Brodolom kod Hiosa alarm za Grčku: Smrt tri devojčice uznemirila Evropu, sprema li se nova migrantska kriza?

Tri maloletne devojčice, najverovatnije iz Avganistana, u sredu su pronađene mrtve nakon brodoloma na strmoj grčkog ostrva Hios. Njihova tela izvučena su iz vode iz stenovite oblasti u Kardamili. Reč je o devojčicama starim 10, sedam i pet godina, a prema prvim podacima, dve od njih bile sestre. One su putovale sa još 19 ljudi u čamcu na naduvavanje koji je pronađen nasukan na stenama, prenosi "Kathimerini".

Kako je saopštila grčka Obalska straža, tokom akcije spaseno je 16 ljudi koji su se nalazili u čamcu na naduvavanje, od kojih su svi Avganistanci i jedan državljanin Kuvajta.

Akcija spasavanja počela je u sredu u osam ujutru, međutim, prema saznanjima iz preliminarne istrage, čamac sa migrantima nasukao se mnogo ranije, tačnije u ponedeljak oko 20 časova. To znači da su migranti bili zarobljeni na stenama najmanje 36 sati pre nego što su pronađeni i spaseni. Pretpostavlja se da čamac na naduvavanje sa migrantima nije primećen dok se približavao obali Hiosa, niti u trenutku kada se nasukao na stene.

Osim toga, da je došlo do brodoloma, grčke vlasti su saznale sasvim slučajno u utorak uveče kada su službenici obalske straže koji su patrolirali gradom Hiosom, uočili trojicu avganistanskih državljana. Tokom ispitivanja su navodno izjavili da se brodolom dogodio 24 sata ranije i da su tri maloletne devojčice izvučene mrtve iz vode.

AP Photo/Panagiotis Balaskas

Napominje se da su u ponedeljak u ovoj oblasti vladali nepovoljni vremenski uslovi sa vetrovima jačine preko šest bofora. Prema zvaničnim izveštajima, čim se saznalo za postojanje brodoloma, usledila je mobilizacija, a brodovi obalske straže su krenuli u patrolu u potrazi za strancima. U akciji spasavanja učestovala su četiri čamca i helikopter Obalske straže, pripadnici Vatrogasne službe, dok je timu za Jedinice za podvodne misije takođe naređen odlazak na Hios.

Lučka uprava Hiosa koja vodi preliminarnu istragu navodno ima i podatke o licu koje je upravljalo brodom na naduvavanje, a za kojeg se očekuje da će biti krivično gonjen kao trgovac ljudima.

Gavdos nova stanica za trgovce ljudima

U poslednjih nekoliko meseci grčka obalska straža i Ministarstvo pomorstva suočeni su sa svojevrsnim fenomenom koji je počeo da poprima oblike potencijalnog problema za ovu zemlju. Najjužnije grčko ostrvo Gavdos, koje van sezone broji do 200 stanovnika i izuzetno je popularno leti među turistima, postalo je svojevrsna stanica migranata koji, tražeći novi koridor, sve više počinju da koriste rutu od obale Libije do ostrvceta nadomak Krita, pa čak i južnu obalu Krita.

U međuvremenu, sveukupan broj migranata koji stižu u Grčku se udvostručio u odnosu na isti period prošle godine, dok je Gavdos posebno zabeležio dramatičan porast dolazaka migranata iz severne Afrike.

Trgovci ljudima su doslovno postavili stalan kurs ka Gavdosu, a s obzirom na to da je broj migranata koji su stigli od početka godine premašio 1.500, zbog čega je pronalaženje rešenja imperativ.

"Imam višak brašna u kući jer kada dođu migranti šta će jesti? To je reka ljudi koji očajnički traže da napuste svoje zemlje", rekao je jedan od stanovnika ostrva.

Profimedia

Broj migranata koji putuju za Evropu se povećao, pri čemu su mediteranske zemlje preuzele najveći deo odgovornosti. Ostrvljani su, s druge strane, zabrinuti da je ono što se dešava samo početak.

"Mesto kao što je naše ne može da izdrži toliko ljudi. Koliko god Evropa platila, to nije moguće", rekao je jedan stanovnik Gavdosa.

Lokalni zvaničnici kažu da devet miliona migranata pokušava da stigne do Grčke, a da bi mogao da dostigne i 20 miliona ako se uslovi pogoršaju, prenosi "Euronews Greece".

Porastao broj migranata u Grčkoj, Egipat ključna tačka

Jedno od potencijalnih objašnjenja za stvaranje novog koridora pripisuje se efikasnijem nadzoru pomorskih granica u istočnom Egeju, prvestveno zahvaljujući boljoj saradnji grčke obalske straže sa turskim kolegama. Ta saradnja je pre svega plod uspešne posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Atini u decembru 2023, ali i sastanaka između ministra pomorstva Hristosa Stilijanidesa i zvaničnika obalske straže sa turskim kolegama.

Tako bi se moglo objasniti zašto migranti umesto ustaljene rute - od Turske do do Lezbosa, Hiosa i Kosa, zbog strožih kontrola, sve više koriste novi koridor od Libije do Gavdosa i Krita.

Međutim, brojni podaci svedoče suprotno jer je od početka 2024. godine na istočnoegejska ostrva stiglo osam hiljada migranata sa suprotnih obala, u poređenju sa tri hiljade u istom periodu 2023. Takvi dokazi ukazuju da ovaj migracioni koridor (Turska-Lezbos/Hios/Kos) ostaje "aktivan" sa tokovima koji registruju porast od čak 166 odsto.

Profimedia

Iz ovih razloga je i EU krajem prošlog meseca objavila paket pomoći od 7,4 milijarde evra za Egipat koji se nalazi u ekonomskoj krizi jer raste zabrinutost da bi ekonomski pritisak i sukobi u susednim zemljama mogli da oteraju više migranta na evropske obale.

Sporazum koji je izazvao kritike grupa za ljudska prava zbog stanja istih u Egiptu, potpisali su u Kairu egipatski predsednik Abdel Fatal el Sisi i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ceremoniji su prisustvovali lideri Belgije, Italije, Austrije, Kipra i Grčke.

Sporazum, poznat i kao Zajednička deklaracija, ima za cilj, između ostalog da promoviše "demokratiju, osnovne slobode, ljudska prava i rodnu ravnopravnost", navodi Evropska komisija. Obe strane će takođe produbiti saradnju u rešavanju izazova u vezi sa migracijama i terorizmom.

EU će takođe pružiti pomoć egipatskoj vladi da ojača svoje granice, posebno sa Libijom, glavnom tranzitnom tačkom za migrante koji beže od siromaštva i sukoba u Africi i na Bliskom istoku. Egipat je samo od aprila prošle godine primio više od 460.000 Sudanaca koji su otišli usled građanskog rata u ovoj zemlji.