosi ideje u pravom političkom trenutku.
Promenjena dinamika pruža i priliku i izazov Fon der Lajen: Da li da zakorači u vakuum moći ili ustukne zbog novih izazova koji je čekaju?
Povezane vesti
Stil upravljanja i distanciranog rukovođenja Fon der Lajen iznervirao je lidere i njihove predstavnike u Briselu, koji su se često osećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka.
Tanjug AP/Mike Roemer, profimedia
Sa populističkim i nacionalističkim snagama koje besne protiv evropskog političkog mejnstrima, evropski šefovi država i vlada rizikuju da postanu nervozniji i manje predvidljivi u procesu donošenja odluka.
U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban ne beži od podrivanja bloka iznutra i nada se da će steći više saveznika kako u bloku tako i izvan njega, na primer sa potencijalnim drugim Trampovim predsedništvom.
Otrovni odnos koji je Fon der Lajen imala sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom može da se poboljša samo sa njegovim naslednikom, bivšim portugalskim premijerom Antoniom Koštom, sa kojim ima odličan radni odnos.
Brisel se nada da će ovaj dvojac oponašati uspešan radni odnos koji je prvi predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej, uspostavio sa bivšim predsednikom Komisije Žozeom Manuelom Barozom između 2009. i 2014. godine.
"Postojale su tenzije i između Van Rompeja i Baroza, ali su uvek uspevali da ih držimo iza zatvorenih vrata", rekao je drugi zvaničnik EU.
Dvojac je vodio EU kroz finansijsku krizu, pri čemu su oba lidera radila rame uz rame kako bi blok održali ujedinjen usred ozbiljnog pritiska na zonu evra.
U Evropskom parlamentu stvari izgledaju još složenije. Centrističke snage, Evropska narodna partija, Socijalisti, Liberali i Zeleni, uspeli su da se okupe da podrže Fon der Lajen za još jedan mandat predsednika Komisije.
Ali fragmentacija i pomeranje udesno parlamenta znače da će Fon der Lajen i njen tim morati naporno da rade kako bi ubedili evropske zakonodavce da prođu novi zakon.
Izazovi koji čekaju se tiču Ukrajine i proširenja EU
U narednih pet godina, Fon der Lajen će morati da pripremi EU za budućnost, tako što će osigurati da ima dovoljno novca i pripremiti je da postane veća.
Glavni gradovi bloka su duboko podeljeni oko toga šta bi trebalo da bude njihov glavni prioritet: jačanje njihove industrije oružja pred sve ratobornijom Rusijom, povećanje zelenih investicija da bi se postigli klimatski ciljevi, ili omogućavanje industriji da ostane konkurentna usred pritiska Vašingtona i Pekinga.
Otprilike dve trećine budžeta EU se troši na subvencionisanje poljoprivredne industrije i infrastrukturnih projekata u najsiromašnijim regionima Evrope. Promena toga bi bila "kao otvaranje Pandorine kutije", rekao je jedan visoki diplomata EU.
Pregovori o sedmogodišnjem budžetu EU od triliona evra su uvek žestoke bitke, jer svaku cifru mora da usaglasi svih 27 vlada. Prošli put, razgovori su kulminirali petodnevnim maratonskim samitom lidera.
Ovoga puta, lideri EU će morati da se dogovore o sledećem sedmogodišnjem budžetu za period između 2028. i 2034. godine.
To će zahtevati ključne odluke o pronalaženju novca za pomoć EU u ratnim naporima Ukrajine i zelenoj tranziciji, a takođe će pripremiti finansije bloka za predstojeće proširenje. Stoga će razgovori biti još naporniji nego ranije.
profimedia
Ovo će biti ključni trenutak, rekao je drugi zvaničnik EU.
"U svom prvom mandatu bila je krizni menadžer. Sada ona mora da osigura da EU ostane relevantna tako što će popraviti budžet i pripremiti blok za proširenje. Ove unutrašnje reforme imaju tendenciju da slome evropske političare", rekao je on.
Bitka oko finansija bloka povezana je sa još jednim ključnim izazovom za drugi mandat Fon der Lajen: priprema bloka da se proširi sa 27 na potencijalno 36 zemalja.
Ukrajina je najistaknutija od zemalja koje se nadaju pridruživanju, a Fon der Lajen i Mišel pokušavaju da nadmaše jedno drugo tako što su najbolji prijatelj ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Briselu.
"Komisija će biti na čelu, ali nikada nije vodila pristupne pregovore u tako teškom geopolitičkom okruženju", rekao je politikolog Fon Ondarza.
Nada koja lebdi pred milionima ljudi u Ukrajini, Moldaviji i na Zapadnom Balkanu mora da se transformiše u ozbiljne pregovore o novcu, reformama i vremenskim rokovima, a to će potrajati.
Razmišljajući o predstojećim odlukama o proširenju, drugi diplomata EU je rekao: "Ovde stvari postaju neuredne i potencijalno gadne".
Komentari (0)