Put Ukrajine ka Alijansi je "nepovratan", ali...: Šta je plan NATO-a za Kijev posle samita u Vašingtonu?

Kao i 1950. godine, NATO traga za efikasnom strateškom doktrinom za novo izazovno okruženje. Prvi korak bi mogao da bude postepena integracija Ukrajine, ali tek kada se konflikt sa Rusijom završi, prenosi Euronews. 

Na skupu u Vašingtonu na kome je obeležena 75. godišnjica NATO-a, šefovi država i vlada su preduzeli prve korake u oblikovanju arhitekture evropske bezbednosti.  

"Budućnost Ukrajine je u NATO. Nastavićemo da je podržavamo na nepovratnom putu ka punoj evroatlanskoj integraciji, što uključuje i članstvo u NATO", objavljeno je u zajedničkom saopštenju.   

Da li je takva formulacija zapravo nekakav predlog koji je istaknut posle dugog razmišljanja ili je to zaista pokušaj da članstvo Ukrajine u savezu postane stvarni politički i strateški cilj? 

U tački 16 deklaracije sa NATO samita u Vašingtonu piše: "Ponovo potvrđujemo da ćemo biti u poziciji da uputimo poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi onda kada se svi saveznici saglase i kada se ispune uslovi".  

To znači da, uprkos čvrstoj podršci koju su izrazile neke članice iz nordijskog bloka, sa Baltika, iz Poljske, Rumunije i Ujedinjenog Kraljevstva, ne postoji konsenzus među svim državama članicama da Ukrajina na kraju postane deo bloka. 

Tanjug AP/Noah Berger

Poslednje, ali ne i najmanje važno, "uslovi" zavise od toga da li će Ukrajina postići relativnu vojnu i bezbednosnu stabilnost. To znači da sukob sa Rusijom mora da prestane, ali trenutno čak i jednostrani prekid vatre deluje kao udaljena perspektiva.  

"Pat pozicija u Ukrajini će nastaviti da predstavlja glavobolju za savez. Prijem Ukrajine u NATO će zavisiti od daljih ključnih reformi u zemlji, od završetka rata, i o od svesti među saveznicima da je Alijansa spremna za taj korak. To su tri glavna uslova koja još nisu ispunjena", naveo je Žan Vouters, predavač na Katoličkom univerzitetu u Levenu.  

"Alijansa ponovo otkrila svoju svrhu"

Izgleda da je ključni ishod 75. godišnjie NATO-a to da je Alijansa ponovo otkrila svoju svrhu. U tački 6 deklaracije sa samita piše da je više od dve trećine saveznika ispunilo svoju obavezu da troši najmanje dva odsto BDP-a godišnje za odbranu. Pohvaljeni su oni saveznici koji su tu brojku premašili.  

Trenutne okolnosti i rastuća globalna nestabilnsot postavljaju bezbednosna pitanja u prvi plan kada je reč o budžetskim prioritetima.  

Žan Vouters kaže: "Rusija se posmatra kao agresivnija i opasnija nego ikada, što zahteva akcije na kopnu, u vazduhu, na moru i u svemiru. Saveznici takođe diskutuju o izazovima koje predstavlja Kina".  

Od 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima i zauzimanja teritorije u Donbasu od strane lokalnih proruskih separatističkih milicija koje je podržala ruska obaveštajna služba GRU, Ukrajina se konstantno integriše u NATO strukture.  

Tanjug AP/Virginia Mayo

"Potvrđujemo našu odlučnost da pomognemo Ukrajini da se izbori sa ruskom agresijom danas, i da odvrati takav scenario u budućnosti", piše u dokumentu i dodaje se:  

"U tom cilju nameravamo da obezbedimo minimalno osnovno finansiranje od 40 milijardi evra u sledećoj godini i da obezbedimo održiv nivo bezbednosne pomoći Ukrajini kako bi ona prevladala, uzimajući u obzor potrebe Ukrajine, odgovarajuće procedure u nacionalnim budžetima i bilateralne bezbednosne sporazume koje su saveznici zaključili sa Ukrajinom".  

"Dugoročna bezbednosna podrška"

"Nepovratan put" se odnosi na duboku i sveobuhvatnu integraciju odbrane Ukrajine i bezbednsoti sa njenim zapadnim saveznicima, uz isticanje da je samo obezbeđivanje vojne pomoći nedovoljno.  

Iz perspektive dugoročne bezbednosne podrške, Ukrajini bi mogao da bude potreban strukturalni pristup. Da li su članice NATO-a, uključujući Evropljane i Amerikance, sposobne da stvore potrebnu infrastrukturu u te svrhe? 

"Problem je to što se suočavamo sa snažnom vojnom inflacijom. Artiljerijske granate od 155mm, na primer, koje se u Ukrajini mnogo koriste i koje su im potrebne, poskupele su skoro četiri puta" naveo je Bob Din, analitičar za Rusiju i Istočnu Evropu u Karnegi institutu u Holandiji.  

"Evropljani prvo moraju da ih kupe za Ukrajinu, a zatim i da ih kupe za sebe od istih dobavljača koji već imaju liste čekanja i koji imaju poteškoće da povećaju proizvodnju", dodao je.  

Tanjug/AP/Susan Walsh

Prema Dinovom mišljenju, rešenje bi moglo da uključi povećanu proizvodnju unutar Ukrajine.  

"Nekoliko zapadnih kompanija već otvaraju fabrike u Ukrajini ili istražuju mogućnosti da to učine. Troškovi proizvodnje su značajno manji u Ukrajini, ako se porede sa Zapadnom Evropom, gde takođe postoji i nedostatak kvalifikovane radne snage".  

Ističe i da je veoma teško otvoriti fabriku municije u zemlji kao što je Holandija, koja je veoma gusto naseljena i mnogi ne žele fabriku municije u svom dvorištu. To je mnogo lakše u Ukrajini, dodao je.  

"Međutim, onda se suočavate sa izazovom da Rusija želi da napadne tu fabriku. Zato je ključno da se ojačaju ukrajinske sposobnosti protivvazdušne odbrane da bi se zaštitila ta postrojenja tokom izgradnje. Verujem da rešenje leži u implementaciji kombinacije ovih mera kako bi se održao američki angažman, naročito pod administracijom Donalda Trampa", zaključio je Din. 

Uspostavljanje fabrike oružja u Ukrajini bi učinilo put te zemlje ka NATO nepovratnim. Hitna vojna situacija u Ukrajini i momentalna potreba za podrškom njenoj vojsci zahtevaju kratkoročne odluke, a sve to vrši pritisak na evropsku industriju naoružanja da brzo deluje u ovim uslovima.  

Tanjug/AP

"Moramo brzo da kupimo svo raspoloživo oružje na tržištu. To zahteva i nabavku neevropskog oružja, što sa druge strane negativno utiče na kapacitet evropske odbrambene industrije da razvija sopstvenu proizvodnju", napominje Federiko Santolino, viši naučni saradnik na Francuskom institutu za mešunarodne i strateške poslove u Parizu.  

"Finansiranje industrije EU je budžetski prioritet. Zbog toga evropske zemlje u okviru Severoatlanske alijanse daju prioritet izbegavanju da se NATO okrene ka Aziji i ostaju fokusirane na Evropu, posebno na rusku pretnju".  

Ako je to prioritet, Ukrajina mora da postavi jasan cilj, kao što je postizanje nepovratne integracije sa Zapadom, posebno u strateške svrhe.