Igre 
Putina u Beogradu pobedio protivnik vakcina, filma "Barbi" i operacija promena pola: Kako su glasali Rusi u Srbiji?
Komentari18/03/2024
-14:19
Ruski predsednik Vladimir Putin je na osnovu 99,43 odsto prebrojanih glasačkih listića ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima od 15. do 17. marta sa 87,32 odsto glasova, ali je prema zvaničnim rezultatima sa birališta u Beogradu, koje je objavilo Rusko demokratsko društvo, osvojio svega 10,8 odsto.
Njega je komotno porazio kandidat partije Novi ljudi i poslanik Dume Vladislav Davankov (40), osvojivši 67 odsto glasova. Prema objavljenim rezultatima, u Srbiji je glasalo 4.726 Rusa, 3.185 za Davankova, 512 za Putina, dok je 900 zaokružilo više od jednog kandidata, zbog čega je listić bio nevažeći.
To se otprilike poklapa sa rezultatma izlazne ankete Inicijative "Glasajte u inostranstvu" (Голосуй за рубежом), po kojoj je Putin osvojio samo tri procenta na biralištu u Beogradu.
Volonteri ove nezavisne organizacije sproveli su anketu na 62 biračka mesta u inostranstvu nad 66.435 glasača. Ono što na prvi pogled bode oči je ogroman procenat glasova za Davankova, za kojeg je na pojedinim mestima glasalo više od 70 procenata ispitanika (najviše u turskom Trabzonu 77 odsto).
Tako je u Srbiji, od 3.906 ispitanih Rusa, čak 67 odsto reklo da je podržalo ovog predstavnika mlade liberalno orijentisane partije osnovane 2020. godine. U Podgorici je zabeležen maltene isti rezultat, tri odsto za Putina i 66 odsto za Davankova.
Zanimljivo je da je Putin u Zagrebu mnogo bolje prošao sa 14 odsto ispitanika koji kažu da su glasali za njega i "samo" 42 odsto za Davankova. Ruski predsednik dobio je glasove više od pola isptanika samo u Atini (59 odsto), dok je na drugom mestu po podršci bila Đenova sa 48 procenata.
Euronews/Dušan Ilić
Poređenja radi, prema podacima Centralne izborne komisije Rusije, Davankov je završio na trećem mestu sa 3,79 odsto glasova, iza Nikolaja Haritonova iz Komunističke partije (4,32 odsto), a ispred Leonida Slutskog iz Liberalno demokratske partije Rusije (3,19 odsto). Međutim, prema pomunutoj anketi među raseljenim Rusima Haritonov i Slutski imaju između nula i dva odsto podrške, sa izuzetkom Sidneja, Krakova, Bangkoka i Pariza, gde je kandidat LDPR-a dogurao do "čitavih" tri procenata.
Povezane vesti
CIK još uvek nije objavio zvanične rezultate za većinu gradova u inostranstvu, ali je i prema njima Davankov dobro prošao, piše portal Meduza. U Varšavi je osvojio 51 odsto glasova, u Pragu 59,89, a u Hagu 56,88. Prema izlaznoj anketi Inicijative "Glasajte u inostranstvu" u tim gradovima je, istim redosledom, dobio 57, 66 i 63 procenta podrške. Davankov je takođe pobedio u litvanskom Viljnusu za 39,22 odsto protiv Putinovih 29,74, i u izraelskoj Haifi sa 40,82 prema 33,93 procenata.
Tanjug/AP
Drugi zanimljiv podatak je broj onih koji su priznali da su predali nevažeći listić, što se takođe može tumačiti kao vid protesta protiv izbora i vladavine ruskog lidera. Naime, u većini gradova širom sveta to je bio dvocifreni procenat, načešće između 10 i 25 odsto. Najviše takvih glasača bilo je u Varšavi (31 posto), dok ih je u Beogradu bilo 13 procenata.
Procenat onih koji su odbili da odgovore za koga su glasali drastično je varirao od samo jedan posto u Sidneju, Barseloni i Poznanju, do čak 64 odsto u Talinu. Velike brojke u ovom slučaju se mogu protumačiti strahom glasača u slučaju da njihov identitet bude objavljen, a možda i nepoverenjem prema organizaciji koja je sprovela anketu. Zanimljivo je da je u pomenutoj prestonici Estonije, prema CIK-u, 75,22 odsto glasalo za Putina, a 12,76 za Davankova. U anketi je samo osam posto ispitanika priznalo da je podržalo ruskog lidera, 15 odsto Davankova.
Ko je Vladislav Davankov?
Poslanik Vladislav Davankov je predstavnik svežih snaga na ruskoj političkoj sceni, te nije povezan ni sa prozapadnom liberalnom opozicijom, čiji je simbol bio nedavno preminuli Aleksej Navaljni i koju u ruskim medijima predstavljaju kao eksponenata stranih obaveštajnih službi, niti u potpunosti podržava tvrde nacionalističke stavove "prihvaćene" Putinove opozicije.
Tanjug AP/AP Photo
On je po obrazovanju istoričar, ali u politiku dolazi iz korporativnog sveta gde je počeo kao prodavac u kozmetičkoj firmi "Faberlik" i postao postao potpredsednik 2013. godine. Tu kompaniju je osnovao predsedavajući Dume Vjačeslav Volodin, bivši bliski saradnik Putina i generalni sekretar njegove partije Jedinstvena Rusija. Volodin je takođe 2020. osnovao stranku Novi ljudi u koju je pozvao Davenkova i stavio ga na poziciju potpredsedika ruskog parlamenta posle parlamentarnih izbora 2021. godine, kao što je to uradio u "Faberliku".
Za vreme pandemije koronavirusa Davenkov je bio oštar protivnik obavezne vakcinacije i zalagao se za manje restriktivne mere. Sa tim je nastavio i 2023. kada se u avgustu zalagao za uklanjanje zabrana mitinga protesta i marševa u ruskim regionima koji još uvek nisu uklonili pandemijske propise, iako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila kraj pandemije još u maju. Kako je Komersant tada pisao čak trećina ruskih oblasti nastavila je da funkcioniše pod "kovid režimom".
Prema mišljenju ruskih političkih analitičara, borba za ukidanje kovid propisa bio je način da se dodvori liberalnim Moskovskim biračima. Inače Davankov se kandidovao za gradonačelnika Moskve prošle godine, ali je osvojio samo 5,38 odsto glasova.
Povezane vesti
Iako je Davankov na površini političar liberalne i "proevropske" orijentacije zalagao se za zabranu holivudkih letnjih blokbastera "Barbi" i "Openhajmer" u Rusiji, koje je na kraju zabranilo Ministarstvo kulture jer "nisu u skladu sa tradicionalnim i moralnim vrednostima Rusije". Kako je pisao Radio Slobodna Evropa, on je predložio da se za filmove iz "neprijateljskih zemalja" zahteva izdavanje specijalne dozvole, što vlada nije prihvatila.
Takođe je bio jedan od zastupnika zakona kojim se zabranjuje hirurška promena pola transrodnim osobama, piše Novaya Gazeta Europe.
Što se Ukrajine tiče Davankov je bio protiv priznavanja nezavisnosti Donjecke i Luganske oblasti uoči rata i organizovao je mrežu podrške za građane koji su protivzakonito mobilisani. Zalaže se za mirovne pregovore sa Ukrajinom, ali pod ruskim uslovima i bez ikakvog povlačenja. Takođe je dospeo na listu sankcija Velike Britanije.
Komentari (0)