Moskva želi da izbaci Ukrajinu sa električne mreže: Koje su posledice ruskih napada i može li Kijev da se odbrani?

Rusija je pokrenula novi talas napada raketa i dronova protiv Ukrajine između 21. i 25. marta, pri čemu je pogodila kritičnu infrastrukturu zemlje teže nego ikada ranije.

U protekloj nedelji, zemlju je pogodilo oko 190 raketa, 140 dronova tipa Šahed i 700 avionskih bombi, kako je izjavio predsednik Volodimir Zelenski u svom večernjem obraćanju 24. marta.

Dan kasnije, Rusija je izvela novi raketni napad na Kijev.

Stručnjaci se slažu da je cilj Moskve da onesposobi elektroenergetsku mrežu zemlje. Iako do sada nije uspela u tome, situacija postaje sve opasnija zbog smanjenja zaliha protivvazdušne municije, javlja Kyiv Independent.

AP Photo/Vadim Ghirda

Neki veruju da su novi napadi odmazda za kampanju Ukrajine koja je izvodila napade dronovima na ruske rafinerije nafte, što je navodno poremetilo ruske kapacitete za proizvodnju nafte za oko desetinu.

"Rusija je nastavila napade na energetske objekte u Ukrajini kao odgovor na nedavne napade dronovima iz Kijeva na ruske skladište nafte i rafinerije", izjavio je Frederiko Borsari, analitičar za odbranu i saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA).

"Cilj je bio da se pokaže snaga i odlučnost ruskom stanovništvu, a istovremeno da se pokuša slomiti ukrajinski duh otpora tako što će se i stanovništvo i vojska lišiti kritičnih energetskih resursa", navodi se u analizi Kyiv Independenta.

Atlantsko veće: Ukrajini su hitno potrebni protivvazdušni sistemi odbrane

Atlantski savet smatra da su ruski ciljevi u poslednjih nekoliko dana uključivali Dnjeparsku hidroelektranu, izazivajući strah od moguće ekološke katastrofe. Brana sama po sebi nije kolabirala, ali je elektrana delimično uništena i zagađivači sada navodno cure u rezervoar. Još zabrinjavajuće, nuklearna elektrana Zaporožje je izgubila vezu sa mrežom zbog napada, što je dovelo njene sisteme za hlađenje u opasnost da prestanu sa radom. Energoatom je nazvao situaciju "izuzetno opasnom", prenosi Atlantski savet.

Tanjug AP/Evgeniy Maloletka

U daljoj eskalaciji, Rusija je proširila svoje vazdušne napade na ukrajinske skladišne objekte prirodnog gasa. Ovi objekti, koji sadrže velike količine gasa za evropske potrošače, prethodno nisu bili cilj u ranijim ruskim bombardovanjima. Iako su sami skladišni objekti pod zemljom, pumpe koje omogućavaju ubacivanje i izvlačenje gasa nisu.

Umesto ograničenja u smislu isporuke oružja, što Ukrajinu onemogućava da adekvatno uzvrati, Kijevu su očajnički potrebni adekvatni sistemi protivvazdušne odbrane kako bi mogao da zaštiti svoje elektrane od ruskih napada, zaključuje Atlantski savet.

Harčenko: Napad je precizno planiran

S druge strane, postoje drugačije tvrdnje koje kažu da je Rusija izvela napad kada je Moskva imala kapacitete za napad, a ne kao odgovor na vojne akcije Ukrajine.

"Možda postoji vrlo jednostavan odgovor: nisu bili spremni pre. Napad je bio veoma precizno pripremljen i realizovan na detaljan način”, rekao je Oleksandar Harčenko, direktor Centra za istraživanje energetske industrije, a prenosi Kyiv Indpendent.

Tanjug/AP/Maxar Technologies

"Ova priprema nije obavljena za jednu ili dve nedelje… Napad je precizno planiran. Glavni cilj mu je bio nestanak struje na nacionalnom nivou", smatra Harčenko.

Usled najvećeg udara na energetsku mrežu, ukrajinski i zapadni zvaničnici upozoravaju da Moskva verovatno planira masovnu kampanju protiv energetske mreže Ukrajine, ponavljajući strategiju koju je koristila krajem 2022. godine i početkom 2023. godine.

Novi udar je očekivan opet u zimskim mesecima

Kampanja se očekivala tokom zimskih meseci kako bi nanela maksimalnu štetu.

Tokom prve ratne jeseni i zime, talasi ruskih raketa i dronova, tada neometani naprednim protivvazdušnim odbranama poput Patriota, uništili su polovinu energetske infrastrukture zemlje i ostavili ljude širom Ukrajine bez grejanja usred temperaturnih minusa, smatra Kyiv Independent.

Ove zime, čini se da je Rusija promenila svoju strategiju, jer teži da degradira ukrajinski vojno-industrijski kompleks umesto energetskog sistema. S obzirom na relativno ograničenu štetu nanetu kritičnoj infrastrukturi, mreža je ostala stabilna, a zemlja je čak uspela da prođe kroz celu zimu koristeći samo sopstveni gas. Takođe, najveći napad se dogodio neočekivano, u rano proleće, kada su temperature već bile u porastu, a glavni grad je pogođen 21. marta, označavajući početak ove nove serije napada, navodi Kyiv independent.

Profimedia

Samo dan kasnije, Rusija je izvela razorni udar na energetsku mrežu u regionima širom zemlje. Najmanje pet osoba je poginulo, a desetine su povređene, što je ministar energetike Herman Haluščenko nazvao najvećim napadom na energetsku infrastrukturu zemlje u istoriji.

Ruske rakete su ciljale zapadne regione 24. marta, oštetivši objekte gasne kompanije Naftogaz. U novom napadu na Kijev 25. marta povređene su dve osobe, dok su napadi na južnu Ukrajinu povredili više od deset ljudi.

Oštećena Dnjeparska hidroelektrana je znak za uzbunu

Raste zabrinutost koliko dugo ovakva kampanja može da traje i koliku štetu i razaranje može da donese, jer su pogođeni energetski objekti širom zemlje, uključujući Dnjeparsku hidroelektranu u Zaporožju, najveću hidroelektranu u Ukrajini.

Igor Sirota, direktor državne kompanije Ukrhidroenergo, izjavio je da su celi delovi hidroelektrane uništeni nakon što su pretrpeli nekoliko direktnih udara, dodajući da njihova obnova od nule može potrajati između 18 meseci i dve godine.

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

"Puna obnova postrojenja verovatno će potrajati godinama, što predstavlja značajan gubitak za ukrajinski energetski sistem”, rekao je Igor Sirota, a prenosi Kyiv Independent.

I sama brana je oštećena, ali zvaničnici su naglasili da trenutno nema opasnosti od probijanja - sve dok Rusija ne obnovi svoje napade. Njeno potencijalno uništenje moglo bi podsećati na katastrofu koju je izazvalo probijanje brane Kahovka prošle godine.

"Teško je proceniti kada će oštećena oprema biti obnovljena"

"Zbog granatiranja, DTEK (najveća privatna energetska kompanija Ukrajine) je izgubio polovinu svojih kapaciteta za proizvodnju u petak (22. marta), što se, nažalost, ne može brzo obnoviti", rekao je portparol DTEK-a, Pavlo Bilodid, za Kyiv Independent.

Portparol DTEK-a dao je sumornu prognozu o vremenskom roku za na obnovu energetskih kapaciteta zemlje, za koje smatra da neće biti obnovljeni u skorije vreme.

"Nažalost, Ukrajina sama ne može obnoviti energetske objekte oštećene od strane neprijatelja. Potrebna nam je pomoć naših zapadnih partnera, koji bi nam mogli obezbediti potrebnu opremu", naglasio je Bilodid.