Igre 
Kontroverzni zakon stupio na snagu u Finskoj i stavio na test norme EU: Šta donose pravila o odvraćanju tražilaca azila
Komentari27/07/2024
-12:01
Kontroverzni zakon koji Finskoj dozvoljava da odvraća tražioce azila sa svoje duge granice na istoku, sa Rusijom, stupio je na snagu u ponedeljak, uprkos kritikama organizacija za zaštitu ljudskih prava da krši međunarodno migraciono pravo i predstavlja opasan presedan. Novi zakon, koji je predložila desničarska vlada, a usvojili ga većinom poslanici u parlamentu, nastoji da se pozabavi onim što je premijer Peteri Orpo nazvao ruskom "veponizacijom" migracije.
Finska kaže da se suočila sa povećanjem broja tražilaca azila sa Bliskog istoka i Afrike i krivi Moskvu za podsticanje priliva — što je Kremlj više puta negirao. U aprilu je Finska na neodređeno vreme zatvorila svoju granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara.
"Instrumentalizovana migracija je jedan od načina na koji Rusija može da izvrši pritisak i utiče na bezbednost i socijalnu stabilnost Finske i EU. Ovaj novi akt priprema Finsku za mogućnost da Rusija nastavi da vrši pritisak još dugo i na ozbiljnije i veće načine", saopštilo je finsko Ministarstvo unutrašnjih poslova za Politico.
Zakon o deportaciji bi, u slučaju vanrednog stanja u državi, omogućio privremeni izuzetak od ustava prema kojem bi graničari mogli da blokiraju ulazak tražiocima azila u zemlju i da im oduzmu pravo na žalbu.
Poljska, Litvanija i Letonija usvojile su slične zakone 2021. godine, nakon što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko "orkestrirao" graničnu krizu privlačeći migrante sa Bliskog istoka i terajući ih ka EU u znak odmazde na sankcije koje je uveo Brisel, piše Politco.
Grupe za ljudska prava, međutim, kritikovale su nacrt zakona o deportaciji, tvrdeći da je u suprotnosti sa finskim ustavom, međunarodnim obavezama Helsinkija i zakonima EU.
"Vladavina prava u Finskoj je poljuljana", rekla je za Politico Pia Lindfors, direktorka finskog savetodavnog centra za izbeglice.
Povezane vesti
"Zeleno svetlo za nasilje na granici"
Princip "non-refoulement" u međunarodnom pravu zabranjuje vraćanje tražilaca azila u zemlje u kojima se mogu suočiti sa progonom, mučenjem ili nehumanim ili ponižavajućim postupanjem. Pakt EU o migraciji, koji je dogovoren ove godine i koji treba da stupi na snagu 2026, uveo je kriznu odredbu kako bi se zemljama olakšalo vraćanje ljudi koje su vlade trećih zemalja ohrabrile da ilegalno migriraju u EU.
Glavna kritika zakona od strane grupa za ljudska prava je da omogućava odbijanje ("pushback") — u kojem se migranti fizički vraćaju preko granice. Odbijanje je nezakonito i prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i prema Povelji o osnovnim pravima Evropske unije.
"Ovaj zakon omogućava odbijanje, što je uvek protivzakonito. To ide mnogo dalje od regulisanja krize u novom migracionom paktu EU; i daje zeleno svetlo nasilju na granicama", rekao je za Politico Frank Johanson, direktor Amnesti International Finland i dodao da zakon "nikada nije trebalo da bude donesen".
profimedia
Migracioni organi obično procenjuju da li je nekome potrebna zaštita, kroz intervju koji može da traje nekoliko sati. Prema ovom zakonu, očekivalo bi se da tu ulogu obavljaju graničari, rekao je Johanson.
Istraživači su rekli da finska vlada nije uspela da dokaže da bi porast broja tražilaca azila predstavljao bezbednosnu pretnju Finskoj, navodi nacionalna televizija Yle. U peticiji se tvrdi da je broj ljudi koji su prošle godine tražili azil u Finskoj bio u granicama normalnog, je Yle.
Predlog zakona izazvao je mnogo kritika među nekoliko institucija, uključujući komesara Saveta Evrope za ljudska prava Majkla O'Flahertija, koji je prethodno naveo da nacrt zakona "pokreće niz značajnih zabrinutosti za ljudska prava" i pozvao Finsku da ga odbaci, prenosi agencija Anadolu.
Predsednik Finske aAleksandar Stub rekao je da zakon ima podršku drugih zemalja EU nakon prošlonedeljnog sastanka Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji.
Tanjug AP/Jussi Nukari/Lehtikuva via AP
Povezane vesti
"Mnogi su došli da kažu da instrument izgleda dobro, posebno lideri baltičkih zemalja. A može se desiti da izađu i kopiraju ga", rekao je Stubb.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obratila se u prošlonedeljnom glavnom govoru u Evropskom parlamentu o pitanju istočne granice pre nego što je Evropski parlament glasao za njenu podršku za drugi mandat.
"Rusija mami migrante iz Jemena na sever i namerno ih gura prema finskoj granici", rekla je fon der Lajen, predlažući da se broj evropskih graničnih i obalskih straža utrostruči na 30.000.
Povezane vesti
Komisija je saopštila da će analizirati finski zakon da vidi da li je u skladu sa pravom EU.
"Države članice imaju obavezu da štite svoje spoljne granice. Oni su u najboljoj poziciji da definišu kako to rade u praksi, uz potpuno poštovanje osnovnih prava", rekao je portparol Kristijan Vigand.
Preporuka za vas
Komentari (0)