Podela u ECR: Poljaci glasaju protiv Fon der Lajen, a kom će se carstvu prikloniti Meloni?
Komentari17/07/2024
-21:36
Grupacija Evropski konzervativci i reformisti (ECR) je podeljena po pitanju glasanju za ili protiv reizbora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, piše briselski "Politico" dan pre samog glasanja u Evropskom parlamentu.
Naime, najveći konstituenti ECR, italijanska partija "Braća Italije", koju predvodi italijanska premijerka Đorđa Meloni, i poljska partija "Pravo i Pravda" (PiS), ali i druge partije unutar grupacije nisu postigle konsenzus oko samog glasanja, a kako tvrde izvori portala "Politico", razlog je italijanska neodlučnost, jer je poljska stranka već odlučila da će glasati protiv, kao što su i drugi članovi u većini odlučili.
Juče se u Evropskom parlamentu vodila žustra debata, koju je Fon der Lajen opisala kao "intenzivnu", upravo između nominovane i poslanika iz grupacije ECR, na čija je pitanja odgovarala čak 50 minuta. Pitanja su se ticala evropske bezbednosti, odnosno mogućeg rata u Evropi i hibridnih ratnih pretnji iz Rusije, kao i ruske invazije na Ukrajinu, ali i promene Zelenog dogovora, kao i ograničavanja migracija.
"Nije velika tajna... da će doći do podele u ECR grupi", rekao je Roberts Zile, viši letonski poslanik u Evropskom parlamentu, koji je rekao da tek treba da se odluči na koji način će glasati.
Konfliktnih tema između fon der Lajen i "Braće Italije" ima više, a ono što se sa sigurnošću znaje da je na sastanku iza zatvorenih vrata, poslanik u Evropskom parlamentu "Braće Italije" Karlo Fidanca izvršio pritisak na fon der Lajen za "radikalnu promenu tempa" u vezi sa Zelenim dogovorom i više jasnoće u njenoj poljoprivrednoj politici.
Ono što bi moglo da, ipak, otopli odnose, su njeni sporazumi o obuzdavanju migracija sa Tunisom i Egiptom, što je od strane Italijana pozdravljeno, a tiče se direktno njih, navedeno je u saopštenju, u kojem ipak ne stoji kako će glasati 24 italijanska poslanika u Evroparlamentu.
"Krhka većina" nije pogodna za donošenje krupnih odluka
Zategnuti odnosi na relaciji "premijerka Meloni-Ursula fon der Lajen" nisu novost, a povod je pronađen i u činjenici da predsednica "Braće Italije" nije učestvovala u izboru samih kandidata, pritom i kandidatkinje za funkciju predsednice Evropske komisije, koja se bori za reizbor.
Podsećamo, prilikom nominacija kandidata za najviše funkcije unije, italijanska premijerka je optužila grupu šest centrističkih lidera unije da su po drugi put postigli dogovor bez nje, a što je ona nazvala "greškom" i upozorila nominovane da im je "sudbina takva da imaju poteškoće u Evropskom zakonodavnom telu", preneo je "Financial Times".
Bio je ovo "hitac upozorenja" Meloni, te diplomatski način da saopšti da je vrlo moguće da njena frakcija ne glasa za izbor predloženih kandidata, a ta teza potporu ima u samim rečima Meloni koja je upozorila Fon der Lajen da ima samo "krhu većinu", u slučaju da ne izađe u susret zahtevima njene strane.
Koketiranje sa podrškom u parlamentu dolazi iz činjenice da Evroparlament broji 720 poslanika, a za natpolovičnu, tj. 50 odsto + 1 glas, potrebna je najmanje 361 "ruka u vazduhu", što Fon der Lajen sa podrškom dosadašnjih partnera u vlasti EU svakako ima, ali sa nadolazećom krizom i bezbednosnim izazovima nastoji da obezbedi što širi front podrške.
Kako piše "Financial Times", dosad se uvek prilikom tajnog glasanja dešavalo da 10-ak odsto poslanika ne glasa kako je dogovoreno, te samim tim potencijalna većina od 410 poslanika lako može da sklizne i na većina na "ivici statističke greške", što bi po Fon der Lajen bilo porazno.
S druge strane, Meloni svoju šansu vidi i u činjenici da nije poželjno da se jedna od vodećih zemalja unije, Italija, neulaskom u koaliciju, tj. nedavanjem podrške za izbor kandidatima za najviše funkcije, praktično isključuje iz procesa odlučivanja unutar tela unije, što ne ide naruku ni Fon der Lajen, ali ni Meloni.
U kom bi smeru mogli da idu ostali lideri unije viđeno je upravo kada je na neformalnom sastanku pred samit EU, takođe bez učešća Meloni, praktično iza zatvorenih vrata, od strane tri centrističke grupe, uključujući lidere poput predsednika Francuske Makrona i nemačkog kancelara Šolca, odlučeno da kandidati, čija su imena praktično potvrđena na samit EU, budu nominovani, i to je onaj prvi put kada je Meloni "isključena" iz procesa donošenja odluke, o čemu je govorila, piše "Financial Times".
S druge strane, poteškoće na koje je Meloni naletela prete da pocepaju njenu sopstvenu grupaciju u Evroparlamentu.
Zašto je ECR u opasnosti i šta Poljaci zameraju Đorđi Meloni?
Stvaranje grupacije "Patriote za Evropu", čiji je rodonačelnik mađarski premijer i predsednik Fidesa, Viktor Orban, a kojem su se priključili najznačajniji lideri evropske desnice, poput Žordana Bardele, Babiša, Vildersa, Hinkla, Venture i drugih, stvorilo je dodatne probleme za Meloni.
Poljska partija PiS takođe je bacila oko na novoformiranu grupaciju, koja je sada treća po snazi u Evroparlamentu i ostaje u "opoziciji" novoj evropskoj vladajućoj garnituri.
S druge strane, na Pravo i pravdu ozbiljno računaju i kolege iz Patriota za Evropu. Sam odnos Meloni i kolega iz Poljske nije nimalo jednostavan, s obzirom na to da je, kako je pisao "Financial Times" došlo do pobune unutar ECR zbog nezadovoljstva Poljaka činjenicom da nisu dobili vođstvo i druge bitne funkcije u grupaciji.
Ovo je prvi kamen spoticanja Meloni sa najkrupnijim saradnikom u ECR, ali posredi, kada je u pitanju glasanje "za" ili "protiv" Fon der Lajen stoji i činjenica da "Braća Italije" jesu vlast u sopstvenoj zemlji, a PiS ipak nije.
S druge strane, ostali konstituenti ECR bi takođe mogli da glasaju različito, i to, kako za "Politico" kaže Čeh Jan Zahradil, glasanje bi upravo moglo da ide po liniji da li je neka stranka vlast u svojoj zemlji ili ne.
"Oni koji su u vladama kao što su Braća Italije, moja partija ODS kod kuće, flamanski N-VA, verujem da će biti u iskušenju da glasaju za, iako se to još uvek ne podrazumeva", rekao je Jan Zahradil, poslanik iz redova češke stranke ODS, prenosi "Politico".
Zahradil je dodao da će delovi ECR-a morati da dobiju ustupke od Fon der Lajen, na primer da dobiju jake portfelje za sledeće italijanske i češke komesare.
Zašto je značajan deo ECR protiv Fon der Lajen i šta joj zameraju?
Onaj deo ECR koji zasigurno neće glasati za Fon der Lajen predvode Poljaci, a poslanik Dominik Tarčinjski je delimično dao odgovor zašto to neće učiniti.
"Za mene je to bio briselski razgovor, dosadan“, rekao je poslanik Prava i pravde Dominik Tarčinjski posle sastanka u utorak, dodajući da je Fon der Lajen koristila "jezik briselskih elita gde nema ništa konkretno", rekao je poljski poslanik i nastavio:
"Nadao sam se da ću čuti neke nove ideje za migraciju, novi pristup Green Deal-u, nema ništa novo. Ne postoji sjajna ideja kako da rešite problem. Čak i ako Italijani odluče da glasaju za … a neće svi. Verujte mi, nije 100 posto sigurno da će ona biti izabrana", preneo je "Politico".
Osim Poljaka, i drugi poslanici ECR će glasati protiv Fon der Lajen, a njih je javno predstavio i portparol ECR-a, koji je rekao da su njegove kolege iz rumunske i francuske delegacije takođe već odlučile da glasaju protiv.
"Naš glas će sigurno biti, 100 odsto protiv Fon der Lajen", rekao je poslanik rumunske stranke AUR Georgi Piperea.
On je dodao da je Fon der Lajen uradila "mnogo loših stvari Evropi, a posebno Rumuniji".
"Fon der Lajen je uradila mnogo loših stvari Evropi, a posebno Rumuniji", naveo je on, tvrdeći da je ona dala prioritet migrantima u odnosu na Evropljane i da je Evropu učinila siromašnijom, a na sednici se pojavila kao "savršeni birokrata" i nije rekla "ništa" tokom sastanka sa ECR-om, dodao je on, prenosi "Politico".
U fokus debate članova ECR i Fon der Lajen došle su i njene tekstualne poruke sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer o kupovini vakcina protiv Covid-19, usred tekuće istrage o potencijalnim krivičnim delima u tom poslu, a njoj je sem toga posebno zamereno da mora da zaustavi "ambiciju stvaranja neke vrste evropske superdržave".
"Ona mora da zaustavi evropsku ambiciju da stvori neku vrstu superdržave", rekao je jedini holandski član grupe Bert-Jan Ruisen. "Ona takođe mora da ispravi Zeleni dogovor, koji je previše ambiciozan", rekao je on, prenosi "Politico".
Meloni je na raskrsnici: Briselska relevantnost ili domaća podrška?
Svi problemi koji prate grupaciju ECR na unutrašnjem planu, ali i nekonzistentnost po pitanju glasanja za nominovane za najviše funkcije u uniji prate i dvojenja italijanske premijerke po jednom pitanju koje se sastoji iz dva potpuno različita pola: "Biti relevantan u Briselu, ili zadržati domaću podršku?".
Glasanje u četvrtak stavlja Meloni "na raskrsnicu, gde mora da napravi izbor koji će biti odlučujući za njenu političku budućnost", rekao je Marko Valbruci, politikolog sa Univerziteta u Napulju Federiko II za "Politico".
"Ona mora ili da prihvati priliku da bude deo većine koja izražava podršku lideru Komisije, ili da ostane van, što mislim da će joj biti teško", dodao je on.
Jasno je stavljeno do znanja da Brisel nema "plan B" kad je u pitanju imenovanje Fon der Lajen, tj. ona je jedini kandidat i u četvrtak parlament mora da dođe od 361 glasa, uprkos protivljenju mnogih poslanika. U suprotnom, upozorava briselski portal, "politika EU će ponovo biti bačena u haos i konfuziju - u izuzetno osetljivom trenutku".
List primećuje i da je u Rimu mnogo toga na kocki, jer ako Meloni podrži kandidaturu Fon der Lajen, ona će zacementirati svoje mesto glavnog umerenog glasa u evropskim poslovima, ali... ako naredi svojim poslanicima da se uzdrže, rizikuje da stranku, ali i Italiju, baci na marginu evropske politike.
Ova dilema je posebno bolna za Meloni jer na ovaj način ona mora da bira između svoje pozicije nacionalnog lidera na svetskoj sceni i političkih uverenja, koja je zastupala godinama na domaćoj političkoj sceni, što ju je i dovelo na vlast.
Upravo ta vlast, koju ne čine samo njena "Braća Italije", bi, upozorava briselski portal, pogrešnom odlukom i korakom Meloni, koja je i dalje popularna u svojoj zemlji, mogla da dovede do jedne vrste sloma.
Portal navodi kao činjenicu to da je italijanska politika notorno prevrtljiva i nestašna, jer na primer njen koalicioni partner Mateo Salvini, lider krajnje desničarske stranke Liga, duboko se protivi izboru Fon der Lajen, što je uzeo kao stub svoje spoljne politike, a prošle nedelje, piše portal, bio je primoran da demantuje medijske izveštaje da je rekao da ako Meloni "glasa za Fon der Lajen, ona je gotova".
Komentari (0)