Igre 
Ukrajina Putinu sprema "praznični vatromet" na Krimu: Mogao bi da podigne moral i skrene pažnju sa situacije na frontu
Komentari30/04/2024
-20:00
Kada je prvi put oštećen Krimski most kamionom bombom u oktobru 2022. godine svet su obišle scene građana u Kijevu koji prave selfije ispred džinovske poštanske marke mosta u plamenu. Simbolični značaj uništenja veze aneksiranog poluostrva sa Krasnodarskom oblašću i dalje je snažan u Ukrajini i ona svim snagama pokušava da ostvari taj cilj, iako je vojni značaj ovog objekta drastično opao od kada su teretni vozovi 15. marta krenuli da saobraćaju novom prugom uz obalu Azovskog mora.
Ipak, što je bliža proslava Dana pobede 9. maja u Moskvi i vojne parade, na kojoj će po svemu sudeći biti predstavljeni zarobljeni zapadni tenkovi i druga oprema, jačaju nagoveštaji da bi Kijev mogao da pokvari praznik ruskom predsedniku Vladimiru Putinu lansiranjem američkih raketa ATACMS na most. U prilog tome govori i "tajna" isporuka pomenutih projektila dometa oko 300 km, koje se ispaljuju iz lansera HIMARS-a, iako je njihovo prisustvo bilo opšte poznato, posebno nakon napada na rusku bazu kod Džankoja na Krimu.
Tanjug/AP Photo, File
Sudeći po prethodna dva udara na most, njegovo oštećenje ili uništenje dovelo bi do poniženja Putina, rasta morala među Ukrajincima i nanelo veliku ekonomsku štetu jer bi saobraćaj morao da se obavlja trajektima, kao pre 2014. ili pomenutom zaobilaznom prugom koja barem do kraja ove godine neće raditi u punom kapacitetu.
Naizgled neizbežnom napadu raduje se i Litvanija, čiji je ambasador u Švedskoj Linas Linkevičijus na mreži X pozvao "one koji nisu slikali Krimski most da to urade dok još imaju vremena".
Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski nazvao je ovu izjavu "lavežom podaničkih američkih pudlica na Baltiku" i uporedio je sa obrisanim tvitom poljskog ministra spoljnih poslova Radeka Sikorskog, kada se on "zahvalio Americi" i objavio sliku uništenog Severnog toka 2.
Prethodno su razni zapadni mediji objavili najavu za Guardian neimenovanog višeg zvaničnika ukrajinske Vojno-obaveštajne službe (GUR), čiji je načelnik Kirilo Budanov, arhitekta brojnih napada na Rusiju, da će Krimski most biti uništen "u prvoj polovini 2024. godine".
"Oni sada besno laju, ali će patetično kukati kasnije kada dođe sudnji dan i svi ti gafovi budu nešto zbog čega će se kajati", zapretio je diplomata.
Povezane vesti
Sa opšteprihvaćenom procenom o važnosti Krimskog mosta, kao simbola ruskog prisvajanja Krima, slaže se i ukrajinski portal Strana.ua. U njihovoj analizi piše da bi udar na most bio od velikog "informacionog, političkog i simboličkog" značaja, posebno u kontekstu trenutne teške situacije na frontu. Zaključak je da će stoga Ukrajina sigurno pokušati da ga uništi.
Sa ocenom da će ukrajinski napadi dalekodometnim raketama biti usmereni ka Krimu složio se nedavno u izjavi za Euronews Srbija i istoričar Aleksandar Životić.
"Vidi se da je upotreba tih sredstava pre svega usmerena na Krim i one delove ukrajinske teritorije koji se nalaze pod ruskom kontrolom, a gde je potrebna upotreba dalekometnih sistema", rekao je Životić.
Euronews/Printscreen
Kada je reč o Krimu, napominje da se suštinski jedina promena strategijskog nivoa tokom prethodne godine dogodila na prostoru crnomorskog regiona.
"Poraz Crnomorske flote je strategijskog karaktera. Rusija je izgubila kontrolu nad zapadnim delom crnomorskog regiona, što je najznačajnije. Najveći deo Crnomorske flote je bio prinuđen da napusti Krim i tradicionalne baze i da se koncentriše pre svega ka Novorosijsku, što je prilično velika udaljenost", naveo je istoričar i dodao da će na meti verovatno biti i značajni saobraćajni čvorovi i aerodromi na poluostrvu.
Zašto Rusija nije probala da uništi mostove na Dnjepru?
Prethodni napadi i konstantni pokušaji Ukrajine da unište Krimski most bili su povod u prošlosti za oštre kritike ruskog vojnog vrha, pa i samog Putina zbog toga što nije bilo ni pokušaja da se unište ukrajinski mostovi preko Dnjepra i na taj način odseče veliki deo ukrajinske vojske na istoku. Spekulacije u medijima išle su od "tajnog dogovora sa Zapadom" i želje da se nastavi sa trgovinom sa Evropom, do toga da Rusija jednostavno to ne može pouzdano da uradi bez upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
Problem je i to što preko Dnjepra ima mnoštvo prelaza, od kojih su neki brane hidrocentrala. Iako je Rusija gađala neke od tih hidrocentrala, do sada nije dokazano da je pokušala da probije samu branu. Jedina uništena brana na Dnjepru je Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti, blizu delte reke, zbog čega je poplavljeno veliko područje, ali do danas nije utvrđeno ko ju je razneo.
Tanjug/AP/Maxar Technologies
Povezane vesti
U jednoj analizi u ruskim medijima iz septembra prošle godine navodi se da je Rusija na samom početku rata imala priliku da bombarduje te mostove, ali da je nije iskoristila. Situaciju otežava, kako se navodi, to što su u pitanju sovjetski mostovi građeni da izdrže snažne udare, pa bi krstareće rakete samo "napravile rupe u njima", ali ne bi srušile konstrukciju. Pretpostavka je da je Krimski most mnogo manje "stamen" od starih utvrđenih mostova koji su, kao i same zgrade od armiranog betona u Ukrajini, građeni imajući u vidu potencijalni rat.
Inače, poređenja radi, ATACMS ima pojedinačnu bojevu glavu težine 214 kg i kreće se brzinom oko tri maha (tri puta brže od zvuka). Ruski "Kinžal" ide brzinom od oko pet maha, s tim da po nekim procenama u trenutku udara dostiže 10 maha, a ima bojevu glavu težine oko 480 kg. Najnovija hipersonična raketa Cirkon, koja je barem jednom iskorišćena u Ukrajini ide brzinom od oko 8 maha, a nosi bojevu glavu tešku između 300 i 400 kg. Rusija raspolaže i navodećim bombama od 1,5 i tri tone, ali je njima kraći domet, pa bi avioni bili izloženi riziku. Ukrajina sa druge strane ima i pomorske dronove, kojima je i ranije pogađala Krimski most, pa je Rusija gradila štitove oko nosećih stubova.
"Rusi će osvojiti Donbas do oktobra"
Međutim, Krim je daleko od fronta u Donbasu, gde selo za selom pada pod rusku kontrolu, a logistika uopšte nije povezana sa poluostrvom.
O očajnom stanju na ukrajinskoj strani fronta u pravcu Avdejevke i Bahmuta svedoči i izveštaj švajcarskog lista Blick. Na osnovu nekoliko izjava ukrajinskih oficira, nameće se zaključak da oni uopšte ne veruju u pobedu.
"Rusi će osvojiti Donbas do oktobra, onda će se sukob zamrznuti i moraćemo da pregovaramo sa Putinom", rekao je Serhij (puno ime nije objavljeno) za Blick, inače komandant u brigadi zaduženoj za odbranu Časov Jara, nadomak Bahmuta.
Još mračniju prognozu dao je Ihor, komandant inženjerske čete u Donbasu.
"Rusi će nas naterati da napadnemo vas Evropljane u sastavu njihove armije", rekao je oficir.
AP/Francisco Seco
Prema tekstu Blick-a, postoje tri razloga za krajnje defetistički stav Ukrajinaca. Prvi je manjak ljudstva, zbog kojeg je navodno stvarno brojčano stanje jedinica smanjeno za 30-40 odsto od nominalnog.
"Nastavak mobilizacije nas neće spasiti. Oni koje sada mobilišu i obučavaju neće biti sa nama do oktobra. Do tada ćemo izgubiti ceo Donjeck", smatra Aleksandar iz 93. brigade i dodaje da mere mobilizacije neće biti dovoljne da se supritstave broju od 300.000 regruta koje Kremlj navodno planira da mobiliše.
Drugi razlog je kašnjenje američke pomoći, koja u ovom trenutku, po mišljenju ovih ukrajinskih oficira, neće pomoći Ukrajini.
"Možemo da usporimo Ruse, koliko god to bilo moguće, ali ne možemo da ih porazimo", rekao je treći oficir potpisan samo kao Miroslav.
Treći problem, po pisanju Blick-a, leži u glavnokomandujućem Ukrajinskih oružanih snaga Aleksandru Sirskom, kojeg mnogi vide kao "kasapina" zbog načina na koji je izgubio bitku za Bahmut. Njegov dolazak na mesto generala Valerija Zalužnog je, kako se navodi, doveo do lošijeg raspoloženja na frontu.
Kako kažu komandanti, brigade su pod Sirskim u borbu slane sa premalo ljudi i vrlo malo municije, a tri su potpuno rasformirane iz "nategnutih razloga", a vojnici preraspoređeni u druge jedinice. Jedan od oficira sa položaja u Časov Jaru je situaciju pod komandom Sirskog nazvao "genocidom nad najboljim vojnicima".
El Pais: Rusi su naučili na svojim greškama
Sa ovim procenama se slaže i španski El Pais, koji u najnovijem tekstu piše da je Rusija naučila na svojim greškama i unapredila vojsku tehnološki i taktički od 2022.
Prema španskom listu ruska vojska je izgledala nespremno na početku rata i bila potisnuta u mnogim pravcima, ali se drastično poboljšala, pa je sada realnost mnogo drugačija.
"Oni su sve bolji i bolji i imaju bolje oružje", Pričaju za El Pais neki od vojnika koji su bili u blizini Avdejevke.
profimedia
Kao bitan faktor ruske premoći ističu se Geran 2 dronovi, to jest nadograđene verzije iranskih Šaheda, navodeće FAB bombe od 250 do 1.500 kg koje "postoše sve na liniji fronta", ali i pomenute hipersonične rakete.
Upravo u blizini Avdejevke Ukrajina je dugo držala pozicije u Berdičiju, poslednjem selu druge linije odbrane iza grada koji su ranije osvojili Rusi, ali je nedavno bila primorana da se povuče.
Mnogo veći problem je selo Očeretine, severno odatle, koje je zajedno sa dva zaseoka Novobahmutovkom i Solovjevom palo u roku od nekoliko dana jer su pojedine ukrajinske brigade napustile položaje. Proboj je napravljen i istočno od Očeretina, pa su ruski vojnici ušli i u selo Novo Kalinovo.
Komentari (0)