Igre 
Šta je "zapalilo" iskru nereda posle nezapamćenog zločina u Velikoj Britaniji?
Komentari05/08/2024
-17:11
U Velikoj Britaniji izbili su neredi zbog ubistva nožem tri devojčice i ranjavanja 13 osoba, od čega 11 dece, u plesnoj školi, od strane 17-ogodišnjeg Aksela Rudakubana.
Grad Sautport na engleskom primorju sa svojih oko 90.000 stanovnika postao je poprište jednog od najtežih zločina prema deci u istoriji Velike Britanije, s obzirom da su u napadu nožem na maloletne polaznike plesne škole, koja nosi ime pevačice Tejlor Svift, ubijene tri devojčice, ranjeno još 11 dece, od čega je petoro u teškom stanju, uz dve teško ranjene odrasle osobe.
Policija Velike Britanije je saopštila identitet ubice, rekavši da se radi o 17-ogodišnjem Akselu Rudakubanu, koji je britanski državljanin, rođen u Kardifu od roditelja poreklom iz Ruande.
U odgovoru na nezapamćen zločin došlo je do sukoba širokih razmera građana međusobno i građana sa policijom.
Na društvenim mrežama je pokrenuta široka kampanja da se drakonski kazni počinilac, ali je spirala mržnje i netrpeljivosti u britanskom društvu pokazala svoje karakteristika kada je čitav događaj, usled nesnalaženja nove britanske vlade, (ne)očekivano dobio političku notu uz učešće svih zainteresovanih strana.
S jedne strane postoje optužbe da je do porasta kriminala na nivo koji nikada ranije nije viđen u Britaniji, kao i neverovatno visokog broja napada hladnim oružjem u svim delovima zemlje, došlo usled povećanog obima ilegalne imigracije, koja je prema tvdnjama političara s desnice dostigla istorijske nivoe.
Usred previranja šta je dovelo do nasilnih protesta prošle nedelje, postavljeno je pitanje donošenja novog zakona po kojem bi "islamofobija", pozitivnom diskriminacijom jedne grupe, bila posebno kažnjavana u odnose na sve druge zločine mržnje.
Povezane vesti
U ovom slučaju, svaka kritika islama kao religije, ili isticanje da postoji islamistički terorizam, te povećana stopa kriminala u sredinama i okruzima u kojima su muslimani većina, može dovesti do osude za "islamofobiju", smatraju desničari, te dodaju da bi na ovaj način bila postignuta diskriminacija još uvek najveće religijske grupe, hrišćana.
profimedia
Ričard Tajs iz Reform UK tvrdi da je u tom slučaju potreban reciprocitet, s obzirom na očitu diskriminaciju hrišćana u tom slučaju, piše "Telegraph".
On primećuje i to da novi premijer svakoga ko želi da debatuje na ove teme, na teme diskriminacije hrišćana kao većinske religijske grupe, naziva "krajnjim desničarem".
"Gnušamo se nereda, gnušamo se nasilja i gnušamo se napada na policajce. Ali u osnovi toga je zabrinutost zbog masovne migracije i dvoslojne policije, i zabrinutost da novi premijer svakog ko želi da vodi debatu o tome blati kao 'krajnjeg desničara'", rekao je on.
S druge strane, još 2019. godine iz redova Laburista je poslata poruka da podržavaju uvođenje zakona koji bi se odnosio na "islamofobiju", u znak solidarnosti sa brojnim muslimanskim udruženjima i zajednicama u zemlji.
Drugi, konzervativni poslanici, problem vide i u tome što se izgrednici ne posmatraju isto, tj. da moraju da budu jednaki pred zakonom, bez diskriminacije i pozitivne diskriminacije, smatra Kristofer Čop iz redova Konzervativaca.
Mask i "X" na udaru kritika
Povezane vesti
Posebno na udaru kritika se našao Ilon Mask, vlasnik platforme "X", i samoproklamovani "apsolutista slobode govora", koji se zalaže za slobodu govora bez ograničenja, prema čijoj teoriji je važno da društvo ima priliku da iskaže ono što misli, bez upliva držve, odnosno sistema koji kreira narativ ili pravac mišljenja.
Upravo nesnalaženje države, tj. sistema, koji, prema mišljenju analitičara, u slučaju napada u Sautportu nije pravovremeno objavio informacije o napadaču, niti detalje o napadu na način da pravilno informiše javnost, ali i da je umiri, dovelo je do spekulacija na društvenim mrežama, koje su rasplamsale gnev, koji je pretvoren u ulične sukobe.
profimedia
Za ovakav epilog događaja u Britaniji prethodnog vikenda, pojedini britanski mediji su direktno optužili Maska i njegovu platformu da su krivi za izazivanje nereda.
Povezane vesti
"Ako biste rekli Masku da je on bio na neki način odgovoran za ove nerede, 5.000 milja daleko od sedam kuća koje poseduje/je posedovao u Kaliforniji, on bi se rugao. Ali to je tako. Kada je Mask odlučio da izdvoji 44 milijarde dolara za kupovinu onoga što se tada zvalo Tviter, preuzeo je krajnju odgovornost za govor 350 miliona korisnika platforme. A Tviter – koji se sada zove X – je mesto gde se opaki virus proširio nakon užasnih uboda brojne dece u Sautportu u ponedeljak. Taj virus je doveo do nereda već sledećeg dana — i do sada. I Mask je to omogućio", navodi engleski "Prospect Magazine".
Portal, ipak, ne navodi razloge zbog kojih britanska vlada nije pravovremeno obavestila javnost o detaljima zločina ili identitetu počinioca.
Da li su za nerede krivi Tik-Tok i veštačka inteligencija?
Kritika slobode govora i izražavanja na društvenim mrežama u britanskim medijima je nastavljena i analizom objava na platformi "X", koje su prema britanskom listu "Guardian", sadržale fotografije kreirane uz pomoć veštačke inteligencije, a sadržale su i natpise sa pozivima da se zaštite deca.
Dodatni problem, predstavljala je i mogućnost "mobilizacije" krajnje desnice koja nije viđena od 2010. godine, kada je Engleska odbrambena liga (EDL) izašla na ulice i okupila hiljade i hiljade građana, prenosi britanski list stav vodećeg antiekstremističkog tink tenka.
Endrju Rogovski, direktor Insituta za čovečo-centričnu veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Suriju, je istakao da je zabrinjavajuće što svako može da kreira viralni sadržaj uz pomoć veštačke inteligencije.
"Napredak, sa alatkama za generisanje slika koje su sada široko dostupne na mreži znače da svako može da kreira bilo šta. Sposobnost da svako može da stvori moćne slike koristeći generativnu veštačku inteligenciju je razlog za ogromnu zabrinutost. Zatim se teret prebacuje na dobavljače takvih AI modela kako bi ojačali ugrađene zaštitne ograde unutar modela kako bi otežali stvaranje takvih slika", rekao je on.
profimedia
S druge strane, direktor istraživačkog odeljenja u grupi za kampanje "Nada, ne mržnja", Džo Mulhol, rekao je da materijal koji je deljen mrežama predstavlja saradnju raznih razbijenih grupa i individualaca. Njegov stav je posebno važan ukoliko znamo da je uvreženo mišljenje da ovakve grupe imaju lidere, a to, čini se, ipak nije slučaj.
"One (prim. aut. objave) se sastoje od hiljada pojedinaca koji nude mikro-donacije vremena, a ponekad i novca za saradnju u ostvarivanju zajedničkih političkih ciljeva, potpuno izvan tradicionalnih organizacionih struktura. Ovim pokretima nedostaju formalni lideri, već imaju ličnosti, često izvučene iz sve većeg izbora 'influensera' na ekstremno desnim društvenim medijima", rekao je Mulhol.
Na kraju, glasnogovornik inicijative "Tehnologija protiv terorizma" je kritikovao i Tik-Tok, na kojem je jedan nalog uspeo da prikupi 57.000 pregleda o napadu o kojem javnost nije bila obaveštena putem tradicionalnih medija, a radi se o tek napravljenom nalogu.
"Svi postovi su se odnosili na Sautport, a većina poziva na proteste u blizini mesta napada 30. jula. Uprkos tome što nisu imali prethodni sadržaj, postovi koji se odnose na Sautport prikupili su preko 57.000 kumulativnih pregleda samo na TikTok-u u roku od nekoliko sati“, rekao je portparol inicijative, piše "Guardian".
Da li "neregulisane dezinformacije na društvenim mrežama razbijaju Britaniju"?
U tekstu za britanski "Telegraph", novinarka Miriam Kejts piše da su nasilne scene nakon napada nožem u Sautportu skoro u potpunosti rezultat netačnih postova koji su proširili požar društvenim mrežama.
Požar, stvarni, koji je širen 2010. godine severom Afrike i Bliskim istokom tokom Arapskog proleća, Kejts vidi kao produkt široke rasprostranjenosti novih smartfon uređaja, koji su postali sveprisutni, te su društvene mreže podigli na pijedestal na kojem su sada.
S druge strane, požar, stvarni, u Britaniji, je prema njoj produkt fabrikacije činjenica o rasnom, religijskom poreklu i imigrantskom statusu napadača. Ove informacije, poput onih koje su dovele do smrti miliona na severu Afrike i Bliskom istoku 2010. godine, takođe su širene društvenim mrežama, koje su "neregulisane", jer nove tehnologije mogu da budu upotrebljene za dobro ili zlo. Ipak, mogućnost brzog širenja lažnih informacija predstavlja ozbiljan bezbednosni problem u demokratijama, smatra ona.
profimedia
Ipak, ona navodi da postoje i rizici po građanske slobode, jer ponekad ono što vlade i tehnološke kompanije klasifikuju kao "dezinformaciju", pokaže se kao tačno.
"Tokom kovida, mnogi veruju da je britanska država pokušala da potisne stavove koji su dovodili u pitanje efikasnost zaključavanja ili maski, a pokazalo se da je veliki deo ovog skepticizma dobro utemeljen. Čak i kada su informacije koje se dele jednostavno pogrešne, svaka sumnja u cenzuru samo povećava moć teorija zavere", smatra ona i dodaje:
"Tužna istina je da je Britanija sada društvo sa niskim poverenjem. Gubitak kohezivne većinske kulture bez demokratske saglasnosti i neuspeh da se dozvoli otvorena debata o ovim važnim pitanjima doveli su do toga da mnogi ljudi imaju sve veće nepoverenje prema onima na vlasti. Društveni mediji su sami po sebi ubrzali ove trendove, privlačeći korisnike u prilagođene i polarizovane onlajn kulture koje nagrizaju svaku empatiju prema onima sa različitim stanovištima", napisala je ona za "Telegraph".
O neredima u Velikoj Britaniji gledajte i u Kocki:
Komentari (0)