Francuzi zabrinuti za svoj životni standard: Bliže se izbori, raste pesimizam, ali desnica bi mogla prijatno da iznenadi
Komentari27/06/2024
-19:20
Francuski potrošači vrlo su oprezni i pesimistični uoči izbora, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju o poverenju potrošača za jun, koji je objavio INSEE.
Poverenje je ovog meseca bilo na 89,5, što je manje od 90,1 u maju, ali i u skladu sa očekivanjima analitičara.
Ovaj rezultat je znatno ispod dugoročnog proseka od 100, pri čemu su potrošači posebno zabrinuti za budućnost životnog standarda, koji je dodatno pao u junu, na -50 sa -46 u maju.
Štaviše, broj domaćinstava koja su spremna da izvrše velike kupovine u junu takođe je pao na -33 sa -32 u maju.
Inflaciona očekivanja su takođe porasla na -47 u junu (minus cifra ukazuje na pogoršanje poverenja, pa što je niža, to je poverenje lošije), u odnosu na -53 u prethodnom mesecu.
Potrošači takođe očekuju da će u doglednoj budućnosti moći da uštede manje, pri čemu će indikator za kapacitet buduće štednje u junu pati na 7, sa 11 u prethodnom mesecu.
Samo nezaposlenost nije problem
Međutim, zabrinutost zbog nezaposlenosti smanjena je na 25 ovog meseca sa 27 u maju, dok su izgledi za buduću finansijsku situaciju bili stabilniji sa -13 u odnosu na -14 u prethodnom mesecu.
Iako je francuska ekonomija bila relativno dobro u poslednjih nekoliko meseci, što se tiče inflacije i rasta radnih mesta, kao i u poređenju sa drugim velikim evropskim ekonomijama, francuski potrošači su i dalje pesimistični.
Parlamentarni izbori održavaju se u dva kruga 30. juna i 7. jula.
Odluka predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne izbore iznenadila je sve, sa neizvesnošću šta bi moglo da izazove snažnu reakciju na francuskom finansijskom tržištu.
Ranije ovog meseca, tržišni analitičar Pjero Kingari napisao je za Euronews Business:
"Politička kriza u Francuskoj, izazvana neočekivanim rezultatima evropskih izbora, snažno je uticala na evropska tržišta i izazvala povećanje raspona prinosa između državnih obveznica unutar evrozone".
Nedavne ankete pokazuju da stranka Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i dalje napreduje, dok levičarska koalicija Novog narodnog fronta ima snažnu podršku među mladima od 18 do 24 godine.
Desnica se pita
Ovaj scenario sugeriše pomak ka ekstremnim strankama u poređenju sa centrističkim i tržišno naklonjenim strankama, sa koalicijom Zajedno predsednika Emanuela Makrona na trećem mestu.
Desničarska partija RN zalaže se za strože zakone o imigraciji, smanjenje poreza i ponovno pregovaranje o svojoj poziciji unutar EU i NATO-a.
Alijansa Novi narodni front, koju čine Zeleni, socijalisti i komunisti, nastoji da finansira javnu potrošnju kroz povećanje poreza iz poslovanja. Takođe želi smanjenje starosne granice za penzionisanje.
Komentarišući ranije, analitičarka kapitala Goldman Saksa Lilija Pejtavin rekla je da bi reakcije tržišta mogle biti ozbiljne, ako bi se sproveo program krajnje desničarske stranke iz 2022. Međutim, ona je takođe sugerisala da bi mere mogle biti povoljnije za poslovanje nego što se očekivalo, jer bi krajnja desnica imala za cilj da obezbedi predsedničke izbore 2027.
Ako to bude slučaj, tržište bi moglo da bude pozitivno iznenađeno.
Posle objavljivanja rezultata evropskih izbora održanih početkom juna, analitičari bankarske grupe Intesa - Sanpaolo Paskvale Lodato i Luka Kiođini prokomentarisali su:
"Na nivou EU, uprkos tome što odlazeća većina zadržava kontrolu, fokus sledećeg zakonodavnog tela će se pomeriti sa zelenog i digitalnog, na više industrijskih i političkih tema. Možemo da predvidimo pomak od liberalnog pristupa ka više intervencionističkom uključivanju javnosti u ekonomiju".
Komentari (0)