Nad Evropom nezapamćeni toplotni talas: Na najvećem udaru ekstremnih temperatura Italija, Hrvatska i - Srbija Svim strankama u Hrvatskoj pada rejting: Domovinski pokret sa treće pao na petu poziciju

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Gde je u Evropi najteže živeti kao osoba sa invaliditetom? U Turskoj invalidnine 117 puta manje nego u Norveškoj

Komentari

Autor: Euronews

04/04/2024

12:39

Gde je u Evropi najteže živeti kao osoba sa invaliditetom? U Turskoj invalidnine 117 puta manje nego u Norveškoj

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Evropskoj uniji živi oko 101 milion ljudi sa nekim oblikom invaliditeta.

To je 27 odsto populacije EU starije od 16 godina, dakle nešto više od jedne od četiri odrasle osobe. Oni se, prema najnovijem istraživanju koje je objavio Euronews, suočavaju sa brojnim nejednakostima koje im otežavaju život.

Komisija EU pozvala je na pristojan životni standard za sve osobe sa invaliditetom. To uključuje samostalan život, kvalitetne socijalne usluge i usluge zapošljavanja, pristupačno i inkluzivno stanovanje, adekvatnu socijalnu zaštitu i ojačanu socijalan i ekonomski status.

Postoji nekoliko aspekata koje treba razmotriti kada se poredi status osoba sa invaliditetom širom Evrope. Posebno su značajne socioekonomske razlike između osoba sa i bez invaliditeta.

Nekoliko indikatora pokazuje značajan jaz u odnosu na osobe sa invaliditetom.

Šta se računa kao invaliditet?

Invalidnost se uglavnom odnosi na ograničenja koja ljudi mogu da imaju prilikom obavljanja određenih aktivnosti zbog zdravstvenih problema, najmanje u poslednjih šest meseci, navodi Eurostat. Osobe sa invaliditetom su osobe koje imaju bar jednu osnovnu poteškoću u aktivnostima, kao što su vid, sluh, hod, pamćenje i tako dalje.

Udeo osoba sa nekim oblikom invaliditeta znatno varira u EU, krećući se od 14,6 odsto u Bugarskoj do 38,4 odsto u Letoniji 2022, prema podacima Eurostata.

Prema ovim podacima, invaliditet je kategorisan u dve grupe: "neka ograničenja" i "teška ograničenja".

U EU, od ljudi starijih od 16 godina, 19,8 odsto je prijavilo neka ograničenja, dok je 7,2 odsto reklo da imaju ozbiljna ograničenja u svojim uobičajenim aktivnostima zbog zdravstvenih problema.

U 2022. godini, udeo osoba sa teškim invaliditetom kretao se od 2,7 odsto u Bugarskoj do 10,3 odsto u Estoniji. U Francuskoj i Nemačkoj ovaj procenat je skoro 10 odsto, a u Velikoj Britaniji 11,5 odsto ljudi je prijavilo da imaju tešku invalidnost 2018. godine

Zašto se udeo osoba sa invaliditetom značajno razlikuje širom Evrope?

Brojke su izvedene iz podataka koje su ljudi sami prijavili, tako da su, u određenoj meri, pod uticajem subjektivne percepcije ispitanika, kao i njihovog društvenog i kulturnog porekla. Dakle, subjektivna priroda je značajan indikator koji objašnjava ove razlike.

Međutim, ove "statistike se smatraju relevantnim i pouzdanim procenama zdravstvenog stanja stanovništva", podvukao je Eurostat.

Ove statistike su veoma vredne za analizu trendova i za merenje socioekonomskih razlika između osoba sa invaliditetom i bez ograničenja aktivnosti.

Opasnost od siromaštva je jedna od važnih socio-ekonomskih razlika između osoba sa invaliditetom i onih bez ograničenja aktivnosti.

Udeo osoba sa invaliditetom koji su u opasnosti od siromaštva u EU kreće se od 13,6 odsto u Slovačkoj. do 44,4 odsto u Estoniji.

Osobe sa invaliditetom su u većem riziku od siromaštva

Ova cifra je uglavnom niska u nordijskim zemljama (osim Švedske), dok je viša u baltičkim zemljama.

Kako se rizik od siromaštva u EU značajno razlikuje, poređenje jaza između osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta u svakoj zemlji daje značajnije uvide u ovaj problem.

Osobe sa invaliditetom su u većem riziku od siromaštva

Ljudi bez invaliditeta su manje izloženi riziku od siromaštva nego oni sa invaliditetom.

Trend je uočen u sve 34 evropske zemlje (27 članica EU, 5 kandidata i 2 EFTA članice) gde su podaci bili dostupni.

Od populacije EU sa invaliditetom, 20,5 odsto je u opasnosti od siromaštva, u poređenju sa 14,5 odsto među osobama bez ograničenja.

U apsolutnom iznosu, ova razlika je najmanja u Italiji i Grčkoj (1 i 2 procentna poena – pp) među članicama EU. Najveći jaz ima Estonija (26,5 pp), zatim Litvanija (21,4 pp), Hrvatska (20,3 pp) i Letonija (19,5 pp).

Apsolutni jaz između osoba sa ili bez invaliditeta bio je preko 10 pp u trinaest zemalja EU, što pokazuje koliko su osobe sa invaliditetom tamo u nepovoljnom položaju.

Ovaj jaz je najveći u baltičkim zemljama, kao i u Hrvatskoj i Bugarskoj. Zanimljivo je da je takođe značajno visok u Holandiji, Belgiji i Švedskoj gde je indeks socijalne pravde Bertelsman fondacije bolji nego u drugim zemljama.

Gledajući relativne razlike (odnos osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta), Italija i Grčka su zabeležile najmanje razlike. Udeo ljudi u riziku od siromaštva bio je samo 1,1 puta veći za osobe sa invaliditetom nego za osobe bez invaliditeta.

Najveća relativna razlika zabeležena je u Hrvatskoj (2,6 puta), a slede Estonija i Irska (obe 2,5 puta).

Ova relativna razlika je viša od 2 puta u jedanaest zemalja EU, što ukazuje na to kako su osobe sa invaliditetom ekonomski ranjivije od onih bez invaliditeta.

Nezaposlenost je veća među osobama sa invaliditetom

U 2022, prosečna stopa nezaposlenosti u EU bila je 9,4 odsto među osobama sa invaliditetom u poređenju sa 6,1 odsto među osobama bez invaliditeta. Osim u Češkoj, stopa nezaposlenosti među osobama sa invaliditetom bila je viša u svim zemljama EU.

Relativna razlika je bila više od 2,5 u Mađarskoj, Sloveniji i Litvaniji. To znači da je stopa nezaposlenosti bila više od 2,5 puta veća za osobe sa invaliditetom nego za osobe bez posla u ovim zemljama.

Jaz je još jasnija u zapošljavanju. Stopa zaposlenosti je takođe ključni pokazatelj socio-ekonomskog jaza između osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta.

Godine 2022. jaz u zapošljavanju osoba sa invaliditetom bio je 21,4 pp u EU, prema izveštaju Evropskog instituta za sindikate (ETUI) čiji je autor Angelina Atanasova, istraživač u Evropskoj socijalnoj opservatoriji u Briselu.

Ona je varirala od 8,5 pp u Luksemburgu, do 37 pp u Irskoj.

Jaz u zapošljavanju osoba sa invaliditetom je preko 30 pp u devet zemalja EU, što zapravo predstavlja jedan od tri. Na vrhu, Irsku prate Hrvatska (36 pp), Belgija (35,3 pp) i Litvanija (35 pp).

Na dnu je Luksemburg, a slede Danska (9,9 pp), Portugal (13,1 pp), Italija (14 pp) i Španija (14,6 pp). I dok je jaz u zapošljavanju osoba sa invaliditetom veći od EU proseka u Nemačkoj (24 pp), u Francuskoj je bio nešto manji (20,8).

"Učešće u zapošljavanju je od suštinskog značaja ako osobe sa invaliditetom žele da postignu ekonomsku autonomiju i socijalnu uključenost", kaže Angelina Atanasova, istraživač Evropske socijalne opservatorije.

Koji su razlozi nejednakosti među zemljama EU?

Taj jaz "uglavnom odražava razlike u institucionalnim faktorima kao što su primena nacionalnih zakona protiv diskriminacije, režimi države blagostanja i specifične politike socijalne pomoći“, napisala je Atanasova u svom izveštaju ETUI.

Jaz u zapošljavanju osoba sa invaliditetom nije se mnogo promenio u EU u poslednjih devet godina, odnosno nije se značajno poboljšao između 2014. i 2022. godine. Naprotiv.

Jaz je dostigao najniži nivo od 21,4 pp u 2022. godini, u poređenju sa 22,7 pp u 2014. godini.

Ovi podaci pokazuju da su osobe sa invaliditetom stalno u nepovoljnijem položaju na tržištu rada u poređenju sa osobama bez invaliditeta.

Podaci Eurostata pokazuju da je uticaj "socijalnih transfera" na stopu rizika od siromaštva -ogroman.

Godine 2022. 67,1 odsto stanovništva EU sa invaliditetom bilo je u opasnosti od siromaštva, ali nakon uzimanja u obzir "socijalnih transfera" (kao što su beneficije, dodaci i penzije) taj udeo je bio 20,5 odsto.

Invalidske naknade veće u nordijskim zemljama

Neke zemlje izdvajaju više sredstava za osobe sa invaliditetom u Evropi, dok je učešće invalidnina u ukupnim izdacima za socijalnu zaštitu veoma nisko.

U 2021. godini prosečno učešće invalidnina u ukupnim izdacima za socijalnu zaštitu iznosilo je 6,9 odsto u EU.

Kada su uključene neke EFTA i zemlje kandidati, Danska je zabeležila najveći udeo od 16,8 odsto, a slede Norveška (15,8), Island (14,9) i Luksemburg (11,4).

Osobe sa invaliditetom u Turskoj imale su najniži udeo naknada od samo 3,1 odsto, a slede Malta (3,4), Kipar (3,4) i Grčka (3,9)

Ovaj udeo je veći u nordijskim zemljama. Među "velikom četvorkom" EU, udeo je bio nešto veći u Nemačkoj nego u EU, dok su Francuska, Italija i Španija prijavile niži udeo beneficija.

Gledajući nominalne vrednosti, jaz postaje sve veći. Godine 2021. invalidnine po osobi su se kretale od 27 evra u Turskoj do 3.162 evra u Norveškoj. Prosek u EU je bio 644 evra.

Ove brojke odražavaju invalidnine u okviru ukupnih rashoda naknade za socijalnu zaštitu. Zemlje članice EU potrošile su oko 287,8 milijardi evra na invalidnine.