Igre 
Razvlačenje fronta i kreiranje dodatnog političkog pritiska: Rusi krenuli u ofanzivu kod Harkova, koji je Putinov cilj?
Komentari26/05/2024
-18:00
Ubrzo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, vojska te zemlje ušla je centar Harkova, ali su nedugo zatim ukrajinske snage uspele da potisnu neprijatelja iz te oblasti. Dve godine kasnije, Rusija ponovo pokušava da zauzme Harkov, a analitičari tvrde da je odbrana ove oblasti ključna za dalji tok rata.
U petak, 10. maja, ruska vojska pokrenula je ofanzivu na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, a ruska vojska prešla je granicu u severoistočnom delu Ukrajine i raširila se u nekoliko pravaca.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je vojska te zemlje zauzela nekoliko naseljenih mesta u toj oblasti, a trenutno se najžešće borbe vode za grad Volčansk, za koji ukrajinska vojska tvrdi da kontroše 60 odsto teritorije.
U prvim danima ofanzive, sudeći po vestima koje su dolazile sa fronta, činilo se da je stanje ukrajinske vojske potencijalno dramatično, a da situacija nije "naivna". Sumnje je podgrejala informacija da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otkazuje put u Madrid zbog "složene situacije kroz koju prolazi njegova zemlja suočena sa ruskom ofanzivom".
Tanjug/AP
U borbama oko drugog po veličini ukrajinskog grada, do sada je raseljeno oko 14.000 osoba, podaci su SZO, a BBC prenosi da su ugroženi životi 189.000 ljudi koji su ostali u blizini granice sa Rusijom u toj oblasti.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U međuvremenu, došlo je i do smene ukrajinskog komandanta odgovornog za front na severoistoku Harkova, a za glavnokomandujućeg u tom delu postavljen je brigadni general Mihailo Drapatji. Iako Kijev nije naveo razlog smene, analitičari ukazuju na to da je bilo propusta od strane ukrajinske vojske prilikom odbrane.
Sa kolikom snagom Rusija napada Harkov?
U svojoj prvoj izjavi nakon početka nove ofanzive, ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da "Rusija trenutno ne planira zauzimanje Harkova", navodeći da trupe njegove zemlje kod Harkova svakodnevno napreduju, "strogo po planu".
Međutim, Putin je naglasio da je razlog otvaranje novog fronta na severu Ukrajine to što je Rusija prinuđena da stvori "sanitarnu zonu bezbednosti" zbog toga što ukrajinska vojska granatira stambene delove pograničnog ruskog grada Belgoroda. Putin je rekao da odgovornost za ono što se dešava u pravcu Harkova snose Oružane snage Ukrajine.
Tanjug/ussian Emergency Ministry Press Service via AP
Povezane vesti
Nakon izjave ruskog predsednika da Moskva stvara ''tampon zonu'' u Harkovskoj oblasti, prvi čovek ukrajinske vojske Aleksandar Sirski upozorio je na predstojeće ''teške bitke'' na novom ratnom frontu, dodavši da je Rusija pokrenula napad ranije nego što je bilo planirano, kada je primetila raspoređivanje ukrajinskih snaga u oblasti.
Ukrajinska strana tvrdi da je Rusija započela ofanzivu sa oko 30.000 vojnika u Harkovskoj oblasti, a procenjuje se da se u tom delu fronta nalazi i do 50.000 ruskih boraca. Istovremeno, Ukrajina je saopštila da je rasporedila rezervne jedinice u Harkov, te da će "u zavisnosti od razvoja situacije razmatrati slanje didatnih trupa" u tu oblast.
Igrutinović: Sporo i nedovoljno za osvajanje Harkova
Saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže za Euronews Srbija da je pored inicijalnog uspeha, ruska ofanziva na Harkov "usporila", ali da napredak postoji, te da prema određenim ruskim autorima, Rusija na dnevnom nivou osvaja oko 500 metara fronta.
"To je prosto sporo, to jeste napredak, ali je sporo da bismo mogli da govorimo sad o nastavku neke ozbiljnije ofanzive ka Harkovu ili nešto što bi zaobišlo Harkov sa zapadne strane ili bilo šta, što bi neposredno ugrozilo grad", objašnjava Igrutinović.
On takođe navodi da aktuelne borbe i linija fronta "još nisu ni na liniji da ruska teška artiljerija može da gađa neke ciljeve u gradu".
"Ono što ja vidim da Rusi rade jeste da su malo otvorili taj navodni severni front koji nije preveliki, ali da su preusmerili pažnju na njega i potrebu ukrajinske vojske da i tamo usmeri ozbiljnije rezerve i nešto mehanizovanih snaga", dodaje analitičar.
Euronews/Printscreen
Dodaje i da se ne može očekivati da Rusija sa grupacijom od 30 do 50 hiljada vojnika napravi brzi napad koji bi probio bilo kakvu liniju fronta.
Povezane vesti
"S obzirom na tehnološki način ovog rata i dronove koji sa obe strane stalno nadziru front, praktično je nemoguće da vi sakrijete neku veliku vojsku koja će brzo da udari negde i da eksploatiše tu rupu", obrazlaže Igrutinović.
Šta je cilj nove ruske ofanzive?
Govoreći o ciljevina ruske vojske u novoj ofanzivi na Harkov, Igrutinović ističe da je osnovni cilj "razvlačenje fronta", pre nego osvajanje Harkova.
"Ovde se prosto radi o tome da Rusija sad koristio stečenu brojnu prednost u brojnosti vojske koju ima verovatno od prošle jeseni, da razvuče front i da na još dužoj liniji fronta zapravo stalno pokazuje neku inicijativu koliko god ona bila lokalno mala".
Naglašava da stalnim pritiscima, Rusija ne dozvoljava ukrajinskoj strani da se "opusti", ali i da ne dozvoljava Ukrajini da stvara rezerve, već da raspoložive rezervne jedinice stalno šalje negde kako bi zapušila rupe.
"Ovo je u suštini razlačenje fronta, ubacivanje još 200-300 km u jednu živu borbu u kojoj je ruska vojska sad već očigledno zbog svoje nadmoći ne samo u artiljeriji i tehnici, već i vojnicima na liniji fronta i mogućnosti da ih neposredno odmori, da steže, nadajući se da će u nekom trenutku u nekom delu fronta doći do nekog ozbiljnijeg pucanja", ukazuje naš sagovornik.
Tanjug/AP
"Nagradno pitanje je da li će se ta dinamika nastaviti, odnosno da li će se tamo u Sumskoj oblasti nastaviti to otvaranje novih frontova ili će pokušati da na drugim delovima fronta koji su bili daleko aktivniji, to je pre svega Donbas, tamo na liniji Avdijevke, ili kod Časovog Jara da pokušaju da, ako su deo ukrajinskih snaga odvukli gore ka severu, da iskoriste eventualno neke rupe u ukrajinskom frontu ako su ih uopšte uočili", dodaje Igrutinović.
Šta može Ukrajina?
Iako je Putin rekao da je cilj stvaranje sanitarne zone, kako bi se onemogućili dalji napadi na Belgorod, koji su se u proteklom periodu dešavali učestalo, Igrutinović kaže da su ukrajinski napadi na taj grad kreirali loš utisak u ruskom društvu, te da tu, osim malog broja ljudskih žrtava, ne postoji nikakva strateška opasnost po Rusiju.
Dodaje da se ukrajinska vojska već nekoliko meseci postavila u defanzivni položaj, te da sa trenutnim stanjem, vojska te zemlje može da uradi dve stvari.
Ovih dana ukrajinski mediji govore o tri i po hiljade kilometara dugim linijama odbrane u nekoliko ešalona po dubini koje bi trebalo da drže rusku vojsku na liniji fronta. Sa tom defenzivnom logikom na umu su dve stvari. Jedna je da vi možete po dubini ruske teritorije nekim dalekometnim raketama da činite nekakvu štetu, tome bi mogle poslužiti rakete ATACMS, ali i francuske i britanske rakete koje Ukrajinci koriste, kojima povremeno napadaju vojne baze na Krimu. Dakle, da budete stalna pretnje ruskoj dubini. S druge strane, da imate kakvu takvu defenzivnu PVO, čemu bi služile rakete Patriot, ali opet su bile i pogađene, tako da nije to neki poseban game changer u ovom ratu", objašnajva naš sagovornik.
profimedia
Naglašava i da u ovom trenutku malo ko očekuje da Ukrajina može da ostvari neke nove neposredne dobitke u ovom ratu.
"U suštini se sve svodi na odbranu, na preživljavanje daljih napada, a sa ovim pričama o dopremanju aviona F-16 u nekom trenutku, možda tokom ove godine, tu se zapravo radi o izgradnji nove faze ukrajinske vojske za neki budući rat ili za fazu od dve do tri godine", ističe on.
Igrutinović smatra da Ukrajina "igra na neku vrstu kupovine vremena", kako bi se povećao trošak rata za Rusiju.
"Opet, s druge strane, Rusija igra na dugi rat, ona polako prepakuje svoju vojnu industriju i s ovim promenama u ministarstvu odbrane, Rusija zapravo računa sa dugim ratom, tako da mislim da nismo na pragu nikakvih mirovnih, ozbiljnijih inicijativa u ovom periodu", ukazuje on.
Zašto je bitan Harkov?
Naš sagovornik podseća da je Rusija pokušala da zauzme Harkov na samom početku rata, međutim, kako kaže, samo nekoliko transportera je došlo u centar grada, te da su "tu bili blokirani i onda su brzo morala da se povuku".
"Sada to već nije verovatno. I borba za tako veliki grad, to je grad od preko milion ljudi koji ima veliku mrežu, ima metro, koji bi se mogao koristiti u vojne svrhe, borbe za taj grad bi mogle trajati mesecima. Imati tako veliku destrukciju i broj mrtvih, ne verujem da ruska vojska ozbiljno razmišlja da se troši u nečemu takvom, čak i po nekim političkim naznakama ne čini se da oni zaista žele da ratuju za sam Harkov", jasan je Igrutinović.
Dodaje da Harkov ima određenu industrijsku bazu koja je bila važna u sovjetskom vremenu, ali i da ima kulturni značaj za Ukrajinu.
Tanjug/AP Photo/Pavel Dorogoy
"On je u političkom smislu u Evropi postao značajan pre mesec-dva kada ga je Makron pomenuo eksplicitno, kada je rekao da bi pad Harkova, odnosno da bi ugrožavanje Harkova ili Odese bile dve velike crvene linije, nakon kojih bi Evropljani morali ozbiljno da računaju s tim da svoju vojsku šalju u pomoć Ukrajini direktno", ističe on.
Ocenjuje da je Makronova izjava bila signal koji je poslat Moskvi, ali da je pitanje da li je tu išta usaglašano na ozbiljnijim forumima unutar NATO, ili EU.
"Meni se čini da bi Rusija možda volela da se Harkov preda, da se proglasi da se neće braniti, što se verovatno neće desiti, ali definitivno bi to bile borbe koje bi bile dramatično skupe za ovu rusku vojsku koja još nije prešla u punu mobilizaciju. Tako da, više verujem da se radi o nekoj vrsti razlačenja fronta i kreiranju dodatnog političkog pritiska da jedan ipak veliki, drugi najveći grad u Ukrajini", zaključuje saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović.
Komentari (0)