Igre 
Evropljanima pretnja od oružanog sukoba ipak nije na prvom mestu: Sumorni rezultati najnovijeg izveštaja
Komentari09/05/2024
-07:32
Rast prosečnih temperatura dvostruko je veći od globalnog proseka, a Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, upozorile su nedavno dve organizacije koje se bave klimatskim monitoringom. Najnoviji zajednički izveštaj Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija i Klimatske agencije Evropske unije "Copernicus" pokazuje da su temperature u Evropi 2,3 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog proseka, u poređenju sa svetskim rastom od 1,3 stepena u odnosu na isti period.
"Evropa se suočila sa još jednom godinom rasta temperatura i intenziviranja klimatskih ekstrema, uključujući rekordne vreline, požare, toplotne talase, gubitak glečera i nedostatak snežnog pokrivača", izjavila je nedavno Elizabet Hemduš, zamenica načelnika odeljenja za "Copernicus" u izvršnoj komisiji Evropske unije, preneo je Euronews na engleskom.
Zato ni ne čude rezultati istraživanja u kojem je učestvovalo nekoliko hiljada ispitanika širom sedam država članica Evropske unije. Oni su se izjašnjavali o tome šta misle da su najhitnija pitanja sa kojima se blok suočava. Prema najnovijoj studiji, ljude u Evropi mnogo više brinu prirodne katastrofe nego oružani sukobi.
Studija koju je sproveo "Debating Europe", jedinice za angažovanje građana istraživačkog centra "Prijatelji Evrope", dolazi samo mesec dana uoči evropskih izbora.
Istraživanje je sprovedeno širom sedam zemalja EU - Belgije, Francuske, Italije, Nemačke, Poljske, Španije i Švedske - a građane su upitali šta misle da su najhitnija pitanja sa kojima Evropa trenutno treba da se uhvati u koštac. Teme su uključivale klimatske promene, demokratiju, inkluzivni i održivi rast, bezbednost i odbranu.
AP/Aaron Favila
Klimatske promene bile su značajan izvor uznemirenosti za ispitanike u studiji, a učesnici istraživanja su u velikoj meri izjavili da su zabrinuti za budućnost, piše Euronews na engleskom.
Rekordi iz meseca u mesec
"Copernicus" navodi da je mart bio deseti mesec zaredom u kom su zabeležene rekordno visoke temperature, a prosečna temperatura na površini mora širom Evrope dostigla je najviši nivo u protekloj godini.
Povezane vesti
Ispitanici su često naglašavali potrebu da se nadoknadi izgubljeno vreme nakon decenija neaktivnosti po pitanju borbe sa klimatskim promenama. Značajan procenat ispitanika veruje da je sada prekasno da se izbegnu najgore posledice, a neki su čak rekli da je ostalo "malo vremena za spas".
Takođe su naveli da su prirodne katastrofe sveobuhvatan izazov koji utiče apsolutno na sve.
"Svi smo gubitnici pošto se suočavamo sa nereagovanjem na klimatske promene", rekla je Julija, učesnica iz Španije, prenosi Euronews na engleskom.
Tanjug AP/Petros Giannakouris)
Koja rešenja Evropljani žele da vide?
Kada su ih pitali koja su to rešenja koja bi za njih bila najbolja kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, ispitanici su naveli da bi to bilo oporezivanje velikih zagađivača i suzbijanje prekomerne potrošnje. Mladi su bili znatno više za oporezivanje zagađivača nego ljudi stariji od 30 godina.
Učesnici studije su imali pozitivno mišljenje po pitanju uloge tehnologije, ali su rekli da ona mora da bude "usredsređena na čoveka". Međutim, polagati previše nade u to da se spasi planeta, kako su naveli, bilo bi krajnje kontraproduktivno.
"Zalažem se za inovacije i tehnologiju za podsticanje zelene tranzicije, ali hajde da krenemo i od prilično jednostavnih i trenutnih rešenja", rekla je Alesandra, učesnica iz Italije.
Učesnici istraživanja naveli su i da bi trebalo smanjiti "zavisnost" od automobila tako što bi više građana trebalo da koristi javni prevoz. Prioritet javnom prevozu dali su i građani zemalja u kojima je on prilično razvijen, poput Nemačke, Švedske i Francuske, ali su i naveli da bi ga trebalo unaprediti.
Tanjug/AP/Martin Meissner
Povezane vesti
Univerzalno, učesnici su zahtevali više političkih akcija u vezi sa klimatskim promenama sa potrebom da kreatori politike ozbiljno shvate pretnju.
Klimatske promene i bezbednost
Ljudi su takođe primetili vezu između fosilnih goriva i bezbednosti. Nekoliko učesnika, posebno u Nemačkoj i Italiji, smatralo je da fosilna goriva pomažu u finansiranju "neprijateljskih" vlada. Neki su rekli da je ruska invazija na Ukrajinu bila "poziv na buđenje" u vezi sa društvenim troškovima oslanjanja na uvezenu naftu i gas.
Mnogo diskusija oko bezbednosti bilo je posvećeno prirodnim katastrofama povezanim sa klimom, koje su se smatrale više pretnjom unutar EU nego potencijalnim oružanim sukobima.
Uznemireni njihovom sve većom učestalošću, učesnici su želeli da vide kako vlasti da učine više na sprečavanju i ublažavanju efekata ekstremnih vremenskih pojava, suša i drugih prirodnih nepogoda koje mogu ozbiljno da utiču na svakodnevni život.
Sve je više smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama
Inače, nedavno predstavljen zajednički izveštaj Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija i Klimatske agencije Evropske unije "Copernicus" ove godine fokusirao se i na uticaj visokih temperatura na zdravlje ljudi, dodajući da je broj smrtnih slučajeva koje se povezuju sa toplotom porastao širom kontinenta. U njemu se navodi da je više od 150 života izgubljeno direktno od posledica oluja, poplava i požara tokom prošle godine.
Pored toga, ekonomski gubici povezani sa klimom i vremenskim uslovima u 2023. procenjuju se na više od 13,4 milijarde evra.
"Na stotine hiljada ljudi pogođeno je ekstremnim klimatskim događajima u 2023. godini, koji su orgovorni za velike gubitke na kontinentalnom nivou. Procenjuje se da će iznositi najmanje u desetinama milijardi evra", rekao je tada direktor "Copernicus"-a Karlo Buontempo.
Visoke temperature doprinele su i smanjenju glečera širom kontinenta, uključujući i onih na Alpima, koji su u poslednje dve decenije izgubili oko deset procenata leda.
Iako je prosek temperatura u Evropi bio viši nego ikad pre, postoje neki izuzeci i to u Skandinaviji i Islandu, gde se živa u termometru zadržavala na temperaturama čak i nižim od prosečnih.
Komentari (0)