Prvi put u EU u jednoj godini rođeno manje od četiri miliona beba: Koje zemlje se suočavaju sa krizom fertiliteta?
Komentari19/05/2024
-13:24
Tokom 2022. godine broj živorođenih beba u Evropskoj uniji dostigao je najniži nivo još od 1960. godine, pokazuju najnoviji dostupni podaci. Te godine u EU je rođeno samo 3,88 miliona beba, što je prvi put da je ta cifra pala ispod četiri miliona. Stopa fertiliteta je takođe opala, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen pre dve decenije, piše Euronews.
Od 1960. godine postoji trend pada broja rođene dece u EU. Najmanja brojka zabeležena je 2022. godine od 3,88 miliona.
Godine 1990. u EU je rođeno 5,1 milion beba, što je ujedno poslednja godina kada je broj rođenih premašio pet miliona.
Stope fertiliteta značajno variraju širom Evrope
U 2022. godini, stopa fertiliteta, koja odražava broj živorođenih beba po ženi, značajno je varirala u EU, u rasponu od 1,79 u Francuskoj do 1,08 na Malti prema podacima Eurostata.
Prosek za EU u celini bio je 1,46. Uključujući šire Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Veliku Britaniju i zemlje kandidate za EU, Gruzija (1,83) i Moldavija (1,81) prijavile su više stope od Francuske.
Dok je najveća stopa fertiliteta u EU primećena u Francuskoj (1,79), mediteranskoj zemlji, druge mediteranske zemlje kao što su Malta (1,08), Španija (1,16), Italija (1,24), Grčka (1,32) i Kipar (1,37) imaju znatno niže stope.
Nešto više stope fertiliteta zabeležene su u zemljama poput Rumunije (1,71), Turske (1,63), Velike Britanije (1,56), Nemačke (1,46) i Finske (1,32).
Da li stopa fertiliteta u Evropi raste ili opada?
Ispitivanje dugoročnih promena u stopi fertiliteta u EU otkriva jasan trend pada. Bio je 2,35 1970. godine - najviši zabeleženi nivo pre nego što je pao na najniži nivo u kasnim devedesetim, dostigavši stopu 1,4 1998. godine, prema podacima Svetske banke. Zatim je počeo postepeno da raste, dostigavši nedavni maksimum od 1,57 u 2016.
U 2022. godini, ukupna stopa plodnosti u EU bila je 1,46 živorođenih beba po ženi, približavajući se nivoima ranih dvehiljaditih, koji su bili oko 1,4.
Stopa fertiliteta se značajno promenila u zemljama EU u poslednjih 20 godina, smanjivši se u 13 od 27 država članica EU između 2002. i 2022. godine.
Irska i Finska su prijavile najznačajnije smanjenje stope fertiliteta, pad od više od 0,4 poena, što odgovara padu od više od 20 procenata.
Nasuprot tome, Češka, Rumunija i Bugarska su zabeležile najveća povećanja, od kojih je svaka porasla za više od 35 procenata.
EU ima jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu
EU je 2021. prijavila stopu fertiliteta od 1,52, najnižu nakon regiona Istočne Azije i Pacifika, koji je imao stopu od 1,49, prema podacima Svetske banke.
Zapadna i Centralna Afrika imale su najveću stopu fertiliteta od 4,98, zatim istočna i južna Afrika sa 4,35 i arapski svet sa 3,14.
Prosečna globalna stopa fertiliteta bila je 2,27, a Severna Afrika i Bliski istok su prijavili višu stopu od 2,63. Stopa u Severnoj Americi od 1,64 bila je nešto iznad proseka OECD-a od 1,59.
Od 1970. godine primetan je trend pada stope fertiliteta u skoro svim regionima, iako je ovaj pad bio znatno sporiji u Africi.
Stope fertiliteta u svim zemljama Evrope, uključujući EU, EFTA i zemlje kandidate, ispod su globalnog proseka.
Komentari (0)