Igre 
Nedelju dana od evopskih izbora i francuska "drama": Da li je Makron impulsivno reagovao raspisivanjem izbora?
Komentari16/06/2024
-12:00
Mnogi su pomislili da francuski predsednik Emanuel Makron nikada nije napravio lošiju procenu nego kada je posle razočaravajućih rezultata izbora za Evropski parlament raspisao vanredne nacionalne izbore. Međutim, za svega nekoliko dana na francuskoj političkoj sceni među sobom su uspeli da zarate svi njegovi protivnici.
Francuska predizborna drama počela je dan nakon izbora za Evropski parlament na kome su Emanuel Makron i njegova stranka doživeli prilično veliki poraz. Francusku, ali i Evropu, je potom šokirao Emanuel Makron koji je raspustio parlament i raspisao izbore za 30. jun, tada bi trebalo da bude održan prvi krug, drugi krug izbora planiran je za 7. jul.
Ovo je bilo iznenađenje i zbog toga što su sve predizborne ankete pokazivale da bi, ukoliko se levica ujedini i ukoliko se ujedine stranke na desnici, da bi to moglo da znači i kraj političke karijere za Emanuela Makrona.
Tanjug/AP/Domenico Stinellis
Dakle, njegova jedina nada da preživi politički bilo je da se njegovi politički oponenti ne ujedine.
Ujedinjenje Levice pokušao je iznenada i neočekivano da spreči Rafael Gluksman, koji je inače bio kandidat socijalista na ovim izborima za Evropski parlament.
On se pojavio u jednom TV studiju i tamo je dao pet preduslova za ujedinjenje Levice i čak je dao i predlog za kandidata za budućeg premijera.
Ipak, njegovi partijski drugovi i ostatak Levice kao da ga nisu čuli, ili su se bar pravili da ga nisu čuli, jer su potpisali sporazum o predizbornom savezu. Oni sada imaju zajednički kandidate, a u toku je pravljenje i zajedničkog koalicionog programa za ove izbore.
Povezane vesti
Emanuel Makron ima mnogo veće probleme i kada je u pitanju desni centar. To su njegovi najveći politički protivnici. Erik Sioti, lider Republikanaca, pre nekoliko dana, čini se, šokirao je svoje partijske saradnike kada je javno, takođe u TV emisiji, predložio da njegova stranka uđe u predizborni savez sa Nacionalnim okupljanjem Marin Le Pen.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard
Stranka Republikanci je poznata po tome što je svojevremeno vodio i Žak Širak. On je u svom opraštajnom govoru partijskim drugovima u Amanet praktično stavio da nikada ne smeju da ulaze u savez i u kompromise sa ekstremističkim snagama.
Pojedini funkcioneri Republikanaca, nakon što je Sioti predložio savez sa Le Penovom, tražili su da on bude smenjen ili da podnese ostavku, a onda je došlo do urnebesnog razvoja događaja, jer se Erik Sioti zaključao u sedište stranke u nameri da spreči sopstveno isključenje.
profimedia
Pojedini funkcioneri stranke pojavili su se vrlo brzo ispred zgrade, rekavši da će ući u nju po svaku cenu i ako treba i na silu. Ipak izgleda da nije bilo potrebe da uđu na silu, a u međuvremenu se Sioti pojavljivao na prozoru zgrade stranke i razgovarao sa novinarima tvrdeći da radi u korist Francuske i da može da pristupi skoro svim prostorijama u toj zgradi.
Kratko je trajala njegova nada da će to zaključavanje sprečiti i njegovo isključenje iz partije, jer se ispred zgrade pojavila i generalna sekretarka koja je očigledno imala rezervni ključ i uz malo muke, a i uz pomoć kolega, uspela je da uđe u zgradu. Ono što je potom usledilo je da je ta stranka isključila Siotija iz partije, međutim nije sasvim sigurno da se to zaista i dogodilo u formalnom smislu.
Erik Sioti naime tvrdi da je on i dalje predsednik ove stranke i kaže da to isključenje nije bilo u skladu sa statutom i pravilnikom republikanaca. Tako da se sada praktično i ne zna ko vodi ovu stranku.
Cela ova situacija danima je zabavljala Francuze, koji su na društvenim mrežama Erika Siotija upoređivali sa likom koga u filmu "Lice sa ožiljkom" igra Al Paćino.
Povezane vesti
Inače, prilično je dramatično i na krajnjoj desnici i oni pokušavaju da se ujedine.
Marion Marešal iz stranke Rekonkvista počela je razgovore o ujedinjenju sa strankom Marin Le Pen. Inače, ona je i rođaka Marin Le Pen, ali je osnivač stranke Rekonkvista Erik Zemur, koji se protivi bilo kakvoj saradnji sa Le Penovom, rekao da će Marešalova biti isključena iz stranke.
Više o situaciji u Francuskoj, u Nemačkoj, o odjecima izbora za Evropski parlament, za Euronews Srbija je govorio Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Povezane vesti
Radičević: Da li je Makron mastermajnd ili samo impulsivan znaćemo tek 7. jula
Na pitanje da li Makron na kraju ovoga što je uradio, tj. iz tog "izbornog kockanja", može da izađe kao pobednik, kao "izborni mastermajnd", Radičević odgovara da je to pitanje koje je ključno, a da je to bez obzira na okolnosti i dalje kockanje.
"To je pitanje za milion dolara. Ono što je sasvim sigurno je da ovo što se događa ovih dana u Francuskoj, nisu uspeli najbolji scenaristi Netflixa u nekom političkom trileru da izrežiraju, jer prosto deluje neverovatno", rekao je Radičević i nastavio:
"Suštinski, to što je Makron uradio, to je i dalje poprilična kocka. Ono što je možda trebalo njega da zabrine, a to je da se Levica ujedinila i da, budući da je ona ostvarila poprilično dobar rezultat na ovim evropskim izborima, skoro sam procenat i poen manje nego sama Makronova stranka, tu je potencijal velik i ukoliko se nastave ove žučne svađe, što unutar republikanaca, što unutar krajnjih desničara, i ukoliko zato ne dođe do neke velike desničarske koalicije, tu su onda šanse i za ovu levu opciju možda malo veće. Sve u svemu, očigledno je da do 7. jula, kada je drugi krug izbora, nećemo sa sigurnošću znati da li je Makron mastermajnd ili zapravo isuviše impulsivan francuski predsednik", smatra Radičević.
U Nemačkoj, odmah posle izbora, čuli su se pozivi da i Šolc uradi isto što je uradio Makron, ali u Nemačkoj su po planu redovni izbori iduće godine. Šolcova partija je završila daleko ispod AfD-a na evropskim izborima, na pitanje imaju li nemački kancelar i njegova partija plan šta raditi dalje, Radičević odgovara da "semafor koalicija" na izborima nije prošla gore nego što bi prošla 2016. godine, a da je plan da naprave neki rezultat do redovnih izbora, kako bi ostali na vlasti.
"Deluje ovako sa strane da je u Nemačkoj malo mirnija situacija nego u Francuskoj. U Nemačkoj postoji svojevrsna politička kultura, a možemo reći i opcija stabilnosti. I tako da, uprkos što su i znalci opozicionih stranaka demokratskog bloka pozivali na, ako ne ništa, a onda da kancelar postavi pitanje svog poverenja u Bundestagu, to se neće dogoditi, i on je onako lakonski to odbacio, ali i njegovi koalicioni partneri Zeleni i Liberali su ga podržali svesrdno, uprkos tome što su oni često u javnim svađama oko mnogih zakonskih predloga", ističe Radičević i nastavlja:
"Ono što je očigledno je da je, zapravo, vladajuća koalicija u Nemačkoj sada na ovim izborima zapravo prošla ništa bolje nego što bi prošla pre, na primer 2016. godine, kad je njen rejting bio mnogo gori. Tako da u tom smislu su oni za sad dobro prošli i taktika im je da pokušaju da naprave neki rezultat koji će moći da na neki način prodaju svojim biračima do jeseni 2025. godine, kada su redovni izbori", navodi u svojoj analizi Radičević.
On se osvrnuo i na izbore u septembru, koji će, po njemu, zadati udarac vladajućoj koaliciji, jer se održavaju u tri nemačke pokrajine gde su najjače AfD i CDU.
"Koaliciji sledi udar u septembru ove godine kada se u tri nemačke pokrajine održavaju pokrajinski izbori i kada će sasvim sigurno proći očajno budući da su u tim pokrajinima dve najjače snage AFD i CDU", kaže Radičević.
"Nikoga i ne treba da čudi"
Radičević je pisao više tekstova poslednjih dana na temu da je potpuno nejasno zašto su se brojni evropski mediji šokirali rastom desnice u nekim zemljama i Evropskom parlamentu. On potvrđuje da u njima piše o normalizaciji desnice i da to više nikoga i ne treba da čudi.
"Da, ta normalizacija se dosta osećala čak i u mandatu odlazećeg evropskog parlamenta kada je Evropska narodna partija (EPP) koju sada predstavlja kao kandidatkinja Ursula fon der Lajen, zapravo prihvatila mnoge delove retorike krajnje desnice i čak i zakonske predloge, pre svega one koje se tiču migracija", ističe Radičević i nastavlja:
"Znači to zaoštravanje migrantske politike je toliko evidentno i može se reći da oni koji su nekada zagovarali i branili Angelu Merkel su zapravo došli na pozicije koje na početku migrantske krize 2015. godine imao Viktor Orban", smatra Radičević.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Radičević smatra i da su mnoga obećanja EPP-a stavljena "ad acta" kao ustupak krajnjoj desnici.
"S druge strane i mnoga obećanja koja su narodnjaci imali, pre svega koja se tiču zelene agende su praktično nekoliko meseci pred izbore stavljeni 'ad acta'. To se čini kao očigledan ustupak tome da je upravo krajnja desnica najveći kritičar tih propisa i mi sad vidimo čak da Evropska narodna partija, jedan od prvih predloga kada je još nije ni stvorena neka vladajuća koalicija, odnosno koalicija koja će izabrati novu Evropsku komisiju, predlaže nešto što je na primer za Zelene potpuno, ali čak i za liberale Emanuela Makrona, neprihvatljivo - a to je da se odustane od već donete odluke, da se od 2035. godine ukine proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem. To je bio kao jedan veliki ekološki uspeh, ali očigledno je imajući kontakte i sa automobilskom industrijom u Nemačkoj, to već rešena stvar. Tako da u tom smislu, se umerena desnica po pitanju mnogih politika prilično pomerila u desno i pre ovih izbora", zaključuje Radičević.
Komentari (0)