Igre 
Kako su prošli izbori u Rusiji: Putin ostaje u Kremlju, sa Zapada stigle kritike izbornog procesa
Komentari24/03/2024
-12:00
Ishod predsedničkih izbora u Rusiji za većinu nije bio iznenađujući, ali svakako je izazvao brojne, ali i podleljene reakcije. Pored ameirčkih izbora, koji treba da se održe u novembru, ruski se takođe definišu kao oni koji će obeležiti ovu 2024. godinu.
Naime, rezultat nije iznenađujući. Izborna računica izgleda ovako: Putin je osvojio 87,28 odsto glasova i to uz rekodnu i istorijsku izlaznost koja je iznosila 77,49 odsto. Tačnije, na izbore je izašlo ukupno 87.576.075 birača.
Putin je u svom pobedničkom obraćanju izjavio da mu je podrška građana najvažnija i obećao da će učiniti sve da opravda njihovo poverenje.
"Protekla kampanja je bila intenzivna i izuzetno odgovorna, jer smo uglavnom birali put kojim će Rusija ići dalje, birajući budućnost za sebe i svoju decu. A značaj ovog događaja je shvatila ogromna većina birača koji su izašli na izbore", rekao je ruski predsednik u četvrtak, prenela je tada RIA Novosti.
Tanjug/(AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Naime, ovaj rezultat znači da će Putin vladati najmanje do 2030. godine kada će imati 77 godina. Na ovaj način on ulazi u savremenu politčku istoriju Rusije jer postaje lider sa najdužim stažom, odmah nakon Josifa Staljna.
Kako CNN navodi, s obzirom da većina opozicionih kandidata nije mogla da mu stane na crtu, Putin se na ovim izborima zapravo nije suočio sa kredibilnim izazovom. Naime, Kremlj je pažljivo birao kandidate kojima je bilo dozvoljeno da se suprostave Putinu.
Njegov jedini rival bio je iz Komunističke partije Nikolaj Haritonov koji je osvojio 4,3 odsto prebrojanih listića. Niže na ovom spisku bili su, Vladislav Davankov 3,85 odsto, a Leonid Slucki 3,20 odsto glasova.
Povezane vesti
Rezultat je, dakle, bio neizbežan - Putinov portparol je prošle godine rekao da glasanje "u stvari nije demokratija", već "skupa birokratija", ali je ritual izbora ipak od ključnog značaja za Kremlj kao sredstvo potvrđivanja Putinovog autoriteta.
Tanjug/(AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Ritual se održavao svake četiri godine, pre nego što je zakon izmenjen 2008. godine i kojim je predsednički mandat produžen na šest godina. Kasnijim ustavnim promenama uklonjena su ograničenja predsedničkog mandata, potencijalno omogućavajući Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine.
U pobedničkom krugu, u svom izbornom štabu, kasno u nedelju, Putin je rekao da su izbori "učvrstili" nacionalno jedinstvo i da je pred Rusijom "mnogo zadataka" dok nastavlja svoj kurs konfrontacije sa Zapadom.
"Koliko god se neko trudio da nas uplaši, ko god pokušava da nas potisne, našu volju, našu svest, niko nikada u istoriji nije uspeo da uradi tako nešto, Neće se to desiti ni sada ni ubuduće", rekao je.
Šta se desilo sa opozicijom?
CNN podseća da su najžešći Putinovi protivnici umirali poslednjih meseci. Naime, nakon što je predvodio neuspelu pobunu u junu, šef Vagnerovih plaćenika, Jevgenij Prigožin, stradao je dva meseca kasnije nakon što se njegov avion srušio dok je putovao iz Moskve u Sankt Peterburg. Kremlj je nakon toga negirao bilo kakvu umešanost u Prigožinovu smrt.
Takođe, izbori su održani mesec dana nakon što je Aleksej Navaljni, najstrašniji Putinov protivnik, umro u arktičkoj zatvorskoj koloniji. Naime on je preminuo 16. februara u zatvoru u udaljenoj oblasti blizu Arktika, gde je bio na izdržavanju dugogodišnje kazne zatvora. Državna zatvorska služba potom je saopštila da je umro od "sindroma iznenadne smrti".
Porodica i pristalice Navaljnog optužili su Putina da je odgovoran za njegovu smrt, što je Kremlj takođe odbacio.
Povezane vesti
U svom nedeljnom večernjem obraćanju, Putin je prekinuo bez presedana sa svojom tradicijom da ne izgovara ime Navaljnog, razgovarajući o njegovoj smrti i potvrđujući razgovore o potencijalnoj razmeni zatvorenika u koje je i bio uključen i lider opozicije.
"Što se tiče gospodina Navaljnog – da, preminuo je. To je uvek tužan događaj. A bilo je i drugih slučajeva kada su ljudi u zatvorima preminuli ", rekao je on.
Tanjug/AP/Antonina Favorskaya
Putin je dodao i da mu je nekoliko dana pre smrti Navaljnog rečeno o predlogu da ga razmeni za zatvorenike u zapadnim zemljama. Kako je tada pisao nemački Bild SAD, Rusija i Nemačka razgovarale o razmeni zatvorenika, koja bi uključivala i ruskog opozicionara. Razgovaralo se o tome da Putin u zamenu oslobodi Navaljnog.
"Osoba koja je razgovarala sa mnom još nije završila rečenicu kada sam rekao da se slažem. Nažalost, dogodilo se ono što se dogodilo. Bio je samo jedan uslov da ga zamenimo, a to je da se ne vraća. Ne možete ništa da uradite ovim povodom, to je život", rekao je Putin.
Kakva je bila atmosfera tokom izbora?
Tokom održavanja izbora, jedan broj Rusa se u nedelju okupio kako bi protestovao, očigledno zbog pozvia pokreta Navaljnog koji ih je pozvao da izraze svoje nezadovoljstvo.
Pema pisanju CBS news-a udovica, Julija Navaljnaja je provela više od pet sati u redu u ruskoj ambasadi u Berlinu. Ona je novinarima rekla da je na svom glasačkom listiću napisala ime svog pokojnog muža.
Upitala da li ima poruku za Putina, rekla je da je sa njim nemoguće da se razgovara.
Sa druge strane, kako je Euronews Srbija ranije je pisao, izbori nisu protekli u najboljem redu i u miru. Naprovit, pojavili su se izveštaji o vandalizmu - uključujući prosipanje boje po glasačkim listićima i paljenje biračkih mesta.
Prema ruskim zvaničnicima, nekoliko ljudi je privedeno na biračkim mestima. Jedan video snimak koji se širio internetom prikazuje ženu koja baca "molotovljev koktel" blizu jednog biračkog mesta u Sankt Peterburgu.
Putinovi globalni savezi ili nova dinamika u međunarodnim odnosima?
Sa druge strane, reakcije u svetu su podeljene. Na pobedu Putina reagovale su zapadne vlade i pobedu okarakterisale kao nepravedne i nedemokratske.
Naime, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron naveo je da su ruski izbori naglasili "dubinu represije", a američki Stejt department saopštio je da zatvaranje i diskvalifikacija poltičkih protivnika znači da je proces bio "neverovatno nedemokratski".
Reagovao je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj koji je rekao da izbori nisu bili fer i slobodni, već pod represijom i zastrašivanjem opozicionih lidera, civilnog društva i nezavisnih medija.
Međutim, i pored ovakvih komentara zapadnih zvaničnika postoje i oni koji su zadovljni zvaničnim rezultatom pozdravljajući vest da Putin ostaje u Kremlju.
Među prvima mu je na izbornim pobedama čestao kineski predsednk Si Điping. Naime, Si u ruskom kolegi vidi podršku u odnosu na tenzije koje već neko vreme postoje između SAD i Kine. Tanjug AP/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
Kina i Rusija su takođe članice BRIKS grupe, i imaju za cilj da izazovu dominaciju nad globalnom ekonomijom ujedinjavanjem ekonomija u usponu koje uključujuju Brazil, Južnu Afriku i Indiju.
Takođe, indijski premijer Narendra Modi rekao da se raduje jačanju "vremenskog testiranja specijalnog i privilegovanog strateškog partnerstva" Nju Delhija sa Moskovom.
Podršku Putinu pruža i lider Severne Koreje Kim Džong Un koji se takođe nedavno susreo sa Putinom na Dalekom istoku. Svetski mediji su ovo putovanje označili kao važno, jer je inače Kim Džong Un pozat po tome da nerado napušta zemlju.
Spisak onih koji pozdravljaju Putinovu pobedu se nastavlja. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro prokomentarisao je rezultate glasanja u nedelju rekavši: "Naš stariji brat Vladimir Putin je trijumfovao, što je dobro za svet". Takođe, Putinova pobeda je toplo primljena u nekoliko zemalja zapadne i centralne Afrike kojima vladaju hunte nakon brojnih državnih udara od 2020. godine – uključujući Mali i Niger.
Komentari (0)