Istraživanje Euronewsa: Polovina Evropljana zahteva jaču kontrolu granica i ne odobrava sadašnju migracionu politiku EU

Komentari

Autor: Euronews

28/03/2024

15:00

Istraživanje Euronewsa: Polovina Evropljana zahteva jaču kontrolu granica i ne odobrava sadašnju migracionu politiku EU

Migranti - Copyright AP/Markus Schreiber, File

veličina teksta

Aa Aa

Evropljani su dali negativnu ocenu dosadašnjim naporima Evropske unije da kontroliše iregularnu migraciju i zahtevaju jaču kontrolu granica. Ovo je jedan od zaključaka iz ekskluzivne ankete Euronews-a koju je sproveo Ipsos, a u kojoj je učestvovalo skoro 26.000 ispitanika u 18 država članica uoči izbora za Evropski parlament, koji će se održati između 6. i 9. juna.

Istraživanje pokazuje da 51 odsto Evropljana ima "negativnu" ocenu uticaja bloka na migracionu politiku, dok samo 16 odsto ima "pozitivan" stav. U međuvremenu, 32 odsto kaže da uticaj nije bio "ni pozitivan ni negativan".

Trend seže kroz pol, starosne grupe i zanimanja, i konzistentan je u većini zemalja, gde negativna strana očigledno nadmašuje druga dva segmenta. U Francuskoj (62 odsto), Austriji (60 odsto) i Mađarskoj (58 odsto) su ispitanici bili najkritičniji, dok su u Danskoj (26 odsto), Rumuniji (27 odsto) i Finskoj (32 odsto) bili najmanje kritični prema migrantima.

Najizraženije varijacije javljaju se u nameri glasanja: najoštriji stavovi dolaze, od onih koji podržavaju desničarsku grupu Identitet i demokratiju (78 odsto) i desničarske grupe Evropski konzervativci i reformisti (65 odsto), a zatim slede Levica (55 odsto), koja se nalazi na suprotnom kraju spektra.

Glasači Evropske narodne partije desnog centra (EPP), koja je optužena za prihvatanje stavova krajnje desnice u izborne svrhe, skloni su kritikama, ali na nijansiraniji način: 46 odsto kaže negativno, 20 odsto pozitivno i 34 odsto ne kaže ni jedno ni drugo.

Oni koji se okupljaju iza grupe socijalista i demokrata (S&D) levog centra su neodlučni: 33 odsto kaže negativno, 24 odsto kaže pozitivno, a 42 odsto - nijedno.

Sve u svemu, procena uticaja bloka na migracionu politiku je najniža od šest oblasti koje su ispitane u anketi, uključujući odgovore na pandemiju COVID-19 i rusku invaziju na Ukrajinu.

Kako piše Euronews, rezultati dolaze mesec dana nakon što je potvrđeno da je u EU čak 1,14 miliona ljudi zatražilo azil 2023. godine, što je najveća cifra od 2016. Ovo povećanje broja tražilaca azila primetno je nakon ukidanja restrikcija uvedenih izbijanjem pandemije koronavirusa, kao i medijskim izveštavanjem o pretpranim centrima za migrante u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj.

Narativ je pomogao da se unese politički zamah u pregovore o Novom paktu o migracijama i azilu, sveobuhvatnoj reformi koja uvodi zajednička i predvidljiva pravila EU za upravljanje dolaskom i raspodelom tražilaca azila.

Nakon više od tri godine, Pakt je privremeno dogovoren u decembru i sada je u završnoj fazi zakonodavnog procesa. Ipak, kako piše Euronews, ostaje samo kao hipotetičko pitanje na koje će se odgovoriti tek u narednom mandatu.

Evropska komisija je već rekla da neće oklevati da pribegne pravnom postupku protiv zemalja koje ne poštuju pojačana pravila.

"Humanističke vrednosti" ne uspevaju da ubede

Nezadovoljstvo migracionom politikom EU pretvara se u sveobuhvatan zahtev za jačanjem graničnih kontrola u cilju borbe protiv neregularnih migracija: 71 odsto ispitanika u anketi je saglasno da bi to trebalo da bude glavni fokus u narednim godinama.

Poljska (86 odsto), Bugarska (83 odsto) i Finska (83 odsto) beleže najveći nivo podrške ovom pravcu, što je i većinsko mišljenje u svim ispitanim zemljama.

Nasuprot tome, 28 odsto Evropljana kaže da bi blok umesto toga trebalo da da prioritet "politici dobrodošlice imigrantima u ime humanističkih vrednosti". Naročito su dve zemlje na prvoj liniji u južnoj Evropi, Španija (41 odsto) i Italija (39 odsto), najprijemčljivije za ovaj pristup.

U Danskoj, gde levičarska vlada Mete Frederiksen sprovodi oštru migracionu politiku, i u kojoj je samo 180 ljudi tokom 2023. godine zatražilo azil, jedna trećina ispitanika (34 odsto) kaže da podržava imigrante.

Potencijalni glasači konzervativnih i liberalnih partija najverovatnije će pozivati na jaču kontrolu granica: Identitet i demokratija 91 odsto, Evropski konzervativci i reformisti 89 odsto, Evropska narodna stranka 81 odsto EPP i Obnovite Evropu - 72 odsto.

Oni koji podržavaju grupu socijalista i demokrata (S&D) podeljeni su između jače granične kontrole (57 odsto) i humanističkih vrednosti (43 odsto), dok pristalice Zelenih (66 odsto) i levice (63 odsto) odlučno naginju ovoj drugoj. Ali kada se posmatraju pol, starosna grupa i zanimanja, brojke ne ostavljaju sumnju u pogledu preferirane opcije: u smislu pojačavanje graničnih kontrola.

Tvrdi stavovi ukazuju na to da će zabrinutost zbog migracije ostati visoka i dok građani u Evropskoj uniji budu izlazili na glasanje tokom juna. U stvari, 59 odsto ispitanika kaže da bi EU trebalo da stavi borbu protiv iregularnih migracija kao prioritet, što je čini četvrtom najvažnijom temom na dnevnom redu posle rasta cena, socijalnih nejednakosti i ekonomskog rasta, a ispred nezaposlenosti, klimatskih promena, kolektivne odbrane i pomoći Ukrajini.

Istraživanje je pokazalo i da 29 odsto kaže da bi borba protiv neregularnih migracija trebalo da bude "važna, ali ne i prioritet". Samo 12 odsto zaključuje da bi to trebalo da bude "sekundarno".

Komentarišući rezultate, Endru Gedes, direktor Centra za migracionu politiku pri Evropskom univerzitetskom institutu (EUI), rekao je da su zabrinutost u vezi sa migracijom podstakle i politizovale krajnje desničarske stranke, poput Alternative za Nemačku (AfD), Nacionalni savez u Francuskoj, Partija slobode u Holandiji i Čega u Portugalu, svi su zabeležili porast u anketama.

"Vidimo da migracija stalno postaje sve važnije pitanje. Njen značaj raste i motiviše glasove delova biračkog tela. Dakle, to nije najvažnije pitanje, ali je važno", rekao je Gedes za Euronews.

"Mislim da se suštinski svodi na to da ljudi žele da vide sistem koji funkcioniše, da funkcioniše i da se države članice mogu složiti jedna sa drugom. Ali ono što vide umesto toga je da se države članice ne slažu jedna sa drugom o tome kakva bi politika trebalo da bude (i) vidni su stalni sporovi oko migracije", naveo je on.