Igre 
Neformalno zapošljavanje ili "rad na crno" postaju sve veći problem Evrope, Turska na vrhu liste
Komentari18/08/2024
-11:07
Takozvani "povremeni" radnici su najranjivija kategorija zaposlenih u Evropi, zbog nedostatka socijalne i pravne zaštite. Dok je stopa neformalne zaposlenosti u Evropi niža od globalnog proseka, ona je i dalje visoka u velikom broju zemalja.
Neformalno zapošljavanje, inače poznato kao rad bez ugovora, pravne zaštite ili socijalnog osiguranja, i dalje je rasprostranjeno širom sveta. Prema procenama Međunarodne organizacije rada (ILO) za 2023. godinu, 58 odsto svetske radne snage je zaposleno u neformalnom sektoru. Nakon isključivanja poljoprivrednih radnika, cifra pada na 50 odsto.
U Evropi i Centralnoj Aziji, neformalna zaposlenost se donedavno odnosila na jednog od pet radnika. Iako je stopa takve zaposlenosti niža u zemljama EU u poređenju sa drugim regionima, značajan broj radnika širom Evrope i dalje učestvuje u "povremenoj" ekonomiji ili ekonomiji bez radnog vremena, piše Euronews.
Prema skupu podataka MOR-a za 2023. odnosno najnovijim dostupnim podacima, Mađarska i Poljska su imale najviše stope neformalne zaposlenosti među zemljama EU, sa 17,8 odsto odnosno 9,8 odsto. Nasuprot tome, neformalna ekonomija je mnogo manje zastupljena u drugim državama članicama EU, sa stopom neformalne zaposlenosti ispod dva odsto u trećini zemalja EU.
Malta je zabeležila najnižu stopu neformalne zaposlenosti od 0,7%, zatim Slovenija sa 1%, kao i Belgija i Bugarska sa 1,3%.
Zašto je neformalna zaposlenost tako visoka u Turskoj?
Pored Gruzije i Moldavije kao izuzetaka, Turska je zabeležila najvišu stopu neformalne zaposlenosti među ovim nacijama, od 27,3 odsto. Prema profesoru Azizu Čeliku sa Univerziteta Kočaeli, visok udeo zaposlenih u poljoprivredi u Turskoj je ključni faktor koji doprinosi povećanju stope neformalne zaposlenosti u zemlji.
"Dok je u evropskim zemljama zaposlenost u poljoprivredi u proseku oko četiri odsto, u Turskoj je oko 15 odsto“, primetio je profesor.
Povezane vesti
On je naglasio da je povremeni rad u Turskoj posebno rasprostranjen u poljoprivrednom sektoru, gde je 81 odsto zaposlenja neformalno, u poređenju sa 17 odsto u nepoljoprivrednim sektorima.
Unsplash/no one cares
"Drugi razlog je taj što je stopa neformalne zaposlenosti viša među ženama nego muškarcima. Dok ova stopa iznosi 23 odsto za muškarce, ona raste na 32 odsto za žene", dodao je prof. Čelik.
Kako se udeo zaposlenih u poljoprivredi poslednjih godina smanjuje, ukupna stopa neformalne zaposlenosti u Turskoj takođe je u padu, sa nešto više od 50 odsto u 2004. godini, kako je izvestio Turski institut socijalnog osiguranja.
Čelik je takođe ukazao na institucionalne i pravne faktore koji značajno doprinose opstanku neformalnog zapošljavanja u Turskoj. On je istakao da efikasnost mera za suzbijanje zapošljavanja na crno igra ključnu ulogu.
Međutim, u Turskoj su česte amnestije (restrukturiranja) poreza i premija osiguranja i nedostatak strogih inspekcija omogućili da nezaposlenost na crno ostane visoka.
Neformalna zaposlenost je posebno visoka među zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.
Velika Britanija prednjači među vodećim evropskim ekonomijama
Upadljivo je da je neformalna zaposlenost zastupljenija u Velikoj Britaniji u poređenju sa nekoliko drugih evropskih zemalja. Među prvih pet evropskih ekonomija, Velika Britanija je imala najvišu stopu neformalne zaposlenosti od 6,5 odsto, zatim Italija sa 3,8 odsto i Francuska sa 3,6 odsto. Nasuprot tome, stopa neformalne zaposlenosti bila je 2,6 odsto u Španiji i 2,5 odsto u Nemačkoj.
Povezane vesti
Društvene norme, tradicije i zakonodavstvo ključni su faktori koji doprinose disparitetima u neformalnom zapošljavanju širom Evrope, kaže profesor Mihails Hazans sa Univerziteta Letonije, koji je opsežno istraživao neformalni rad širom kontinenta.
Na primer, u Poljskoj, rasprostranjenost malih preduzeća, koja se često oslanjaju na neformalne radnike, može delimično da objasni više stope neformalnog zapošljavanja.
Pored toga, sektorski sastav zaposlenosti igra značajnu ulogu. Hazans je istakao da je neformalna zaposlenost veća u zemljama u kojima sektor ugostiteljstva i građevinarstva predstavlja veći udeo u ukupnoj zaposlenosti. Ove industrije su posebno sklone neformalnosti zbog prirode svog posla i lakoće sa kojom se neformalni rad može integrisati.
U vezi sa višom stopom neformalnog zapošljavanja u Velikoj Britaniji, Mihails Hazans je primetio da "pisani ugovor nije potreban u UK", što može doprineti rasprostranjenosti neformalnog rada.
On je takođe istakao da bi ekonomija muzike uživo mogla da igra značajnu ulogu u uticaju na ove veće stope, pošto posao na muzičkim nastupima često nema formalne ugovore i zaštitu.
Rizik od siromaštva
Na osnovu skupa podataka Evropskog socijalnog istraživanja, profesor Hazans je otkrio da je stopa neformalne zaposlenosti u Velikoj Britaniji zapravo viša od procene MOR-a. U 2018, stopa neformalne zaposlenosti u Velikoj Britaniji bila je 8,5 odsto. Ova stopa je porasla na 13,3 odsto između sredine 2021. i 2022. godine, pre nego što je opala na 8,9 odsto 2023. godine.
Prema njegovim proračunima, sličan trend je primećen u Irskoj, gde je stopa neformalne zaposlenosti iznosila 12,6 odsto u 2018. godini, znatno više od 1,8 odsto koju je prijavila MOR. Ovaj obrazac se takođe odnosio na Portugal, sa Hazansovom procenom od 9,3 odsto, u poređenju sa cifrom MOR-a od 4,6 odsto.
Nasuprot tome, on je identifikovao niže stope neformalne zaposlenosti za Mađarsku i Poljsku od onih koje je prijavila MOR.
U neformalnim ekonomijama, poznatim i kao "sive ekonomije", radnicima nedostaje socijalna i pravna zaštita, što ih čini najranjivijom kategorijom zaposlenih. Pored toga, rizik od siromaštva raste sa stepenom neformalnosti unutar domaćinstva.
Komentari (0)