Igre 
Osam decenija od "Dana D": Da li je Evropa izvukla pouku?
Komentari06/06/2024
-07:30
Danas svet obeležava osamdesetu godišnjicu iskrcavanja u Normandiju, poznatog kao "Dan D", u kojem su Savezničke snage prodrle na tlo Starog kontinenta u operaciji "Overlord", a kasnije oslobodile celu zapadnu Evropu od nacističke okupacije.
Ovogodišnja proslava po programu traje od 23. maja do 23. avgusta i tokom ova tri meseca biće održane razne komemoracije i drugi događaji u spomen na ono što se dešavalo tokom priprema i izvođenja iskrcavanja, a zatim i onoga što je usledilo kao prva faza operacije "Overlord".
Skup svetskih lidera, među kojima je predsednik SAD, ali ne i predsednik Rusije, je kulminacija proslave i održava se danas na Američkom vojnom groblju u Normandiji kao i na plaži "Omaha", koja je bila jedno od najvećih stratišta, ali i mesto velike pobede saveznika predvođenih Američkom vojskom.
Osim evropskih lidera, te američkog predsednika, na skupu će biti prisutan i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Pored nabrojanih, prisutni će biti i predstavnici britanske kraljevske porodice, sa čije je teritorije isplovila saveznička flota u pohod na Normandiju, a koja je označila početak kraja rata na zapadnom frontu. Ipak, događaji vezani za iskrcavanje i operaciju "Overlord" ostaju u fokusu istoričara i javnosti do današnjeg dana.
Zapadni front, evropski rat i "američka" operacija "Overlord"
Naime, 6. juna 1944. godine savezničke snage predvođene vojskama Sjedinjenih američkih država, Velike Britanije i Kanade su izvršile iskrcavanje na plaže "Omaha", "Juta", "Džuno", "Svord" i "Gold" čime je otpočela operacija "Overlord".
Operacija "Overlord" je dugo i pažljivo pripremana, a za komandanta Savezničkih snaga je izabran američki general Dvajt D. Ajzenhauer, čiji je pomoćnik bio britanski general i pobednik kod El-Alamejna, Bernard Montgomeri.
Povezane vesti
U početnoj fazi operacije, tj. iskrcavanju u Normandiju, je učestvovalo više od 12.000 aviona i preko 7.000 plovila, koja su preko kanala Lamanš do obala Francuske preneli i prevezlli oko 160.000 vojnika samo na "Dan D", dok je do kraja avgusta u Francuskoj bilo čak tri miliona savezničkih vojnika.
Tanjug AP/Jeremias Gonzalez
Iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiju je nacističku Nemačku zadesilo "na krivoj nozi", s obzirom da je vojno i političko rukovodstvo očekivalo napad kod Kalea, na fizički najbližoj tački između britanskog ostrva i Starog kontinenta.
Po podacima za operaciju "Overlord", hiljade i hiljade savezničkih i nemačkih vojnika je izgubilo život, a desetine hiljada je ranjeno, nestalo i zarobljeno. Po podacima za sam dan iskrcavanja, saveznička strana je izgubila više od 10.000 vojnika, od kojih su mnogi nestali. S druge strane, nemačka vojska je imala otprilike isto toliko gubitaka.
Gde se Evropa nalazi 80 godina kasnije?
Milioni ljudskih života izgubljeni tokom Drugog svetskog rata su uticali na konfiguraciju posleratne Evrope. Dok mnogi evropski narodi nisu doživeli biološku obnovu do danas kao posledicu gubitaka pretrpljenih u ratu, slika Evrope na ekonomskom planu se ubrzano menjala.
Razorena ratom, srušena do temelja, Maršalovim planom Evropa je obnovljena, a ekonomski najjače i za život najpoželjnije zemlje su opet Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija, Norveška i druge.
Ipak, ratne trube ne zaobilaze Stari kontinent. Rat koji je izbio na Istoku Evrope 2022. godine opasno je uzdrmao temelje na kojima je sazidana nova Evropa posle 9. maja 1945. godine. S jedne strane opravdanje za napad na suverenu zemlju se traži u činjenici da je najveći vojni savez na svetu prišao preblizu granicama nuklearne velesile, dok druga strana tvrdi da u ovom ratu nuklearna velesila mora da bude pobeđena po svaku cenu, naoružavajući zemlju koja neupitno najviše strada u ovom sukobu.
Na proslavu godišnjice početka operacije "Overlord" nije pozvan ruski predsednik, ali su organizatori istakli da će "Rusija biti pozvana kao predstavnica" s obzirom da je ona zemlja naslednik Sovjetskog saveza, koji je pobedio nacističku Nemačku na istočnom frontu, učestvujući kao zemlja Saveznica u oslobađanju Evrope u maju 1945. godine.
Povezane vesti
Ostavljajući komemoracije i pozive za protokolarne događaje po strani, realnost je takva da se evropska javnost pita da li zapadno oružje i gađanje ruske teritorije može da pomogne Kijevu da preokrene tok rata?
Ruski prodor na ukrajinsku teritoriju u Harkovskoj oblasti i ugrožavanje drugog po veličini ukrajinskog grada doveli su do odluke američkog predsednika Bajdena da dozvoli upotrebu američkog sofisticiranog oružja za dejstvo po ciljevima unutar teritorije Rusije, ali "u blizini Harkovske oblasti", kako su saopštili američki zvaničnici za BBC.
I druge evropske adrese su ranije apelovale na SAD da ublaži stavove po pitanju upotrebe svog naoružanja od strane ukrajinske armije.
profimedia
Povezane vesti
Velika Britanija je ranije signalizirala da je otvorena za ublažavanje ograničenja u pogledu načina na koji Ukrajina može da koristi oružje koje isporučuje Zapad. Uprkos zabrinutosti da bi takav razvoj događaja mogao dodatno eskalirati sukob, nekoliko evropskih lidera je takođe nedavno pozvalo na ublažavanje ograničenja upotrebe takvog oružja. Vašington, koji obezbeđuje najveći deo ukrajinskog naoružanja, odoleo je ublažavanju ovih ograničenja zbog straha od eskalacije. Američki državni sekretar Antoni Blinken nagovestio je promenu tokom posete Moldaviji.
"Na svakom koraku na tom putu mi smo se prilagođavali i prilagođavali po potrebi, i to je upravo ono što ćemo raditi ubuduće", rekao je Blinken.
Reakcija Rusije na američku odluku je oličena u rečima Sergeja Rjabkova, koji je upozorio na "fatalne posledice" koje mogu da snađu SAD zbog ove odluke.
"Želim da upozorim američke lidere protiv pogrešnih računica koje mogu da imaju fatalne posledice. Iz nepoznatih razloga potcenjuju ozbiljnost odgovora koji mogu da dobiju", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.
Pre nego što je sama odluka donesena i predsednik Putin je upozorio na "ozbiljne posledice", koje može da proizvede ovakva odluka.
AP/Andriy Andriyenko, Efrem Lukatsky
"Stalna eskalacija može da dovede do ozbiljnih posledica. Ako se ove ozbiljne posledice pokažu u Evropi, kako će se ponašati SAD, imajući na umu naš paritet po pitanju strateškog naoružanja", rekao je ruski lider, prenosi "Politico".
Ipak, Zapad je i dalje podeljen po pitanju šta je potrebno dozvoliti Ukrajini i dok je Bajden ublažio neka ograničenja, Makron i nemački kancelar Olaf Šolc žele da se ona još više olabave, ali i dalje ograniče.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kaže da su Ukrajinci naterani da se bori sa jednom rukom vezanom na leđima, piše CNN.
"Sastanci povodom godišnjice "Dana D" za temu će sasvim sigurno imati i diskusije o tome kako zaustaviti Rusiju i pitanje da li bi se Rusija, ako se suoči sa osnaženom Ukrajinom, zaista direktno suočila sa Zapadom, kao što Putin preti. Dok gledaju u nekada krvlju natopljene plaže Normandije, svetski lideri treba da razmotre pouke iz Drugog svetskog rata i kako da ih primene danas", piše Frida Gitis za CNN.
"Historia magistra vitae" ili koji su glasovi protiv rata?
Glasovi koji ne žele da podrže nijednu od strana u ratu izjavljuju da ne žele "plaže natoljene krvlju", ipak Gitis vidi pretnju u antiratnom stavu predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa.
"U neverovatnom preokretu istorija takođe odjekuje u mogućem sledećem predsedniku Sjedinjenih Država, Donaldu Trampu, koji je oživeo termin 'Amerika na prvom mestu', koji su 1930-ih i 40-ih godina koristili Amerikanci koji su želeli da se SAD povuku, čak i pošto je Hitler pokrenuo rat za osvajanje Evrope. Dok nagoveštava potencijalno drastične promene u pristupu SAD odbrani Evrope i ratu u Ukrajini, Tramp podiže 'egzistencijalnu' uznemirenost među američkim saveznicima", napisala je Gitis.
Međutim, postavlja se pitanje da li su svi partneri, tj. saveznici SAD jednako zainteresovani za rat i učešće u njemu, ili i u Evropi postoje glasovi koji su "protiv".
Osim predsedničkog kandidata Republikanaca Trampa, koji se gorljivo zalaže za mirno rešenje problema između Rusije i Ukrajine "za zelenim stolom", te za hitan prekid rata, koji bi prema njegovim rečima on "doneo za 24 časa", u Evropi je svoj antiratni stav jasno iznelo još svega nekoliko lidera.
Mađarski premijer Viktor Orban je za vikend održao "Marš mira" u Budimpešti, uz učešće 400.000 do 500.000 građana, sa kojeg je poručio da je protiv rata, da ne želi da naoružava jednu od zaraćenih strana, niti da šalje mađarsku vojsku u stranu zemlju da ginu.
Podsećajući da je kroz istoriju mađarska vojska dva puta marširala na istok, bezuspešno, Orban je rekao:
"Mi Mađari smo izgubili milion i po života u dva svetska rata. A sa njima i njihova buduća deca i unuci. Kako bismo jaku zemlju imali da ih imamo sada. A sada nas opet očekuje da učestvujemo u još jednom ratu. Polako kažem da se i u Briselu shvata da nećemo da ratujemo. Treći put nećemo krenuti na istok, nećemo ponovo na ruski front. Bili smo tamo, nema šta da se nađe. Nećemo žrtvovati mlade Mađare da bi ratni špekulanti imali profit", rekao je Orban, piše "Euronews Srbija".
AP Photo/Denes Erdos
Osim Orbana, nedavno u atentatu ranjeni Robert Fico, slovački premijer, takođe je jasno izrazio stav da ne želi da njegova zemlja i narod budu uvučeni u ratnu spiralu.
Njega je Orban pozdravio na "Maršu mira" rečima:
"Pozdravljamo i Roberta Fica, pro-mirovnog premijera Slovačke! Robert Fico je upucan jer se zalagao za mir. Zamalo je dao život za mir, ali on je isklesan od tvrdog drveta, nije tip koji bi dozvolio da bude eliminisan. Vratiće nam se, a zajedno sa Mađarskom Slovačka će nastaviti da se bori za mir. Vratićemo se Roberte, ozdravi uskoro", poručio je Orban slovačkom premijeru Ficu, prenosi "Euronews Srbija".
Govoreći o bezbednosnim izazovima, a pozivajući na mir, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom sastanka sa premijerom Bavarske Markusom Zederom govorio o mogućnosti izbijanja Trećeg svetskog rata i svojoj nadi da se takav sukob izbegne uspostavljanjem mira u Ukrajini.
"Jedan scenario je ili će zapad ići u pravcu potpunog sukoba sa Rusijom, pošto nije sasvim jednostavno zaustaviti rusku armiju na terenu, a drugo je da uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država i Kine se uspostavi neka vrsta dugoročnog primirja, ako ne trajnog mira, koji bi značio ogromno olakšanje za svet", rekao je Vučić i dodao da ako se bude išlo u pravcu sukob, time niko ništa ne bi dobio:
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Plašim se da posle Prvog svetskog rata koji smo nazvali Veliki rat i Drugog svetskog rata sa najviše žrtava, ovaj novi sukob ne bi odneo i više žrtava, što bi u 21. vek bilo nezamislivih razmera posebno imajući u vidu nuklearne kapacitete suprotstavljenih strana, rekao je Vučić tom prilikom.
Krvlju natopljene obale Normandije su za sećanje, ali i opomenu, a ova okrugla 80. godišnjica je možda poslednja okrugla godišnjica sa živim učesnicima operacije "Overlord", kako je napisao CNN, koji na svu sreću još uvek mogu da posvedoče o užasima rata i stotinama hiljada mrtvih.
Komentari (0)