Igre 
RAT U UKRAJINI Tri osobe, među kojima i dvoje dece, poginule u napadu dronom u regionu Kursk
Komentari10/04/2024
-08:33
Rat u Ukrajini traje 777 dana. Nakon što je Zapad zatražio da u četvrtak bude održana sednica Saveta bezbednosti UN povodom humanitarne situacije u Ukrajini, usledio je odgovor Rusije koja je za petak zatražila zasedanje ovog tela zbog isporuke oružja Kijevu iz zapadnih zemalja. Majske mobilizacije u Rusiji neće biti, tvrdi šef komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov, koji je dodao da je faza mobilizacije završena. Ukrajinski dron pogodio je Zaporošku elektranu deset minuta nakon obilaska predstavnika IAEA, na šta je reagovao i Žozep Borelj koji je osudio napad i rekao da takve akcije "povećavaju rizik od opasne nuklearne nesreće, i da takvi napadi moraju prestati". U međuvremenu SAD su poslale Ukrajini 5.000 komada malokalibarskog oružja zaplenjenog tokom transporta iz Irana u Jemen.
Ključni događaji:
- Zapad traži sednicu SBUN za četvrtak, Rusi za petak
- Kartapolov: U Rusiji neće biti mobilizacije u maju
- SAD isporučile Ukrajini 5.000 komada malokalibarskog oružja zaplenjenog Iranu
- Borelj: Napadi dronova na Zaporožje NE povećavaju rizike od opasnih nesreća
- Moskva nije dobila poziv Švajcarske za mirovni samit
- Dve osobe poginule u granatiranju sela u ruskoj Brjanskoj oblasti
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.
Euronews
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu
22.40Zelenski razgovarao sa predsednicom Švajcarske o pripremi za Globalni samit mira
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovarao je danas telefonom sa predsednicom Švajcarske Violom Amherd o pripremama za prvi Globalni samit mira u Švajcarskoj, zakazan za jun ove godine.
„Razgovarao sam sa Violom Amherd i zahvalio sam Švajcarskoj na njenoj stabilnoj podršci, posebno na današnjoj odluci da izdvoji 5 milijardi švajcarskih franaka za obnovu Ukrajine. Razgovarali smo o pripremama za prvi Globalni samit mira u Švajcarskoj, zakazan za jun ove godine“, napisao je Zelenski na Telegram kanalu, prenosi Ukrinform.
18.50 Tri osobe, među kojima i dvoje dece, poginule u napadu dronom u regionu Kursk
Povezane vesti
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je danas da ta baltička zemlja nikada više neće kupovati ruske energente. On je na međunarodnom forumu o pitanjima energetske bezbednosti, koji se održava u Viljnusu, naglasio da Litvanija nikada neće ponovo da uvozi gas, naftu i struju iz Rusije, što je prestala još 2022. godine, preneo je TASS.
Podsetio je i kako su u Evropi postojale priče da Zapad ne može da opstane bez ruskih energetskih resursa.
"Prošla je još jedna zima i živi smo i zdravi", primetio je Nauseda i dodao da energetska bezbednost Evrope treba da se zasniva na zelenoj energiji.
Tanjug AP/Paul White
16.21 Posle ruskih udara na energetski sistem 400.000 potrošača bez struje
U jutrošnjim vazdušnim napadima ruske vojske na Ukrajinu, oštećeni su energetski objekti u crnomorskom regionu Odese i obližnjem gradu Mikolajevu, a bez struje je ostalo više od 400 hiljada potrošača.
Ukrajinska elektrodistribucija saopštla je da su napadi izazvali nestanke struje u južnim regionima zemlje, najviše u Hersonskoj oblasti, ali da je za većinu njih obnovljen pristup električnoj energiji, prenosi Rojters.
16.15 Švajcarska 15. i 16. juna organizuje mirovnu konferenciju bez Rusije
Povezane vesti
Švajcarska vlada saopštila je danas da će 15. i 16. juna biti domaćin dvodnevne mirovne konferencije na visokom nivou čiji je cilj postizanje mira u Ukrajini, na osnovu plana ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i švajcarskog ministra spoljnih poslova Ignacija Kasisa.
Konferencija će biti održana u odmaralištu Burgenstok u kantonu Nidvalden, blizu grada Lucern, a kako piše u saopštenju, cilj će biti da se stvori okvir za trajni mir u Ukrajini, kao i "konkretan plan za učešće Rusije u mirovnom procesu".
Švajcarska vlada je navela i da su u rane razgovore o organizovanju konferencije bili uključeni Evropska unija i izaslanici država takozvanog Globalnog juga, uključujući Brazil, Kinu, Etiopiju, Indiju, Saudijsku Arabiju i Južnu Afriku.
Povezane vesti
14.06 Lukašenko će posetiti Rusiju 11. i 12. aprila, predviđen susret sa Putinom
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko boraviće u radnoj poseti Rusiji 11. i 12. aprila radi razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, saopštio je danas Kremlj.
Strane planiraju da razgovaraju o ključnim pitanjima u vezi sa budućim razvojem bilateralne saradnje, uključujući sprovođenje odluka donetih na sastanku Vrhovnog državnog saveta Zajednice države Rusije i Belorusije, navodi se u saopštenju.
Kako je saopštila pres služba predsednika Belorusije, Lukašenko će se s Putinom 11. aprila sastati tet-a-tet.
Dmitry Astakhov, Sputnik, Government Pool Photo via AP
Šefovi država će razgovarati o "saradnji dveju zemalja u različitim oblastima, kao i o pitanjima koja zahtevaju pažnju na najvišem nivou, a u fokusu će biti regionalna i međunarodna situacija i načini koordinacije delovanja za odgovor na postojeće pretnje i izazove".
Pres služba predsednika Belorusije je saopštila i da se 12. aprila očekuje da dvojica predsednika učestvuju na zajedničkoj manifestaciji posvećenoj Danu kosmonautike.
13.55 Ukrajina i Velika Britanija potpisale sporazum o saradnji u proizvodnji oružja
Ukrajina i Velika Britanija potpisale su danas Okvirni sporazum o saradnji u oblastima odbrane i proizvodnje oružja, s namerom da ojačaju ukrajinske proizvodne kapacitete oružja.
"Danas britanske kompanije rade sa ukrajinskim i traže prilike da proizvode više oružja zajedno", izjavio je ukrajinski ministar za strateške industrije Oleksandar Kamišin posle ceremonije potpisivanja sporazuma na vojnoj konferenciji u Kijevu kojoj je prisustvovalo oko 30 britanskih kompanija, a koje su razgovarale o mogućoj saradnjih sa ukrajinskim.
Britanski ministar za trgovinsku politiku Greg Hends kazao je da se nada da će sporazum doprineti učinku Ukrajine na bojnom polju, ali i njenoj ekonomiji, prenosi Rojters.
13.34 Zaharova: Rusija ne priznaje mandat Istražne komisije Ujedinjenih nacija za Ukrajinu
Moskva ne priznaje mandat Istražne komisije Ujedinjenih nacija za Ukrajinu i odbija da sarađuje sa njom, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Rezolucija o ljudskim pravima u Ukrajini, koju je inicirao Kijev, doneta je uz podršku njenih zapadnih sponzora. Ona se bavi situacijom koju je stvorila, kako oni nazivaju, ruska agresija", rekla je Zaharova, preneo je TASS.
Prema njenim rečima, dokument je produžio mandat Nezavisne internacionalne tzv. Istražne komisije za Ukrajinu na još godinu dana.
"Ne priznajemo mandat pomenute komisije i potvrđujemo svoj stav, odbacujući svaki oblik interakcije sa ovim apsolutno nelegitimnim mehanizmom", istakla je ona na brifingu.
Tanjug/AP/Russian Foreign Ministry Press Service
Zaharova je navela da dokument "nije u dodiru sa realnošću" i da je usmeren protiv Rusije i podsetila da ga je podržalo 27 delegacija, dok je 17 bilo uzdržano, a tri su glasale protiv.
"Tek nešto više od polovine država članica Saveta UN za ljudska prava podržalo je rezoluciju. To jasno pokazuje da međunarodna zajednica razume političku motivaciju i pristrasnost inicijative kijevskih režima", naglasila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Nezavisnu Međunarodnu istražnu komisiju za Ukrajinu osnovao je Savet za ljudska prava 4. marta 2022. godine u skladu sa rezolucijom 49/1 da bi istražio sva navodna kršenja i zloupotrebe ljudskih prava, kršenja međunarodnog humanitarnog prava i srodnih zločina u kontekstu napada Rusije protiv Ukrajine.
Savet je produžio mandat Istražne komisije 4. aprila 2023. na godinu dana i ponovo 5. aprila 2024. za još godinu dana.
12.41 Sud Evropske unije: Stavljanje dvojice ruskih biznismena na listu sankcija neopravdano
Ruski biznismeni Mihail Fridman i Pjotr Aven dobili su danas sudski spor protiv Evropske unije koja ih je stavilu na spisak sankcionisanih pojedinaca zbog njihove navodne umešanosti u rat u Ukrajini za račun Rusije.
Opšti sud EU saopštio je da nedostatak dokaza o tome da su pružili materijanu ili finansijsku podršku ruskim političarima u ratu u Ukrajini, dovoljan razlog da budu uklonjeni sa spiska lica podvrgnutih restriktinim merama, prenosi AP.
''Opšti sud smatra da nijedan od razloga navedenih u početnim aktima nije dovoljno potkrepljen i da stoga uvrštavanje gospodina Avena i gospodina Fridmana na spiskove o kojima je reč nije bilo opravdano'', navodi se u saopštenju suda.
profimedia
Upitan za komentar ove presude suda EU, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija smatra da su sankcije nezakonite, nepravedne, destruktivne i sramotne za one koji su ih uveli. Fridmen, koji ima ruski i izraelski pasoš, i Aven, nosilac ruskog i letonskog pasoša, na spisak sankcionisanih stavljeni su u martu prošle godine, što su njih dvojica odmah osporili.
Fridman je osnivač Alfa grupe u čijem vlasništvu je i Alfa banka i smatra se da je među najbogatijim ruskim biznismenima, a EU je u martu 2022. sankcionisala Alfa banku, najveću rusku nedržavnu banku, nakon čega je Fridman napustio upravni odbor kako bi pokušao da banku spasi izrečenih mera.
Aven je bio na čelu Alfa banke do marta 2022, ali je kao i Fridman napustio upravni odbor nakon što je EU uvela sankcije.
Fridman je rat u Ukrajini nazvao ''krvoprolićem'', rekavši da želi da se što pre završi, a nakon početka rata u Pojasu Gaze, vratio se u Moskvu. EU je uvela nekoliko rundi sankcija Rusiji od početka rata u Ukrajini.
Sankcije su usmerene na energetski sektor, banke, kompanije i tržišta, a pojedini ruski zvaničnici, uključujući Putina, podvrgnuti su zamrzavanju imovine i zabrani putovanja.
12.20 Rusko Ministarstvo odbrane: Jurišni helikopter Mi-24 se srušio kod obale Krima
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se danas oko šest časova po moskovskom vremenu srušio jurišni helikopter Mi-24 tokom redovnog leta iznad Crnog mora u blizini zapadne obale Krima.
Preliminarni uzrok pada je kvar helikoptera, navodi se u saopštenju, preneo je Interfaks.Ministarstvo je navelo da je služba traganja i spasavanja na mestu nesreće. Transportno-borbeni helikopter Mi-24 "Krokodil" je projektovan za povećanje vatrene moći i mobilnosti kopnenih jedinica.
10.11 Zelenski kritikovao Šolca jer je odbio da Kijevu obezbedi rakete Taurus
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski oštro je kritikovao nemačkog kancelara Olafa Šolca zato što je odbio da Kijevu obezbedi krstareće rakete nemačke proizvodnje Taurus i sugerisao da je oklevanje zasnovano na njegovoj želji da zadrži oružje za odbranu Berlina od pretnje iz Rusije.
"Koliko ja razumem, kancelar veruje da je, pošto je on predstavnik nenuklearne države, ovo je najmoćnije oružje koje Nemačka ima", rekao je Zelenski o raketama Taurus u intervjuu za Aksel Springer, matičnu kompaniju portala Politiko.
"Podelio je sa mnom da ne može da ostavi svoju zemlju bez tako moćnog oružja", dodao je Zelenski.
Nemačka vlada, međutim, predstavlja svojoj javnosti sasvim drugačiju logiku o neslanju oružja, navodi portal.
Tanjug AP/Michael Kappeler/dpa via AP
Šolc je uporno odbijao da pošalje rakete Taurus u Ukrajinu, rekavši u izjavama da bi takav potez mogao da dovede do eskalacije rata i čak da uvuče Nemačku u direktan sukob sa Rusijom. Ukrajinci žele da nemačkim raketama Taurus, koje imaju domet od oko 500 kilometara i nose moćnu bojevu glavu, gađaju ciljeve duboko iza linija fronta, kao što je Kerčki most koji povezuje Rusiju i Krim.
Međutim, komentari Zelenskog, ako je Šolc u potpunosti shvaćen, sugerišu da postoji motivacija koju kancelar nije javno izneo ili barem objašnjenje koje je Šolcu možda bilo najprijatnije da pruži Zelenskom: da je Berlinu potrebno oružje da odvrati ruskog predsednika Vladimira Putin od napada Nemačke, navodi Politiko.
08.20 Ruski napad na Odesu, Ukrajina dronovima napala Brjansku oblast
Tokom noći Rusija je napala Ukrajinu sa 17 jurišnih bespilotnih letelica Šahed-131/136, dve krstareće rakete Iskander-K i jednom balističkom raketom Iskander-M a na meti su bili Odeska, Nikolajevska, Hersonska i Kirovogradska oblast, saopštile su ukrajinske vlasti.
U Odesi su se čule snažne eksplozije tokom jutra, a saopšteno je da je oštećen energetski objekat, privatna kuća i nekoliko automobila u ruskom napadu, prenosi ukrajinska agencija Unian.
07.17 Zelenski: Ukrajina je razvila plan za novu kontraofanzivu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina razvila plan za novu kontraofanzivu.
"Da, imamo kontraofanzivni plan. Nemamo alternativu, ali ne mogu da dam datum", naglasio je Zelenski u intervjuu za Bild, napominjući da je za postizanje ovog cilja ukrajinskoj vojsci potrebno oružje, uključujući i oružje Sjedinjenih Američkih Država.
Prema njegovim rečima, Rusija ima više ljudi i oružja, ali, kako je naveo, ujedinjeni Zapad ima savremene sisteme naoružanja.
06.45 Kartapolov: U Rusiji neće biti mobilizacije u maju
U Rusiji u maju neće biti mobilizacije "ni pod kojim uslovima", rekao je šef komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov u komentaru za rusku globalnu mrežu RTVI.
"Ni pod kojim uslovima neće biti mobilizacije u maju. Mobilizacija je prošla faza", rekao je Kartapolov, preneo je Moskovski komsomoljec.
06.35 Rusija zatražila sednicu SB UN o isporuci zapadnog oružja Ukrajini
Rusija je zatražila da u petak, 12. aprila bude održana sednica Saveta bezbednosti UN o isporuci zapadnog naoružanja Ukrajini, saopštio je zamenik stalnog ruskog predstavnika u UN Dmitrij Poljanski.
On je u objavi na svom Telegram kanalu naveo da je Rusija, s obzirom na to da su zapadne zemlje zatražile da u četvrtak bude održana sednica o humanitarnoj situaciji u Ukrajini, zatražila odvojenu sednicu, kako ne bi dozvolila zapadnim državama da "slobodno koriste svoj narativ", prenose RIA Novosti.
Tanjug/AP/Seth Wenig
06.10 SAD isporučile Ukrajini 5.000 komada malokalibarskog oružja zaplenjenog Iranu
Sjedinjene Američke Države su isporučile Ukrajini 5.000 jedinica malokalibarskog oružja zaplenjenog tokom transporta iz Irana u Jemen.
"SAD su predale Ukrajini više od 5.000 jurišnih pušaka AK-47, mitraljeza, snajperskih pušaka i ručnih protivtenkovskih bacača granata RPG-7 zaplenjenih tokom inspekcije brodova koji su isporučivali robu iz Irana jemenskim Hutima", saopštila je danas Američka centralna komanda (CENTCOM).
Transfer je obavljen 4. aprila, navodi se u saopštenju i dodaje da je Oružanim snagama Ukrajine isporučeno i više od pola miliona patrona kalibra 7,62 mm.
06.05 Borelj: Napadi dronova na Zaporožje NE povećavaju rizike od opasnih nesreća
Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj osudio je nedavne napade dronovima na nuklearnu elektranu Zaporožje, rekavši da to povećava rizik od opasnih incidenata.
"Nepromišljeni napad dronom na nuklearnu elektranu u Zaporožju povećava rizik od opasne nuklearne nesreće. Takvi napadi moraju prestati", upozorio je Borelj na platformi Iks.
On je izrazio punu podršku Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) i generalnom direktoru tog tela Rafaelu Grosiju i poručio da bi "Rusija trebalo da se povuče iz Zaporoške nuklearne elektrane".
Komentari (0)