Nova migrantska ruta "noćna mora" Evrope: Raste bojazan da bi najjužnije grčko ostrvo moglo postati "nova" Lampeduza

U poslednjih nekoliko meseci grčka obalska straža i Ministarstvo pomorstva suočeni su sa svojevrsnim fenomenom koji je počeo da poprima oblike potencijalnog problema za ovu zemlju. Najjužnije grčko ostrvo, koje van sezone broji do 200 stanovnika i izuzetno je popularno leti među turistima, postalo je svojevrsna stanica migranata koji, tražeći novi koridor, sve više počinju da koriste rutu od obale Libije do ostrva Gavdos nadomak Krita, pa čak i južnu obalu Krita.

Prošlog septembra, samo 30 migranata stiglo je do Gavdosa i Krita preko morskog koridora od 190 nautičkih milja koji počinje od Tobruka u Libiji. Narednih meseci, sve više njih je počelo da pristiže istom rutom. Štaviše, u decembru je do Gavdos i Krita stiglo 397 migranata, dok je u prva dva i po meseca 2024. njihov broj premašio 1.100, piše "Kathimerini". Premda su to brojevi mnogo manji u poređenju sa drugim delovima istočnog Egeja, ono što zabrinjava grčke vlasti jeste da će se i Krit pretvoriti u "novu Lampeduzu".

Nepresušna kreativnost krijumčara

Jedno od potencijalnih objašnjenja za stvaranje novog koridora pripisuje se efikasnijem nadzoru pomorskih granica u istočnom Egeju, prvestveno zahvaljujući boljoj saradnji grčke obalske straže sa turskim kolegama. Ta saradnja je pre svega plod uspešne posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Atini u decembru 2023, ali i sastanaka između ministra pomorstva Hristosa Stilijanidesa i zvaničnika obalske straže sa turskim kolegama.

Tako bi se moglo objasniti zašto migranti umesto ustaljene rute - od Turske do do Lezbosa, Hiosa i Kosa, zbog strožih kontrola, koriste novi koridor od Libije do Gavdosa i Krita.

profimedia

Međutim, brojni podaci svedoče suprotno jer je od početka 2024. godine na istočnoegejska ostrva stiglo osam hiljada migranata sa suprotnih obala, u poređenju sa tri hiljade u istom periodu 2023. Takvi dokazi ukazuju da ovaj migracioni koridor (Turska-Lezbos/Hios/Kos) ostaje "aktivan" sa tokovima koji registruju porast od čak 166 odsto.

Zvaničnici obalske straže su pojasnili da je od početka godine do sredine februara migracioni pritisak bio veoma visok, te dodali da se u poslednjih mesec dana situacija promenila jer su "službenici turske obalske straže i vojne žandarmerije pozitivno odgovorili na grčke zahteve za saradnju i značajno organičili ilegalne plovidbe iz Turske ka Grčkoj".

Italijansko "prebacivanje" problema?

"Kathimerini" neminovno postavljanje pitanje - ako je koridor Turska-istočni Egej širom otvoren, zašto se onda pojačava pritisak na Gavdos i Krit?

Još jedno od potencijalnih objašnjenja za ovaj fenomen pripisuje se saradnji koju je prethodnih meseci ostvarila italijanska vlada sa komandantom Halifom Haftarom, koji kontroliše istočnu obalu Libije, između ostalog i luku Tobruk, odakle isplovljavaju brodovi ka najjužnijoj tački Grčke.

U kontekstu migracione krize, italijanska premijerka Đorđa Meloni i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani sastali su se sa Haftarom u Rimu i razgovarali o upravljanju neregularnim migracijama. Ukupno 16.600 migranata stiglo je u Italiju iz Libije između januara i maja 2023, a većina njih iz oblasti koje kontroliše komandant.

Očigledno je da su susreti u Rimu urodili plodom, pošto je u narednom periodu zabeležena jedna zanimljiva pojava - gliseri koje kontroliše paravojna grupa Tarik Bin Zijad, predvođena sinom Halife Haftara, jurili su čamce sa migrantima koji su kretali put Italije. Grupa je vraćala migrante nazad u Libiju, a postoje i navodi da ih je ova grupa potom maltretirala.

Jednu ovakvu akciju snimila je i letelica jedne nevladine organizacije, ali i Fronteks, dok je bilo sličnih incidenata nasilnog vraćanja migranata u zemlju porekla nedaleko od Malte, a verovatno i Grčke.

profimedia

Fronteks je u saopštenju od 13. marta zabeležio smanjenje protoka u centralnom Mediteranu (na liniji Libija-Italija) za 70 odsto, ali i istovremeno povećanje protoka u istočnom Mediteranu za 117 odsto.

Stoga možda promena "tradicionalne" rute ka Italiji nije baš tako slučajna, posebno nakon što je međunarodna novinarska istraga (Lighthouse Reports, Der Spiegel, El Pais, Reporters United) dokazala da jedan od najmoćnijih trgovaca ljudima u Tobruku deluje po Haftarovim naređenjima. Spaseni su ga čak naveli kao glavnog organizatora putovanja više od 600 migranta, koji su doživeli brodolom 7. juna prošle godine u Jonskom moru.

profimedia

Kako piše "Kathimerini", većina migranata koji su spaseni kod Gavdosa i Krita prebačeni su, u nedostatku centra za prihvat i identifgikaciju, u improvizovane smeštajne objekte u seocetu Agia Galini na Kritu.

Prema podacima Obalske straže, većina spasenih su državljani Egipta, Pakistana, Palestine, Avganistana, Irana i Iraka. Svi navode da su put u Grčku platili između četiri i šest hiljada evra.

Egipat kao ključna tačka

Evropska unija je u nedelju objavila paket pomoći od 7,4 milijarde evra za Egipat koji se nalazi u ekonomskoj krizi jer raste zabrinutost da bi ekonomski pritisak i sukobi u susednim zemljama mogli da oteraju više migranta na evropske obale.

Sporazum koji je izazvao kritike grupa za ljudska prava zbog stanja istih u Egiptu, potpisali su u nedelju popodne u Kairu egipatski predsednik Abdel Fatal el Sisi i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ceremoniji su prisustvovali lideri Belgije, Italije, Austrije, Kipra i Grčke.

"Vaša današnja poseta predstavlja veoma važnu prekretnicu u odnosima između Egipta i EU", rekao je El Sisi evropskim liderima dodajući da je sporazum postigao "promenu paradigme u partnerstvu".

Tanjug/AP/Egyptian Presidency Media Office

Paket pomoći uključuje i grantove i zajmove u naredne tri godine za najmnogoljudniju zemlju arapskog sveta, prema misiji EU u Kairu. Većina sredstava - oko pet milijardi evra, je makrofinansijska pomoć, navodi se u dokumentu koji prenosi AP.

"Evropska unija prepoznaje Egipat kao pouzdanog parntera i njegovu jedinstvenu i vitalnu geostratešku ulogu kao stub bezbednosti, umerenosti i mira u regionu Mediterana, Bliskog istoka i Afrike", navodi se u zajedničkom saopštenju Misije, a Meloni ga je čak nazvala "istorijskim".

Tanjug/AP/Egyptian Presidency Media Office

Sporazum, poznat i kao Zajednička deklaracija, ima za cilj, između ostalog da promoviše "demokratiju, osnovne slobode, ljudska prava i rodnu ravnopravnost", navodi Evropska komisija. Obe strane će takođe produbiti saradnju u rešavanju izazova u vezi sa migracijama i terorizmom.

EU će takođe pružiti pomoć egipatskoj vladi da ojača svoje granice, posebno sa Libijom, glavnom tranzitnom tačkom za migrante koji beže od siromaštva i sukoba u Africi i na Bliskom istoku. Egipat je samo od aprila prošle godine primio više od 460.000 Sudanaca koji su otišli usled građanskog rata u ovoj zemlji.

Sporazum takođe dolazi usred sve veće zabrinutosti da bi izraelska kopnena ofanziva na Rafu primorala stotine hiljada ljudi da "provale" na egipatsko poluostrvo Sinaj.

Egipat već kaže da u zemlji ima devet miliona migranata, uključujući oko 480.000 registrovanih izbeglica i tražilaca azila u Agenciji UN za izbeglice. Mnogi od tih migranta su osnovali svoja preduzeća, dok drugi posluju u sivoj ekonomiji kao ulični prodavci i čistači kuća.