Ko je Robert Fico?

Robert Fico, premijer Slovačke na koga je danas pokušan atentat, četvorostruki je šef Vlade ove države.

Rođen je 15. septembra 1964. godine u gradu Topolčani u severoistočnom slovačkom regionu Nitra. Rođen je u radničkoj porodici, u kojoj je otac bio viljuškarista a majka prodavačica u prodavnici obuće. Odrastao je u seoskom domaćinstvu u selu Hrušovani, koje ima tek nešto više od 1000 stanovnika, čiji je najpoznatiji meštanin upravo Fico.

Još kao dete želeo je da postane političar, sportski novinar ili arheolog, kako je svojevremeno rekao u intervjuu za "The Slovak Spectator". Nakon osnovne škole upisao je gimnaziju u Topolčanima, gde je diplomirao 1982. godine. Studirao je prava u Bratislavi, a doktorsku disertaciju na temu "Smrtna kazna u Čehoslovačkoj" je odbranio 1992. godine.

Političku karijeru je počeo kao član Komunističke partije Čehoslovačke 1986. godine, a nakon "Plišane revolucije" 1989. godine i pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj pridružio se Partiji demokratske levice. Prvi put je postao poslanik u parlamentu 1992. godine, a od 1994. do 2000. godine je predstavljao Slovačku u Evropskom sudu za ljudska prava i pred Evropskom komisijom za ljudska prava.

Nakon pada vlade Vladimira Mečiara 1998. godine, postao je najpopularniji političar svoje partije, ali je ipak napustio razočaran načinom na koji je radila vlada.

Nakon odlaska iz Partije demokratske levice zajedno sa grupom prijatelja i saradnika je osnovao SMER, partiju socijaldemokratske provinijencije koja će u godinama koje su usledile postati najveća i najjača partija u Slovačkoj.

Za premijera Slovačke je biran u četiri mandata, a prvi put 2006. godine. Tada je njegov SMER osvojio 29,1 odsto glasova, a vladu je formirao sa partijom bivšeg saradnika Mečiara, Narodnom partijom - Pokretom za demokratsku Slovačku i desničarskom Slovačkom narodnom partijom, a ta vlada je opstala do 2010. godine, kada je Fico otišao u opoziciju.

Tanjug/AP/Jan Kroslák

Nakon pada vlade desnog centra 2012. godine Ficov SMER se vratio na vlast osvojivši apsolutnu većinu glasova. Uprkos želji da podeli odgovornost i vlast sa kolegama, nije postignut koalicioni sporazum, a Fico je postao premijer prve jednopartijske vlade od 1993. godine.

Prvi veliki poraz Fico je doživeo 2014. godine tokom predsedničkih izbora koje je izgubio od protivkandidata Andreja Kiške uprkos apsolutnoj većini osvojenoj dve godine ranije na parlamentarnim izborima.

Nakon poraza 2014. godine, Fico je na parlamentarnim izborima 2016. godine ostvario lošiji rezultat, zbog kojeg je njegov SMER na kraju dugotrajnih pregovora bio primoran da napravi koalicionu vladu zajedno sa Slovačkom narodnom partijom, Partijom Most-Hid i Mrežom.

Tanjug/AP/Radovan Stoklasa

Njegov treći mandat je obeležila velika politička kriza zbog ubistva novinara Jana Kučiaka, koja je dovela do Ficove ostavke i pada njegove vlade zbog velikih protesta koji su organizovani u Slovačkoj u vezi sa tim događajem.

Da je bio umešan političar koji je umeo da pliva i da izađe iz najtežih poraza kao pobednik, Fico je pokazao prošle godine kada se nakon svega vratio kao pobednik parlamentarnih izbora formirajući svoj četvrti kabinet.

Za šta se zalagao Fico?

Fico je posmatrajući politički spektar bio političar socijaldemokratske provinijencije u postkomunističkoj eri. Njegov SMER je često posmatran i kao populistički, a u političkoj borbi Fico se nije libio koalicija sa ideološki različitim partnerima kako bi formirali stabilnu vlast.

U ogromnoj meri poslednji premijerski staž Roberta Fica je obeležio njegov odnos sa Viktorom Orbanom, sa kojim je uprkos teškoj istoriji slovačko-mađarskih odnosa, uspeo da izgradi dubok odnos poštovanja, što su obojica isticali.

“Dok god sam ja na čelu slovačke vlade, nikada se neću složiti da se zemlja kažnjava za borbu za svoj suverenitet. Nikada se neću složiti sa takvim napadom na Mađarsku,” rekao je Fico tokom jednog od sastanaka sa Orbanom, preneo je Politico.

Zalagao se za kompromisno rešenje sukoba u Ukrajini i protiv dalje militarizacije

Po pitanju sukoba u Ukrajini koji je promenio bezbednosnu sliku Evrope, Fico se zalagao za to da je ustupanje dela ukrajinske teritorije Rusiji jedini način da se okonča rat sa Rusijom i ponovio je da se protivi članstvu Ukrajine u NATO, prenosi portal Politiko.

"Mora postojati neka vrsta kompromisa. Šta očekuju, da će Rusi napustiti Krim, Donbas i Lugansk? To je nerealno", rekao je Fico za slovački javni servis RTVS.

Uoči planiranog sastanka slovačkog lidera sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmihalom u sredu, Fico je u subotnjem intervjuu ponovio svoje protivljenje nastojanjima Ukrajine za pridruživanje NATO.

"Reći ću mu da sam protiv članstva Ukrajine u NATO i da ću staviti veto.To bi bila samo osnova za Treći svetski rat, ništa drugo. Ukrajina nije nezavisna i suverena zemlja već je pod totalnim uticajem i kontrolom Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Fico i naglasio da Ukrajina od Slovačke "neće dobiti nikakvo oružje".

Prema njegovim rečima, Ukrajina je jedna od najkorumpiranijih država na svetu. Slovački premijer je prošle nedelje podržao mađarskog premijera Viktora Orbana u blokiranju paketa pomoći EU Ukrajini od 50 milijardi evra.

"Uporedili smo ugovor, na primer, sa onim koji je sklopila Češka. Naš je bez apsolutne trunke suvereniteta", rekao je Fico, preneo je slovački Štandard.

Po pitanju slanja oružja Ukrajini takođe je zadržavao čvrst stav, koji se često nije dopadao njegovim evropskim i američkim kolegama.

Tanjug/AP/Petr David Josek

"Poslali smo u Ukrajinu ono što smo imali", rekao je slovački premijer i dodao da o slovačkom sistemu S-300, koji su političari bivše vlade nazvali otpadom, ukrajinski mediji pišu kao efikasnoj odbrani vazdušnog prostora.

Povodom sastanka sa ukrajinskim kolegom Šmihalom, Fico je tada govorio da Ukrajina neće dobiti bilo kakvo oružje od Slovačke.

"Reći ću mu da ima stvari o kojima imamo potpuno drugačije mišljenje, reći ću mu da kada je u pitanju ulazak u EU, mi ih poštujemo, ali oni moraju da ispune uslove, a ne da se zemlja koja apsolutno ne ispuni sve uslove pridruži EU", istakao je Fico.

On je dodao da će ukrajinskom premijeru reći i da je protiv ulaska Ukrajine u NATO.

Fico je poštovao suverenitet i teritorijalni integritet Srbije bez obzira na pritiske

U odnosu ka Srbiji Fico je uvek bio dosledan, poštujući teritorijalni integritet i suverentitet Srbije, bez obzira na činjenicu da sam nema sličan problem, tj. da njegova zemlja nema problem sa secesionizmom, što je ponavljao prilikom svakog od susreta za zvaničnicima naše zemlje.

"Ja sam u politici od 1992. godine. Ovo mi je četvrti mandat. Ne ustajem ujutru drhteći od straha, hoću li i peti put biti predsednik. Zahvaljujući tome mogu slobodno da govorim i imam slobodu svog mišljenja. Ako bi bio neki pritisak na nas, ja ne vidim razlog za promenu mišljenja, kada je reč o priznanju Kosova", rekao je Fico, preneo je Euronews Srbija.

Pitanje poštovanja međunarodnog prava je isticao kao važno, iz pozicije pravnika, ali i državnika. 

"Ako imamo isto tako hrabrosti da kažemo da i u slučaju Ukrajine vidimo kršenje međunarodnog prava, onda i u slučaju Kosova imamo hrabrosti da kažemo isto to. Zato ako ostajemo na platformi poštovanja međunarodnog prava, standardima kako treba da nastane nezavisna država, u tom slučaju se možete uzdati u nas. Mi ne vidimo nijedan razlog da priznamo Kosovo", rekao je svojevremeno Fico.