"Orbanov mačevalac", "Zlatni dečko" i legenda Juventusa: Upoznajte poslanike EP koji su medalje menjali za glasove
Komentari08/08/2024
-19:48
Nije neobično da političke stranke iskoriste slavu bivših sportista da bi dobile glasove, a neki od njih ostvarili su zapažene karijere kao poslanici Evropskog parlamenta.
Pal Sekereš, Pjetro Menea, Peter Štjastni, Đampjero Boniperti, Đani Rivera i Pal Šmit pripadju elitnoj grupi evropskih poslanika, koji su sportske terene zamenili poslaničkim klupama.
Poslanici koji pripadaju odabranoj grupi bivših olimpijaca dolaze iz Mađarske, Italije i Slovačke. Učestvovali su na najvećim sportskim događajima u atletici, mačevanju, hokeju i fudbalu, a kasnije krojili politiku u najvišem zakonodavnom telu Evropske unije.
Ovo su priče o njima.
Pal Sekereš, heroj dva sveta
Olimpijac od 1988. do 2008, poslanik EP od 2024. (Mađarska/Patriote za Evropu)
Sport: mačevanje
Mađar Pal Sekereš je autentični olimpijski heroj, jer je jedini sportista koji je ikada osvojio i olimpijsku i paraolimpijsku medalju. Prvi put je osvojio bronzu u ekipnoj disciplini floret na Letnjim olimpijskim igrama 1988. u Seulu.
Nakon što je zbog saobraćajne nesreće ostao vezan za invalidska kolica, učestvovao je na pet uzastopnih Paraolimpijskih igara, osvojivši tri zlatne i tri bronzane medalje i postao jedan od najuspešnijih paraolimpijskih sportista u istoriji mačevanja.
Nakon što je obavljao nekoliko državnih i administrativnih funkcija, ovog leta je prošao put od mačevanja do Evropskog parlamenta, kandidujući se za Orbanovu stranku Fides.
Pjetro Menea, strela juga
Olimpijac od 1972. do 1988. godine; poslanik EP od 1999. do 2004. (Italija/ELDR, EPP)
Sport: sprinter (100m, 200m, štafeta 4x100m)
Autentična legenda u Italiji, Pjetro Menea je upamćen kao jedan od najboljih trkača svih vremena. Bio je nosilac zastave Italije na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Seulu 1988.
Menea se kvalifikovao za četiri uzastopna olimpijska finala na 200 metara od 1972. do 1984. i osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980, koje su SAD bojkotovale.
Ono što je najvažnije, postavio je svetski rekord od 19,72 sekunde na 200 metara 1979. godine, koji je bio aktuelan skoro 17 godina pre nego što ga je Majkl Džonson oborio na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine.
Menea je izabran za poslanika EP 1999, pridruživši se grupi Evropske liberalne, demokratske i reformske partije (preteča liberalne grupe ALDE, sada Obnovimo Evropu). Kasnije je prešao u EPP i završio svoj mandat kao nezavisni poslanik. Bio je izvestilac za rezoluciju parlamenta o sportu izglasanu na plenarnom zasedanju u septembru 2000.
Peter Štjastni
Olimpijac 1980. (sa Čehoslovačkom) i 1992. (sa Slovačkom); poslanik EP od 2004. do 2014. (Slovačka/EPP)
Sport: hokej na ledu
Poznat kao 'Petar Veliki' Štjastni je legendarni sportista iz Slovačke, poznat i u Kanadi kao jedan od velikana hokeja na ledu. Rođen u komunističkoj Čehoslovačkoj 1956. godine, on i njegova braća, Anton i Marijan, postali su zvezde nakon uspeha na Svetskom prvenstvu 1976. i 1977. godine.
Sva trojica su bili napadači, sa Peterom na sredini, Marijanom na levom krilu i Antonom na desnom. Takmičili su se za Čehoslovačku na Zimskim olimpijskim igrama 1980. i završili peti.
Braća su pobegla u Kanadu 1980. i pridružila se Kvebek Nordiku u Nacionalnoj hokejaškoj ligi (NHL). Peter je tečno govorio francuski i engleski i dobio kanadsko državljanstvo.
Nakon što se Čehoslovačka raspala, Štjastni se takmičio za Slovačku na Zimskim olimpijskim igrama 1994. i bio je nosilac zastave. Antikomunista, kasnije je ušao u politiku, kandidujući se za stranku tadašnjeg premijera Mikulaša Dzurinde i postao poslanik u Evropskom parlamentu. Godine 2008. potpisao je deklaraciju kojom se osuđuje komunizam, što je dovelo do usvajanja Evropskog dana sećanja na žrtve staljinizma i nacizma.
Rivera i Boniperti, članovi fudbalske kuće slavnih u Italiji
Đampjero Boniperti: olimpijac 1952: poslanik EP od 1994. do 1999. (Italija/EPP)
Đani Rivera: olimpijac 1960; poslanik EP od 2005. do 2009.
Mnogi možda ne znaju da su dvojica poznatijih italijanskih fudbalera Đampjero Boniperti i Đani Rivera takođe bili evropski poslanici i učestvovali na Olimpijskim igrama.
Boniperti, legenda Juventusa i na terenu i kao izvršni direktor, odigrao je dve utakmice na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine. Osim što je bio jedan od najboljih strelaca Serije A, bio je uspešan sportski menadžer Juventusa i atletskog kluba u Torinu, gde je nadgledao sportiste kao što su skakačica u vis Sara Simeoni i Pjetro Menea.
Đani Rivera je započeo svoju profesionalnu karijeru u Alesandriji u italijanskoj drugoj ligi. Njegovi nastupi doneli su mu mesto u nacionalnom timu na Letnjim olimpijskim igrama u Rimu, gde je pomogao Italiji da završi na četvrtom mesto, postigavši tri gola u pet mečeva. Navijači su mu dali nadimak "Bambino d'oro" ("Zlatni dečak"), a vodio je Italiju do pobede na EP 1968. i osvojio prestižnu Zlatnu loptu godinu dana kasnije.
Godine 2005. Rivera je postao poslanik, ali nije ostavio značajan trag u Evropskom parlamentu. Slično tome, Boniperti, koji je služio u odboru za kulturu, nije postigao značajno priznanje kao evropski zvaničnik, prenosi Euronews.
Pal Šmit, "Orbanov mačevalac"
Olimpijac od 1968. do 1976. godine; poslanike EP od 2004. do 2014. (Mađarska/EPP)
Sport: mačevanje
Još jedan mađarski mačevalac na listi, Pal Šmit, osvojio je zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1968. i 1972. i takmičio se na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine.
Nakon povlačenja iz takmičenja sa 35 godina, ostao je aktivan u svetu sporta, postavši generalni sekretar Mađarskog olimpijskog komiteta 1983. godine, a kasnije i njegov predsednik nakon pada komunizma. Takođe je obavljao razne funkcije u Međunarodnom olimpijskom komitetu.
Uporedo sa sportskom karijerom, Šmit je radio u diplomatiji, obavljajući funkciju ambasadora Mađarske u Španiji od 1993. do 1997. i Švajcarskoj od 1999. do 2002. Bliski saveznik Viktora Orbana, Šmit je izabran za Evropski parlament na listi Fides 2004. godine. Nakon ponovnog izbora, postao je potpredsednik Evropskog parlamenta.
Godine 2010. Šmit je svoj fokus prebacio na mađarsku politiku, postavši predsednik mađarskog parlamenta. Ubrzo nakon toga, u avgustu, izabran je za predsednika Mađarske, što je bila uglavnom ceremonijalna uloga. Njegova politička karijera uzdrmana je 2012. godine kada je na videlo izašao skandal oko plagijata koji se odnosio na njegovu doktorsku tezu o modernim Olimpijskim igrama, što je dovelo do ostavke na mesto predsednika Mađarske.
Komentari (0)